Sećamo se... Rozenborga 1995-2002: Kako sa nekoliko klinaca iz kraja i 2.500.000 maraka osam puta zaredom igrati Ligu šampiona... I najbolji napadač koji je sve zarađene pare uložio u školovanje

Aktuelnih spotskih dešavanja jedva da ima, sve ih je manje i manje, pa zaljubljenici u igre s loptom vreme u samoizolaciji ubijaju vrteći snimke nekih ranijih mečeva, obnavljajući uspomene na mladalačke dane. Sportski novinari nisu izuzetak. Tako nam je palo na pamet da se prisetimo nekih timova u čijim smo igrama uživali. Počeli smo sa Lidsom, za drugi tekst izabrali smo Parmu, pa serijal “Sećamo se” nastavili sa Dinamom iz Kijeva. Poslednjim velikanom sa prostora nekadašnjeg Istočnog bloka što je uspeo da se nađe među četiri najbolja kluba Evrope. Na red je došao jedan od najzanimljivijih timova iz one “razvojne faze” Lige šampiona, kad su mali imali priliku da postanu bitni, ili da se makar ravnopravno nose sa velikima – Rozenborg Trondhejm

► Sećamo se... Lidsa 2000/2001: Rekord za Rija, sud za Bojera i Vudgejta i izdajnici Smit i Viduka
► Sećamo se... Parme 1998/1999: Nož u glavu Bađa 2, Mala veštica i drim tim sa Tardinija
​► Sećamo se... Dinama iz Kijeva 1997-99: Barsa - Ševa&Rebrov 0:4! Ko ih još pamti... Dvojica nisu među živima

Danas ubedljivo najveći i najznačajniji klub Norveške (26 titula šampiona) prvi put je izašao u Evropu u jesen 1965. Od tada pa u narednih 30 godina samo četiri puta uspeo je da preskoči prvo kolo kvalifikacija. Stariji ljubitelji fudbala setiće se verovatno Rozenborgovog gostovanja na beogradskoj Marakani krajem '86. U drugoj rundi ondašnjeg Kupa šampiona Crvena zvezda je s frtalj snage odradila Norvežane – 4:1. Sve gotovo do 25. minuta. Dva komada Bora Cvetković, pa još dva Mitar Mirkela. Jedini gol za goste dva minuta pre kraja postigao je Jeran Serlot, otac Aleksandera Serlota, napadača Trabzona.

Ništa tih osamdesetih Norvežani nisu znali...

A onda je neposredno posle brodoloma na našem najvećem stadionu klub sa Lerkendala preuzeo Nils Arne Egen. Jedan od najvećih umova skandinavskog fudbala koji je svoju filozofiju neskriveno oslanjao na Mihelsovu varijaciju Totalnog fudbala, po treći put seo je na klupu Rozenborga. Samo dve godine kasnije Norveška je dobila modernu, profesionalnu ligu i momci iz Trondhejma započeli su do tada neviđenu ekspanziju. U trenutku kada je Egen došao za kormilo crno-beli su imali četiri titule. Fredrikstad sa devet i Viking sa sedam bili su dosta uspešniji. Već do kraja milenijuma Rozenborg će ih ostaviti u mutnom retrovizoru (sakupiće 15), da bi do 2004. svezao neverovatnih 13 šampionskih pehara!

I što je najvažnije za sve to vreme Rozenborg će steći ozbiljnu evropsku reputaciju pošto je između 1995. i 2002. osam puta zaredom uspevao da se nađe u grupnoj fazi Lige šampiona?! To će biti apsolutni rekord koji će tek u narednim godinama uspeti da obori Mančester Junajted.

UVOD

Početkom devedesetih dok je formacija 4-4-2 još stolovala kod najboljih svestkih trenera Nils Arne Egen forsirao je 4-3-3 u Rozenborgu. Po ugledu na ono što je holandska reprezentacija igrala sedamdesetih. S malom korekcijom – apostrof nije bio na posedu, već na čeličnoj odbrani, izmenama mesta prilikom transformacije i munjevitim kontrama. Prilagođavanje nije išlo lagano, 1991. Viking im je odneo titulu ispred nosa, a u Evropi su četiri godine zaredom ispadali u prvom kolu. Uz čak tri “petarde”. Egen međutim nije gubio poverenje uprave. Iz godine u godinu dodavao je kockicu po kockicu u svoj idealni mozaik sve dok na leto 1995. nije napravio veliko iznenađenje i preko Bešiktaša sa skupo plaćenim nemačkim zvezdama Aumanom i Kuncom došao do grupne faze Lige šampiona. Na Lerkendalu 3:0, u paklu Istanbula 3:1 za Turke.

PRELAZNI ROK

Nils Arne Egen pažljivo je birao igrače koji su mu potrebni da bi mogao da primeni svoju fudbalsku filozofiju. Novac nije bio bitan činilac u čitavoj priči. Čak se može reći da je bio potpuno zanemarljiv. Veliku većinu igrača koji će čini okosnicu tima u gotovo sedmogodišnjem periodu (1995-2002) Egen je “izvukao” iz omldinskog tima: Bjern Oto Bragstad, Roar Strand, Runar Berg, Harald Bratbak, Bjern Kvarme, Jon Olav Hjelde, Vegard Hegem, Stefan Iversen... Bez centa obeštećenja dovedeni su: Orjan Berg, Erik Hoftun, Fredrik Vinsnes, Jon Derek Sorensen... Dok obeštećenja za Benta Skamelsruda, Minija Jakobsena, Andrea Bergdolma i Frode Jonsena zbirno ne prelaze 2.500.000 ondašnjih maraka.

Tek posle dva učešća u eliti i priliva novca od Uefe Rozenborg je izdvojio ozbiljan novac za neko pojačanje - 800.000 evra za Sigurda Rusfelta iz Tromsea. Na leto 1998. iz Valerenge će stići i tada anonimni gorostas Džon Kerju. Njega je Rozenborg platio 2.750.000 evra i to je i dalje najskuplja kupvina ovog kluba. Ulaganje u Kerjua i Rusfelta i te kako će se isplatiti, pošto će njihova prodaja na Lerkendal doneti blizu 15.000.000 evra. Mada se ni jedan ni drugi nisu dugo zadržali. Pogotovo ne Kerju.

Rozenborg po godini nikada nije dovodio više od dva, tri igrača. I uigranost, pre svega odbrane, bila je ključ uspeha.

I sve do prvih godina novog milenijuma godišnji budžet za sve igrače u prvom timu iznosio je tek nešto više od pola miliona maraka! Za svih dvadesetak momaka?!

OKOSNICA EKIPE

Bjern Oto Bragstad – Jedan od onih igrača za koje se kaže da su zastava kluba. Momak iz Trondhejma... Igrao je ukupno 11 godina za Rozenborg i samo jedne godine nije bio šampion?! Stub odbrane, momak od blizu dva metra. Kada mu je već bilo 29 otišao je u Derbi kaunti za 3.000.000 evra. Nije se snašao. Samo desetak utakmica za dve godine. Posle pozajmica u Birmingemu (tri utakmice za godinu dana), pa kraj u austrijskom Bregencu.

Vegard Hegem – Desni bek. Dosta moderan za ono vreme. Mada je odigrao samo tri sezone (1995–1998) ostavio je dubok trag. Postigao pet golova i uzeo tri titule. Posle napravio lepu karijeru u Liverpulu koji ga je platio nešto više od 5.000.000 evra. Karijeru mu je obeležio gol postignut 1996. godine na San Siru protiv Milana, kada je Rozenborg eliminisao Rosonere...

Erik Hoftun – Mnogi će reći ključni igrač Rozenborga više od jedne decenije (1994-2005). Štoper i po potrebi libero. Tehnički odlično obučen, snažan u skoku, pouzdan... Blizu 100 utakmica odigrao je u Ligi šampiona. UEFA je 2004. izbacila posebnu publikaciju rangirajući 250 najboljih igrača Evrope svih vremena. Hoftun je zauzeo visoko 86. mesto. Da li treba pominjati da je za 11 godina u klubu osvojio je 11 titula? Nikada nije igrao izvan granica Norveške.

Bjern Kvarme – Još jedan od igrača iz zdanje linije koji je činio taj čuveni bedem pred golom Jerna Jamftala. Od 1991. bio je standardan, otišao 1997. u Liverpul, tako da nije bio akter onih najvećih uspeha Rozenborga u Evropi. Igrao i za Sent Etjen, Real Sosijedad, Bastiju. Jedina dva gola u karijeri postigao je u dresu Rozenborga...

Stale Stensas – Levi bek. Hajlajt njegove karijere svakako je gol protiv Blekburna u Ligi šampiona 1995. U dva mandata proveo je u Rozenborgu ukupno 13 godina i odigrao blizu 200 ligaških utakmica. Ni on nije uspeo u inostransvu. Kupio ga je Glazgov Rendžers, pa slao u Notingem Forest. Vratio se brzo u domovinu...

Andre Bergdolmo – Nekoliko gigantskih štopera imao je Rozenborg devedesetih godina. Bergdolmo je odigrao tri sezone na Lerkendalu, posle čega je za razliku od većine svojih saigrača napravio sasvim pristojnu karijeru u inostranstvu i igrao za neke od najvećih klubova, poput Ajaksa i Dortmunda. Iako štoper postigao je preko 40 golova u karijeri.

Roar Strand – Jedna od najvećih legendi Rozenborga. Broj šest zauvek je povučen iz upotrebe u tom klubu u njegovu čast. Igrao je na svim mestima u veznom redu. U klub proveo 21 godinu i osvojio 16 titula šampiona Norveške?! Postoji ukupno 19 igrača koji su odigrali 100 ili više utakmica u Ligi šampiona za isti klub. Roar Strand jedan je od njih. U karijeri je postigao okruglo 100 pogodaka. Sa Rajanom Gigsom deli evropski rekord kada su u pitanju igrači koji su postigli makar jedan gol u svakoj odigranoj sezoni. A odigrali su po 21 sezonu...

Bent Skamelsrud – Poput Stranda jedana od najvećih klupskih legendi. Osvojio 11 titula, kapiten u najslavnijim danima... Bio je jedan od najuticajnijih igrača u veznom redu. Bajer Leverkuzen kupio ga je 1997, ali ovaj se vratio posle samo pet meseci “iz porodičnih razloga”. Svoje najbolje godine dao je Rozenborgu. Imao je 36 godina kada se povukao, pošto je Age Harejde odbio da mu da novi ugovor...

Frederik Vinsnes – Lokalni momak, iz Trondhejma... “Osmica” na dresu, ali ne tako kreativan. Više radnik. U prvom manadatu u klubu devet godina, u drugom još dve. Dobacio do Danske, dalje ne. Još jedan u nizu Rozenborgovih prvotimaca koji kao da nisu umeli da igraju fudbal kada skinu taj crno-beli dres.

Harald Bratbak – Nils Arne Egen napravio je ključni potez kada je još jednog lokalca vratio u klub, pošto je ovaj bio otpisan kao višak. Između 1994. i 1997. Bratbak je odigrao 100 ligaških utakmica i postigao 94 gola! Nastupao je posle za Seltik i Kopenhagen, pa se vratio kući. I dao još 55 golova. Jedan je od najboljih strelaca u istoriji norveškog fudbala. Njegov kvalitet bio je u tome što golove nije postizao samo protiv slabijih od Rozenborga. U Ligi šampiona 28 puta tresao je mrežu. Između ostalih Realu i Milanu. Priča Haralda Bratbaka izuzetno je zanimljiva jer po završetku karijere nije kao većina svojih kolega ostao u fudbalu ili pokrenuo nekakav biznis. Sjajni golgeter zarađeni novac uložio je u školovanje - kako bi postao pilot. Danas uspešno leti i prevozi putnike za jednu norvešku avio kompaniju.

Sigurd Rusfelt – Bratbak je bio sjajan, a šta tek reći za Rusfelta. Došao je godinu dana pre nego što će njegov prethodnig otići. Za tadašnji rekord u visini obeštećenja za norveške prilike... Za tri godine (1996-1999) odigrao je 66 utakmica i dao 67 golova za crno-bele. Ni on nije dobro počeo u inostranstvu (Rasing Santander, 42/5), ali u bečkoj Austriji je povratio golgeterski osećaj i nadavao se golova. Završio u Tromseu pre devet godina.

---

Uzimajući u obzir da se radi o sedmogodišnjem razdoblju, odnosno da nismo pomenuli neke od igrača koji su se zadržali manje od tri godine, valja se prisetiti još nekih imena koja su obeležila te devedesete i početak dvehiljaditih u crno-belim dresu Rozenborga. Recimo: Krister Basma, Ejvind Storflor, Stig Inge Bjernabi, Lase Strand, Tront Soltvet, Kale Leken, Tore Andre Dalum, Kenet Storvik, Mini Jakobsen, te dosta kasnije Azar Karadaš, momak kog su mnogi videli kao buduću zvezdu evropskog fudbala...

---

REZULTATI

Da je Egen posle pet godina rada konačno skockao dobar tim (i da eliminacija Bešiktaša godinu dana kasnije ne može da se vodi baš kao senzacija), a s ove distance gledano, jasno je bilo nakon što je Rozenborg u leto 1994. pošteno namučio Deportivo La Korunju u UEFA kupu. To je prethodnica onog svima dobrog znanog Depora, ali jednako uzbudljiv i snažan tim sa veteranom Salinasom, Bebetom, Maurom Silvom, Donatom, Franom, Manharinom, Miroslavom Đukićem... Dvostruki viceprvaci Španije. U Norveško 1:0 za Rozenborg, u revanšu tek posle tri gola u produžecima Korunja prolaze dalje.

U sezoni 1995/96. momci sa Lerkendala, posle Bešiktaša, u grupi LŠ mere se sa šampima Engleske (Blekburn), Poljske (Legija) i Rusije (Spartak Moskva). Projektil pomenutog Stalea Stensasa u 88. minutu srušio je Roverse i dao šansu Rozenborgu da može do četvrtfinala. Ali usledio je pogubni revanš na Ivudu. Blekburnu ništa ne treba, Norvežane pobeda vodi dalje. Pod uslovom da Legija izgubi. Spartak slavi u Varšavi, a Englezi nemaju milosti – 4:1 za Blekburn.

Naredne sezone Egenova četa ispisala je ono malo čudo protiv Milana u poslednjem kolu i izbacila Rosonere. Rosonere sa Maldinijem, Barezijem, Kostakurtom, Rajzingerom, Tasotijem, Vjerhovodom, Desaijem, Bobanom, Savićevićem, Panućijem, Albertinijem, Davidsom, Veom, Robertom Bađom... Moglo bi i dalje, ali zar nije dovoljno? Bio je početak decembra i Arigu Sakiju bio je dovoljan bod da prođe u četvrtfinale... A nasred San Sira dogodili su se Harald Bratbak i Vegard Hegem – na semaforu 1:2!

Rozenborg ide dalje kao drugi, iza neprikosnovenog Porta.

U četvrtfinalu kraj bajke, ali kraj svira budući šampion. I to posle teške muke. Na Lerkendalu vodio je Rozenborg (Damu spasao Vijeri), da bi Juve kod kuće sve dileme rešio tek u 89. minutu sa penala. Smiren je bio Nikola Amoruso.

Rozenborg dogodine tuče Real Madrid u Trondhejmu - 2:0, Strand i Bratbak. To je šampionski Real sa Bodom Ilgnerom, Robertoom Karlosom, Jerom, Redondom, Mijatovićem, Šukerom, Sedorfom, Raulom, Karembeom... I njihov jedini poraz u Ligi šampiona te sezone. Ipak drugi na tabeli, iza Kraljevića. Tada su dalje išli samo pobednici grupa i dva najbolja drugoplasirana. Norvežani za bod iza Bajerna...

U sezoni 1999/00. Liga šampiona igra se u dve grupne faze. Rozenborg prvu prolazi kao lider grupe i to tako što slavi na Vestfalenu protiv Borusije sa 3:0! U drugoj ima pakleno društvo i ne može dalje pored Reala, Bajerna i strašnog Dinama iz Kijeva.

Zabeležiće Rozenborg početkom novog milenijuma još neka učešća u Ligi šampiona. Doći će ponovo i na megdan Crvenoj zvezdi – videćemo lepo na delu kako se odnos snaga za manje od 20 godina i te kako promenio; sećate se strelca? Da, da, Harald Bratbak, tada kao veteran od 33,34 – ali neće Rozenborg više imati moć da ugrozi one najbolje i najveće.

Bratbak, Bragstad, Hoftun, Stensas, Kvarme, Skamelsrud, Vinsnes, Strand...

Budi nostalgiju, neka lepa sećanja...

Zar ne?

Foto: Reuters