Eksplozija fudbala!!! Inter preživeo šest golova od Barse i izveo novo čudo

Pre 15 godina je Murinjov Inter napravio čudo protiv Gvardioline Barselone i izbacio je u polufinalu Lige šampiona uz čuveni “autobus” na Kamp Nou. Bio je to dvomeč na nož u kojem su Nerazuri na spartanski pristup eliminisali najmoćniji tim sveta.

Deceniju i po kasnije, Inter je opet patio, kravrio, bio na ivici ambisa, ali je u eksploziji fudbala na "Đuzepe Meaci" opet otišao u finale! U antologijskom polufinalu Lige šampiona i skoro 220 minuta atomskog fudbala, Barsa se dva puta vraćala sa dva gola minusa, imala finale na dlanu, ali je Inter sve preživeo, večeras ustao iz mrtvih i u trileru sa sedam golova posle produžetaka opet eliminisao moćne Katalonce - 4:3!

Retko ko će osporiti da Barselona igra najbolji fudbal na svetu ove sezone. Ono što su nam Katalonci pružili ove sezone je bila najlepša moguća fudbalska zabava i zato su bili prvi favoriti za osvajanje Lige šampiona. Ma, svih takmičenja u kojima igraju. I verovatno bi i osvojili sve da se na tom putu nije isprečio verovatno jedini tim u Evropi sposoban da im parira. Sposoban da preživi sve uspone i padove i pokaže natčovečansku mentalnu snagu da baci na kolena katalonske aždaje.

Inter nije talentovan kao Barselona, ne može da igra tako spektakularan i lep fudbal, ali Inter je ekipa koju je praktično nemoguće uništiti u dvomeču. Pokazali su to pretprošle sezone kada su došli do finala. Pokazali su i prošle kada su na penale nezasluženo eliminisani od Atletika. Sada su zreli da idu do samog kraja.

Fudbal nisu samo atrakcija i lepota. Fudbal je i igra nerava, srca, koncentracije, plana, ideje, prilagođavanja… Ako je neki tim ove sezone mogao i zaslužio da prizmelji Flikov fudbalski avion onda je to Inter. I uspeo je ono što verovatno nikome u Evropi ne bi pošlo za nogom. Nakon hrabrih 3:3 u Barseloni, Nerazuri su u svom hramu fudbala pred 85.000 svedoka odigrali utakmicu za ogromno poštovanje. Imali su i sreće da im Marčinjak ne svira dva penala koja su bila blizu. Ali, nisu bili penali. Imali su neverovatnog Jana Zomera na golu koji je pravio čuda na golu pred fantastičnim Laminom Jamalom kojem se nije posrećilo da fantastičnu partiju kruniše golom. Ali, bila je ovo i pobeda sa potpisom Interovog trenera Simone Inzagija. Godinama pažljivo i racionalno sklapan tim je večeras odigrao iznad svih svojih maksimuma i otišao u finale Lige šampiona drugi put u poslednje tri godine.

Koliko Barselona možda zaslužuje da osvoji sve u ovoj szeoni, Inter još više nije zaslužio da mu se cela sezona sruši za 15 dana. Prevario ih je slabiji gradski rival u polufinalu Kupa Italije, fatalno ih je ujela rimska Vučica u trci za Skudeto, ali u Ligi šampiona su cele sezone bili na najvišem mogućem nivou. Primili su samo jedan gol u ligaškom delu takmičenja i bez problema prošli dalje. U osmini finala su kao plitak potok pregazili Fajenord, u četvrtfinalu zasluženo dobili bitku sa Bajernom, a najtežu moguću prepreku su preskočili sa sedam postignutih golova u dva meča. Barseloni nije bilo dovoljno šest golova što mnogo govori o Interovoj mentalnoj snazi. Većina bi pukla kada primi šest golova u dva meča... Inter nije.

Imaće ovaj Interov uspeh i malu senku Barsine nekompletnosti, ali to više može da posluži kao uteha Kataloncima nego što će žuljati Nerazure. Barsi je u prvih 11 nedostajala udarna igla Robert Levandovski, a isto toliko i desni bek Žil Kunde. Nešto manje levi bek Alehandro Balde. Bez trojice standardnih prvotimaca, Flik je morao da se zadovolji nekim utešnim rešenjima, ali su se ona pokazala odlično. Pogotovo bekovi koji su vratili Barsu u život. Simone Inzagi nije ništa menjao u odnosu na prvi meč. Ali, je izmenama u drugom poluvremenu uspeo da oživi Nerazure.

Na Barsin visok pritisak od prvog minuta, Inter je imao odgovor i nije paničio. Vezni red je dobro pokrivao prostor i vršio pritisak na loptu, Bastoni je dobro čitao igru, iznosio loptu, a spoljni igrači Damfris i Dimarko koristili svaku priliku da se ubace iza leđa visoko postavljene odbrane Katalonaca. Pogotovo je Damfris pravio probleme Đeraru Martinu. Baš su spoljni igrači bili arhitekte gola nakon kojeg je “Meaca” eksplodirala u 20. minutu. Dimarko je izašao visoko, presekao loptu i gurnuo u prostor Damfrisa, a Lautaru je ostao lakši deo posla da pogodi praznu mrežu.

Primljeni gol nije mnogo uticao na Barsu koja je nastavila svoju igru, a Lamin Jamal je sjajnim potezima i solo prodorima širio paniku u redovima Nerazura. Barsi je u prvom poluvremenu nedostajao bolji Rafinja sa drugog krila, pa je Inter uspevao da se nosi sa Jamalom. Nedostajao joj je i bolji Dani Olmo koji u par navrata nije imao koncentraciju u završnici. Feran Tores je pretio u nekoliko navrata, ali su Bastoni i Bisek uspevali da ga ometu.

Inter je fizički dobro parirao u prvom poluvremenu, čekao prodore sa bokova i lopte na Lautara i Tirama koji su dobro plesali na ivici ofsajda. Imali su Nerazuri u tom periodu izuzetno opasne pokušaje Mhitarjana i Čalhanoglua sa distance, ali su oba šuta prošla za malo pored stativa. Ali, vrebao je Lautaro visoko postavljenu odbranu Barse i dočekao. Za delić sekunda je zakasnio Kubarsi sa startom i umesto lopte udario prvo po nozi Argentinca. Marčinjak je uz VAR doneo ispravnu odluku i pokazao na belu tačku, a Čalhanoglu sa nje bio nepogrešiv…

Imao je Inter idealnih i možda previsokih, ali zasluženih 2:0 na poluvremenu i 45 minuta ga je delilo od finala. Ali mu je Barselona priredila 45 minuta pakla u drugom poluvremenu. Delovalo je da se Inter dobro nosi sa Barsinim presingom, da udvajanja Lamina Jamala daju rezulat, ali je pao tamo gde je najjači – na centaršutevima.

Ni 10 minuta igre u drugom poluvremenu nije prošlo kada je jedan Barsin bek našao drugog centaršutem. Erik Garsija je iz prve u maniru centarfora zakucao loptu u suprotan ugao Zomerovog gola na dodavanje Martina. Barsa je oživela i dodala maksimalan gas. Inter je hteo to ili ne morao da se povuče i preživljava olujne napade Katalonaca. Imao je Zomer jednu od odbrana sezone kada je zaustavio zicer Garsije posle perfektne kontre Barse. U toj situaciji Garsija je reagovao kao defanzivac…

Ali, ni sva čuda sveta ne bi pomogla Nerazurima da u tim momentima meča sačuvaju gol koji se ljuljao. Barsa je strašno pritiskala, Jamal je vadio dušu na pamuk Dimarku, pa je na teren morao Karlos Augusto da gasi požar. Međutim, opasnost je opet došla sa suprotne strane. Još jednom je Đerar Martin perfektno centrirao na peterac gde je Dani Olmo sve ispratio i neodbranjivim šutem glavom poravnao rezultat. Video je Inzagi da Inter diše na škrge opet je reagovao. Na teren je poslao Taremija i Darmijana umesto Lautara i Dimarka da stabilizuju uzdrmani tim. Ništa nije pomagalo…

Barsa je gazila i umalo dobila penal kada je Mhitarjan srušio Jamala koji je bio nezaustavljiv kako je meč odmicao. Prolazio je kako je hteo, radio šta je hteo, ali je Zomer stajao kao poslednja brana i uspevao sve da mu skine. Inzagijevi poslednji aduti su bili Zjelinski i Fratezi umesto iscrpljenih Mhitarjana i Čalhanoglua, Flik je odgovorio sa Ferminom umesto Olma i Barsa je stezala obruč. Odbranio je neverovatni Zomer i šut Rafinje u 87. minutu, ali se lopta odbila na nogu Brazilcu koji iz drugog pokušaja nekako uspeva da nađe put do mreže.

Inter je delovao srušeno, iscpljeno, poraženo…

Imao je Jamal šansu da zabije glovog kolac u srce Nerazura, ali je pogodio stativu. Međutim, s obzirom na sliku na terenu delovalo je da ga taj promašaj neće proganjati. Sve dok Đerar Martin nije napravio veliku glupost u dubokoj nadoknadi vremena i poklonio loptu Damfrisu koji je odnekud našao snagu da još jednom prođe i na petercu pasom po zemlji tražio nekog od ofanzivaca. Našao je Frančeska Aćerbija. Iskusni štoper je regaovao kao da je Lautaro i zavario loptu pod prečku za vulkan emocija na Meaci i produžetke pre kojih je Jamal promašio još jednu priliku.

Od svih baš on?! Aćerbi, taj neugledni vojnik Simone Inzagija kojeg život nije mazio i uvek je delovalo da je najmanje bitan od svih na terenu. Postigao je gol karijere i jedno od najspektakularnijih polufinala u istoriji Lige šampiona odveo u dodatnih 30 minuta igre. E, zbog ovakvih utakmica, možda ne bi valjalo to novo pravilo da se odmah šutiraju penali i da se ukinu produžeci. Vredelo je još gledati i uživati u fudbalskoj borbi na život i smrt.

Novi život je tamo dobio Inter i iskoristio ga. Izmene su očigledno osvežile Inzagijev tim, dok je na Barsi već polako počeo da se osćea umor posle ludačkog tempa u drugom poluvremenu. Flikovi aduti sa klupe su bili slabiji od Inzagijevih. Nerazuri su se stabilizovali, oterali Katalonce nešto dalje od Zomerovog gola i uspeli malo da umrtve utakmicu. Taremijeva pojava u špicu je bila od pomoći i Tiramu koji je u 99. minutu uspeo da sačuvao loptu, izdrži Arauha na leđima, obrne ga i opet nađe Taremija na petercu. Iranac je nežno odložio za Fratezija, a Inzagijev omiljeni džoker pogodio kao u Minhenu. I ovog puta je bilo za pobedu jer je Inter sve izdržao do kraja. Na kraju je herojsku epizodu imala i poslednja Inzagijeva izmena Stefan De Fraj koji je spasao poslednju ozbiljnu šansu Barse. Sa svim izmenama je večeras pogodio Interov trener.

Možda je Inter izgubio bitke na domaćem frontu, ali ona najvažnija je tek pred njima. U Minhenu ih čekaju Arsenal ili PSŽ koji sigurno neće biti favoriti. Ko na ovaj način izbaci moćnu Barselonu, taj može sve i ne boji se nikoga.

INTER - BARSELONA 4:3 (2:0)
/Martinez 22, Čalhanoglu 45+1, Aćerbi 90+3, Fratezi 99 - Garsija 54, Olmo 60, Rafinja 88/

Stadion: Đuzepe Meaca. Sudija: Šimon Marčinjak. Žuti kartoni: Čalhanoglu, Mihtarijan, Aćerbi, Karlos Augusto, Bastoni (Inter), Martinez (Barselona)

INTER (3-5-2): Zomer - Bisek (od 71 Darmijan), Aćerbi, Bastoni - Damfriz (od 108. De Fraj), Barela, Čalhanoglu (od 79. Zjelinski), Mhitarijan (od 79. Fratezi), Dimarko (od 55. Karlos Augusto) - Martinez (od 71. Taremi), Tiram

BARSELONA (4-2-3-1): Ščensni - Garsija (od 98. Fort), Kubarsi (od 106. Gavi), Martinez (od 76. Arauho), Martin - Pedri (od 106. Pau Viktor), De Jong - Jamal, Olmo (od 83. Lopez), Rafinja - Tores (od 90+1. Levandovski)