Eksplozija energije na Bombonjeri! Ludačko remek delo stavilo svetske prvake i Mesija u kavez (VIDEO)

Kakva utakmica! Nije potrebno da bude 3:3 kao u onom vanvremenskom finalu u Kataru da biste ostali zakovani za stolicu. Da ne smete da trknete do toaleta jer ćete propustiti nešto… Bilo je svega, a najviše ludačke strasti i želje kakva se danas u reprezentativnom fudbalu više nigde na svetu ne može videti. Ovo prevazilazi granice ljubavi prema dresu, grbu, domovini, svom narodu… Ovo je bio rat, a s druge strane nije bio protivnik već iskonski neprijatelj.

Dve zemlje lude za fudbalom, dve reprezentacije za koje se živi i umire, dve nijanse palvog-belog koje deli samo La Plata i više od veka prebogate međusobne istorije i rivaliteta. Najviše puta odigran derbi u istoriji reprezentativnog fudbala je doneo epizodu za pamćenje.

Nisu se birala sredstva. Ali daleko od toga da je fudbalska prljavština nešto po čemu će se pamtiti večerašnji spektakl u Buenos Ajresu. Bila je ovo esencija Južne Amerike i fudbala sa tribinama koje su se dva sata tresle od pesme.

Eksplozija energije i strasti je večeras pogodila Bombonjeru i Argentinu! Fantastični Urugvaj je bacio na kolena svetske prvake i okončao im seriju pobeda koja je trajala od Katara. Srušena je strašna tradicija koja je govorila da Argentina nikada nije izgubila takmičarski meč na najpoznatijem stadionu na svetu.

Argentinu i Bombonjeru je večeras srušio njihov čovek koji se posle 20 i kusur godina i oproštaja Dijega Maradone vratio u hram fudbala. Argentinac. Jedinstevni Marselo “El Loko” Bijelsa je izveo taktičko remek delo i doneo Urugvaju istorijsku pobedu – 2:0.

Bila je Argentina na oblacima posle svetske tiule, igračima je samopouzdanje naraslo do nebesa, kao od šale su u ovim kvalifikacijama nanizali četiri trijumfa bez primljenog gola i produžili seriju pobeda iz Katara. Urugvaj je posle Katara ušao u proces rekonstrukcije sa Bijelsom i deluje da se krčka nešto ludački dobro.

Satima pred utakmicu su ljudi počeli da pune tribine Bombonjere čekajući miljenike nacije i Najvećeg koji je u svetskom fudbalu debitovao na današnji dan pre 20 godina u dresu Barselone. Doneo im je na poklon osmu Zlatnu loptu, izašao u društvu Bombonjerinog gospodara Romana Rikelmea i odmahnuo masi…

Za njim je bez pompe i oduševljenja izašao Argentinac koji takođe poseduje fudbalsku genijalnost ali mu nije suđeno da osvaja već samo da stvara i da drugi socijalno inteligentniji prepisuju od njega. Bijelsa se u stručnom štabu Argentine srdačno pozdravio sa svojim nekadašnjim pulenima Aimarom, Samuelom i Ajalom, a onda očitao lekciju njihovom šefu Skaloniju.

Trener svetskih prvaka je izveo sve isto kao u Kataru osim što je Fiorentinin Niko Gonzales počeo na krilu umesto Di Marije. Bijelsa je izveo formaciju sa levim bekom Oliverom kao štoperom i samo jednim igračem koji je zagazio u četvrtu deceniju – golmanom Ročetom (30). Ludak pravi novi Urugvaj u kojem ključeve drže mladi asovi najvećih evropskih klubova poput Reala, Barselone, Liverpula, Pari Sen Žermena, Mančester Junajteda…

Već posle nekoliko minuta igre je počelo zicerom za Darvina Nunjeza. Naravno, promašenim. Navijači Liverpula su već navikli, a Urugvajcima se već tada pred očima ukazao Luis Suarez koji je sedeo na klupi i nije ni ušao do kraja. Uz njega su sa klupe krenula i imena poput Himeneza, Bentankura, De Araskaete… Ali to je Bijelsa.

Ludački tempo je nametnut od prvog minuta, igralo se 300 na sat. Nije bilo moguće da neko ima više od dva, tri kontakta sa loptom u akciji. Osim Mesija. Jednostavno, svako zadržavanje lopte u nogama je značilo duel u kojem sve puca. Po nogama, leđima, rebrima, glavi… Samo u prvih 20 minuta smo videli šamar Niku Gonzalesu, hvatanje za guše, iskipavanje pored aut-linije u punom trku, iskolačenog Mesija koji je najratoborniji u frkama kao da je u njega ušao duh Čola Simeonea… I taktički fantastični Urugvaj koji je pojeo svaki metar Bombonjerinog terena.

Kao besna zver u kavezu se osećao najbolji igrač sveta pokušavajući da nađe milimetar slobodnog prostora pored savršeno postavljenih Ugartea, Olivere, Kaseresa, Arauha… Daleko od toga da se Urugvaj striktno branio i igrao nekakav bunker. Samo je savršeno čuvao svoju trećinu i izlazio visoko, pritiskao, istrčavao kontre kao iz katapulta. Posle jednog takvog je obećavajući volej Riverovog Nika de la Kruza završio preko gola uz salve zvižduka. Potom i još jedan. Konačno je arbitar Roldan posle pola sata izvukao žute kartone i počastio Ugartea, a ubrzo i Makalistera. Situacija je zaista pretila da izmakne kontroli.

Argentina duže od pola sata nije uspevala da napravi priliku. Osime Mesijevog slobodnjaka u živi zid i traljavog pokušaja večeras slabog Hulijana Alvareza. Urugvaj je bolje stajao, tečnije igrao i delovao opasnije.

Konačno je visok pritisak posle 41 minuta igre urodio plodom. Kidisao je levi bek Matijas Vinja na Nahuela Molinu. Pritiskao ga, proganjao ga do aut-linije i na kraju mu oteo loptu koji je odmah poslao na peterac gde je iz drugog plana natrčao večeras fantastični Ronald Arauho i zakucao je iza leđa Dibua Martineza. Kraj serije nesavladivosti argentinskog čuvara mreže koja je trajala 751 minut i kraj snova o rušenju rekorda Dina Zofa. Prvi put u istoriji je Urugvaj u nekom takmiačrskom meču poveo na tlu Argentine… Bijelsa je mirno sedeo na svom frižideru kao da se ništa nije desilo.

Bilo je za očekivati da Skaloni nešto menja na poluvremnu i da to možda bude nervozni Aleksis Makalister. Ali ne baš i da umesto njega uđe napadač Lautaro Martinez i da Argentina drugi deo igre krene sa četvoricom napadača. Bijelsina reakcija je bila još čudnija. Umesto Vinje je ušao iskusni Hosema Himenez, stavio kapitensku traku i Oliveru pomerio na prirodnu poziciju levog beka.

Krenuo je argentinski pritisak ali Urugvajci su sve situacije rešavali sa lakoćom i izluđivali Mesija. Skaloni je ubrzo poslao na teren i Di Mariju umesto Gonzalesa, a popularni Fideo je odmah iznudio slobodnjak iz kojeg je Mesi zatresao prečku. Tada je delovalo da će Urusi teško izdržati pritisak…

Sevali su laktovi, udarci, čupanja, unošenja u facu, vređanja… Pravo je čudo kako je meč završen bez crvenog kartona. Ali Vilmar Roldan je hteo i pustio da se tako igra. Kakav je kriterijum bio, dovoljno govori situacija koja mu se desila ispred nosa. Mesijev pretorijanac Rodrigo de Pol je makazicama uleteo u noge Maksiju Arauhu i teško ga povredio, a Roldan nije dosudio ni faul?! Arauho je meč napustio u suzama i na nosilima… Ni to nije poremetilo Urugvaj. Bijelsa je poslao na teren Bentankura da ubrizga dodatnu energiju neumornim Ugarteu i Valverdeu na sredini.

Kako je meč odmicao, argentinska frustracija i nervoza su rasli jer je Urugvaj savršeno stajao na terenu i u svakom trenutku znao šta će sa loptom. Em što se lako branio, em što je iznosio loptu u dva dodira. Imao je Di Marija par prodora, imao je Lautaro šut glavom desetak minuta pre kraja koji je ispod prečke izvadio Ročet i to je sve.

Još jednom je Mesi krenuo kroz trojicu, izgubio loptu i svenula je kontra. Darvin Nunjez je večeras istrčao ko zna koliko kilometara, pokidao se za interes tima ali je smogao snage da istrči i tu zadnju kontru u 87. minutu. Univerzum mu je vratio. Ovoga puta je pogodio i pečatirao pobedu.

Argentina je kapitulirala prvi put posle 14 vezanih pobeda od čega osam poslednjih bez primljenog gola. A za nekoliko dana je čeka gostovanje Brazilu.

Sa druge strane, Bijelsin Urugvaj miriše na nešto veliko. Čuvena “Gara čarua” je i dalje tu. Prkos i inat. Ali Bijelsa ih je taktički složio u ekipu koja u svakom trenutku zna šta hoće. U Argentinu bez Mesija.

JUŽNOAMERIČKE KVALIFIKACIJE ZA MUNDIJAL – 5. KOLO

Četvrtak

Bolivija – Peru 2:0 (1:0)

/H. Vaka 20, R. Vaka 87/

Venecuela – Ekvador 0:0

Petak

Argentina - Urugvaj 0:2 (0:1)

/Arauho 41, Nunjez 87/

Kolumbija - Brazil 2:1 (0:1)

/Dijaz 75, 79 - Martineli 4/

Čile - Paragvaj 0:0