Efekat Žoržinjo - nije najbolji, ali zaslužuje poštovanje

Trenerski mandat Tomasa Tuhela na Stamford Bridžu počeo je sa tri pobede i remijem, što je Čelsi odmah približilo zoni Lige šampiona i daje vetar u leđa za nastavak sezone.

U kratkom vremenskom intervalu Tuhelovog rada na novoj poziciji izdvojila su se tri važna utiska – posed lopte, odbrana i uloga Žoržinja. Ozbiljan skok u segmentu poseda lopte je odlika trenerske filozofije nemačkog stručnjaka. Prethodne četiri utakmice završavale su se sa 79, 71, 58 i 69 odsto vremena da je lopta bila u nogama Čelsijevih fudbalera. Gledajući listu protivnika, bilo je za očekivati da se tako nešto dogodi. Vulvsi se još traže u sistemu bez Raula Himeneza. Barnli nije mogao da pruži jači otpor, pa je Čelsi isključivo obletao oko kaznenog prostora ispred gola Nika Poupa. Žoze Murinjo je tradicionalno pribegao taktici povlačenja u svoj kazneni prostor gde je čekao priliku za kontru, ali je Totenhem bio bezopasan po Eduarda Mendija jer nije bilo Harija Kejna. Šefild je znao da pritisne poslednju liniju Plavaca visokim presingom, ali se našlo rešenje i za taj problem.

Tuhel u Čelsiju: Fudbal stvoren za Vernera i Haverca, Zijeh s Nejmarovom ulogom, novi Čilvel i Hadson Odoi

Odbrana Čelsija deluje ozbiljnije nego što je to bio slučaj u većem delu Lampardove avanture, što je dovelo do toga da se mreža zatrese samo jednom. I to zbog nedostatka komunikacije između Antonija Ridigera i Eduarda Mendija. Čak se ni izostanak Tijaga Silve nije toliko osetio i Andreas Kristensen, koga je fudbalska javnost na Ostrvu razapinjala zbog loših igara, delovao je pristojno u tandemu s Ridigerom.

Što se Silve tiče, zbog povrede butnog mišića neće biti najmanje u još naredne dve utakmice. To su gostovanje Barnsliju u FA kupu, pa meč s Njukaslom na Stamford Bridžu. Već 20. februara ide se na Sent Meriz Sautemptonu, a zatim i u Madrid na noge Atletiku. Za kraj najkraćeg meseca u godini rezervisan je derbi sa Mančester junajtedom u Londonu.

Tuhel i Žoržinjo (©Reuters)

Verovatno najveći Čelsijev plus je efekat Žoržinja. Njegovi golovi sa bele tačke bili su presudni za minimalne pobede nad Totenhemom i Šefild Junajtedom. Tomas Tuhel je odmah po preuzimanju trenerskih dužnosti vratio Žoržinju benefit izvođenja najstrože kazne iako je zbog specifične tehnike sa poskokom i zadrškom pre samog udarca bio kritikovan, što je posledica nekoliko neuspešno izvedenih penala. Samo ove sezone čak tri puta su odbranjeni njegovi pokušaji s kreča.

Protiv Totenhema se odlučio da udarac izvede u komadu i savladao je Uga Lorisa bez obzira na to što ga je iskusni francuski golman “pročitao“. Pogodio je malu mrežu iliti mesto gde malo koje golman može da pokrije. Već protiv Šefilda se vratio starim navikama i penal je izveo daleko slabije, a da je Aron Ramzdejl pogodio stranu verovatno bi mu lako odbranio šut.

“Sviđaju mi se obe tehnike, jer su oba udarca završila tamo gde je trebalo. Nikada nisam, niti ću da govorim igraču kako da izvodi jedanaesterac, niti ću ikada da dajem savete na tu temu jer sam i sam igrao fudbal na nekom nižem nivou i znam koliki je pritisak na igraču kada stavi loptu na belu tačku“, izjavio je Tuhel posle trijumfa nad Šefildom, upitan baš o Žoržinjovoj tehnici šuta... “Neću ni Žoržinja savetovati ništa. Neka izvodi penale kako god želi, samo ako mu to pomaže da postigne gol. Bilo mi je jako drago što je izveo oba kaznena udarca i što oba gola bila odlučujuća“.

I Žoržinjo se kratko osvrnuo na to zašto je protiv Totenhema išao s jednom, a Šefilda s drugom varijantom.

“Protiv Totenhema sam promenio tehniku izvođenja jer sam osetio da je to bolja opcija u tom momentu i isplatilo se“.

Još kada smo obrađivali trenerski opus Tomasa Tuhela po dolasku u Čelsi i šta bi to novo moglo da se vidi u igri Plavaca, kao možda i ključni igrač bio je označen upravo Žoržinjo. Tuhelov izbor od prvog dana u Čelsiju je sistem sa tri štopera i četvoricom u veznom redu, s tim što je protiv Šefilda išao na varijaciju s Timom Vernerom i Olivijeom Žiruom u napadu, te usamljenim Mejsonom Mauntom iza njih. Protiv Vulvsa, Barnlija i Totenhema je Čelsijeva početna formacija bila 3-4-2-1, odnosno sa jednim klasičnim centarforom i ona se kasnije modifikovala shodno potrebama. Kako je ovo i dalje period kada Tuhel “traži“ ekipu logično je bilo dosta rotacija, shodno dužini klupe i većoj mogućnosti izbora, ali standardno mesto u postavi zasad imaju samo Mendi, Ridiger, Žoržinjo i Kovačić.

Žoržinjo i Kovačić (©AFP)

Tandem Žoržinjo – Kovačić nije ništa novo, ni epohalno u igri Čelsija i ovo partnerstvo je i Lampard eksploatisao u svojoj prvoj sezoni kada je Ngolo Kante bio povređen. Njih dvojica pokazali su se kao važan deo ideje fudbala s velikim posedom lopte što je, ponavljamo, jedna od polaznih tački Tuhelove ideologije. Kante je od derbija s Totenhemom počeo da se vraća u tim pošto se oporavio od povrede i zasad se ne zna da li će da ugrozi italijansko-hrvatsko partnerstvo ili će služiti kao prva zamena. Za defanzivne veziste se često govori da igraju najbolje utakmice kada su neprimetni, a Žoržinjo i Kovačić su pokazali da funkcionišu dobro kada je lopta u Čelsijevom posedu, što protivniku daje manje mogućnosti da napadne. Njihov kvalitet biće zaista testiran kada na red budu došli ozbiljniji takmaci, jer čak ni Totenhem ne može da se okarakteriše kao takav jer je bez Kejna to sasvim drugi tim.

Ipak, za dobre partije Žoržinja i Kovačića zasluge nosi i stabilnija poslednja linija, koja može da pokrije eventualne propuste u slučaju da oni negde “procure“. Obojica su uradili dosta toga da Čelsi pritisne rivale visokim presingom, što je takođe važan faktor Tuhelovog fudbala. Žoržinjo je u ovom tandemu taj koji nosi onaj tehnički deo i dodavanje unapred, dok je Kovačić neko ko je nešto više zadužen za odbrambeni deo. U tom delu mnogo više može da pruži Kante, ali Tuhel će verovatno ostati veran istom dvojcu sve dok su rezultati dobri.

Nije tajna da je Žoržinjo neko koga Tuhel izuzetno ceni i kako smo pisali ranije, hteo ga je u svom Pari Sen Žermenu svojevremeno. Poznato je da je Italijan miljenik Maurisija Sarija i da je zbog njegove selidbe na Stamford Bridž pogazio dogovor s Mančester Sitijem. Čelsi je njegov transfer skupo platio, tačnije 57.000.000 evra, a on je od tog leta 2018. prošao dugačak put. Od važnog šrafa Sarijevog Čelsija koji je osvojio Ligu Evrope, preko kritika da nema dovoljno fizičkih kvaliteta za premijerligaški fudbal i da ne zna da pokrije prostor, uklizava, pa čak ni da trči po zahtevima najjačeg ostrvskog takmičenja, do toga da bi sada ponovo mogao da postane možda i ključni čovek Tuhelovog sastava. Zbog toga je često bio na klackalici između standardnog prvotimca do rezerve i sada ponovo redovnog startera, neretko je u javnosti bio iskorišćen kao žrtveni jarac da se opravdaju Čelsijevi neuspesi i loša izdanja, čak se govorilo da je on zajedno sa Markosom Alonsom “zatrovao“ svlačionicu.

Kako je srušen Lampard: Aspilikueta i Ridiger u klinču, svlačionicu trovali i Alonso i Žoržinjo

Njegovo dodavanje u prostor može da otvori svaku odbranu, poseduje sve psihičke kvalitete da bude lider jer (ne)verbalnom komunikacijom utiče na postavku saigrača na terenu, a uspeo je da dokaže i da zna da izvodi kaznene udarce. Sve je stvar perspektive, odnosno samopouzdanja koje dolazi od trenera. Tuhel se od prvog momenta postavio kao neko ko beskrajno veruje u njegove kvalitete i to je počelo da daje rezultat.

Žoržinjo i Lampard (©Reuters)

Lampard ga je često rotirao i to je u nekom trenutku moralo da utiče na kvalitet njegovih igara. Čak se šuška da nije bio u njegovim dugoročnim planovima što se videlo po opredeljenju da veću šansi pruži talentovanom Biliju Gilmuru. Mladi Škot je definitivno bio konkurencija za tu poziciju defnazivnog veziste zbog svojih brzih nogu i odluka koje donosi, ali i kao neko ko zna da ide napred. Gilmur je sada rezervista, imao je i povredu kolena, a uprkos spekulacijama da bi u januaru mogao da ide na pozajmicu kako bi se kalio, odlučio je da ostane i radi s Tuhelom kako bi se ponovo izborio za status prvotimca. Do tada, Žoržinjo može da bude miran jer će on biti prvi izbor.

Italijanski vezista je nešto poput Čelsijeve talije i ove sezone upisan je samo jedan poraz kada je bio u startnoj postavi. Odigrao je 22 utakmie i postigao šest golova, uz jednu asistenciju. U Ligi šampiona bio je starter u svih šest utakmica i Čelsi je prošao dalje bez poraza. U 19 takmičarskih startova Čelsi je poražen samo jednom, uz još jedanaest pobeda i sedam remija. Kada rođeni Brazilac nije bio u startnih jedanaest Čelsi je doživeo pet poraza dva remija u četrnaest utakmica. U toj seriji pobeda tri su ostvarene protiv niželigaša – Barnslija, Morkama i Lutona.

Možda nije najbolji, ali poštovanje zaslužuje...