Eh, da je sad tu taj Ferguson...

Kraj sezone engleskog fudbala donosi duel zbog kojeg su nekada navijači širom planete odbrojavali dane, otkazivali ručak sa devojkom ne bi li se sastali sa društvom i dva sata uživali u derbiju Mančestera. Danas je situacija drugačija. Jaz između klubova iz godine u godinu sve je veći, a u crvenom delu ne nazire se kraj ponora posrnulog velikana i utisak je da i eventualno osvajanje FA kupa ne bi ništa suštinski promenilo, osim smirivanja navijačkog nezadovoljstva. Bar na kratko.

Sezona Mančester junajteda je za zaborav. Osmo mesto u Premijer ligi i negativna gol-razlika prvi put u istoriji su podaci koji će i najvećem laiku staviti do znanja da situacija u klubu nikada nije bila lošija. Tome u prilog ide i činjenica da u slučaju poraza na Vembliju (16.00, Sport klub 1) navijači na Teatru snova neće gledati evropski fudbal naredne sezone, što bi bio drugi put od davne 1989/90. Definitivno nešto što veliki Ser Aleks Ferguson nije mogao ni da pretpostavi da se sprema voljenom Junajtedu u godinama koje predstoje. Pod palicom iskusnog Škota klub je osvojio pet pehara FA kupa, a nakon njegovog odlaska samo jedan i to u sezoni 2015/16. Dodatni razlog za alarm jeste činjenica da je u poslednjih sedam godina osvojen samo jedan trofej, Liga kup, koji klubu sa bogatom istorijom i tradicijom ne znači manje-više ništa.

U kakvom god da je stanju, Mančester junajted će, zajedno sa komšijama iz plavog dela grada, na Vembliju ispisati nove stranice istorije ostrvskog fudbala. Biće ovo prvi put od davne 1884/85 da se u finalu FA kupa sastaju isti timovi u drugoj uzastopnoj godini, a tada su to bili Blekburn Roversi i škotski Kvins Park.

Raspoloženje u taboru Sitija je pozitivnije, mada se može sa sigurnošću reći da i njegovi navijači imaju štošta da zamere fudbalerima. Četvrta uzastopna Premijer liga, polufinale Lige šampiona, a protiv Junajteda juri istoriju u pokušaju da postane prvi tim koji je u uzastopnim sezonama objedninio trofeje Premijer lige i FA kupa. U glavama komšijskog kluba je da bi verovatno dali sve na svetu kada bi njihova ekipa imala ovakvu sezonu, ali jasno je da sa velikim rezultatima enormno rastu i očekivanja. To najbolje zna Ferguson, kao i igrači iz njegovog perioda kada su bili jedan od najdominantnijih timova Evrope. Tako se i izabranicima Pepa Gvardiole zamera ponovno ispadanje od Real Madrida, jer će „alavi“ navijači od sada, pa nadalje očekivati da „ušati pehar“ svake godine završi u vitrinama njihovog kluba.

Duel Bernarda Silve i Kazemira iz prošlogodišnjeg finala (Reuters)

Što se igračkog kadra tiče, daleko od toga da cvetaju ruže u ekipi Erika Ten Haga. Mora im se priznati da nemaju sreće sa povredama, ali verovatno se i sreća zaslužuje. Čak 45 povreda, a u statistiku ne ulazi već pomalo zaboravljeni Tajrel Malasija koji je otpisan još pre početka sezone. Najviše problema bilo je u defanzivnoj liniji, gde će pored Holanđanina izostati engleski reprezentativac Hari Megvajer (ko zna za šta je to dobro), a za očekivati je da na terenu ne vidimo ni Luka Šoa, koji se sa problemima fizičke prirode muči od februara. Za Rafaela Varana će ovo biti posebna utakmica, jer se oprašta od crvenog dresa, koji je nosio u prethodne tri sezone. Važan šraf u Ten Hagovoj ekipi predstavlja Skot Mektomini, reprezentativac Škotske koji se izborio za svoje mesto u startnih 11 i nagrađen je kapitenskom trakom u utakmici protiv Arsenala. Bruno Fernandeš se skoro oglasio i rekao da ne planira odlazak i spreman je za veliko finale, dok će verovatno najveći motiv da ućutka kritičare imati Markus Rašford. Dete kluba sa Old Traforda igra sezonu za zaborav, u prethodnoj je postigao 30 golova u svim takmičenjima, ove je mreže protivnika tresao svega osam puta. Kao rezultat loših partija izostao je sa spiska selektora Engleske Gareta Sautgejta, a veliko je pitanje hoće li se naći u startnih 11 protiv Sitija, jer se čini da Ten Hag više veruje mladom Amadu Dijalou, koji je postigao gol vredan prolaska u polufinale FA kupa protiv još jednog velikog rivala, Liverpula.

Da u klubu dosta toga nije u redu viđeno je u novom katastrofalnom izdanju Crvenih đavola viđeno je u polufinalu takmičenja, protiv drugoligaša Koventrija. Poveo je tim Erika Ten Haga 3:0 i taman kad su navijači pomislili da su dočekali jednu utakmicu bez stresa, igrači su ih ekspresno demantovali. Primljena tri gola u razmaku od 24 minuta prodrmala su stolicu holandskom stručnjaku po ko zna koji put, ali čini se da je nedostatak iskustva u ovakvim utakmicama koštao fudbalere Koventrija senzacije, te se Junajted, nekako, dočepao finala.

Evidentno da je pogled svetliji sa druge strane grada. Sitijeva gol-mašina Erling Haland rešeta i ove sezone, ne u meri kao prošle, ali ukoliko postigne dva pogotka probiće magičnu brojku od 40 golova u dva uzastopna ciklusa. Dodatni razlog za optimizam Norvežanina predstavlja činjenica da protiv gradskog rivala ima učinak od šest golova i tri asistencije na pet mečeva, statistika koju nema ni protiv jednog drugog kluba. Mozzartbet daje kvotu 1,80 da će Sitijev napadač biti strelac i u današnjem finalu. Engelski reprezentativci Kajl Voker i Fil Foden, koji je izabran za igrača sezone u Premijer ligi imaju priliku da se okite još jednim trofejom pred odlazak na reprezentativne dužnosti.

Osim prestiža, tradicije, trofeja, duel mančesterskih rivala sa sobom nosi i borbu za pozicije koje vode u evropska takmičenja sledeće sezone. Ovu utakmicu će sigurno ispratiti fudbaleri Čelsija i Njukasla, jer u slučaju da Mančester Siti podigne pehar „pogurao“ bi londonske Plavce u Ligu Evrope, dok bi Svrake otišle u Ligu konferencije. Junajted se bori da sebi obezbedi izlet u Ligu Evrope do kog bi došao peharom kupa, zbog čega bi ispaštali Čelsi (išao bi u Ligu konferencije) i Njukasl (ostao bi bez Evrope).