Džakina ispovest: Neću se menjati zbog ljudi koji se kriju iza tastature, igrači u Engleskoj se plaše kritika

Praktično otkako je došao iz Menhengaldbaha, a ima tome više od pet i po godina, Granit Džaka nalazi se na meti kritika navijača Arsenala. Doprineo je tome doduše sam, nebrojeno puta je svojoj greškom uticao na rezultate svog tima, zbog čega je vremenom postao najomraženiji igrač londonskog kluba. I nema švajcarski reprezentativac problem sa tim, sve dok postoji granica. Međutim, navijači su je jednom prešli. Bilo je to krajem oktobra 2019. godine, kada je Arsenal protiv Kristal Palasa ispustio dva gola prednosti, Džaka je izveden iz igre posle sat vremena, a pristalice Tobdžija ispratile su ga sa terena zvižducima. Trenutak koji će, priznaje u ispovesti za Players Tribune, zauvek pamtiti, i koji je pride doveo do toga da zamalo napusti klub.

U razgovoru za pomenuti sajt Džaka je prevashodno govorio o kritikama i tome kako se on sa njima nosi, ali pre toga, o incidentu zbog kojeg mu je svega bilo pre glave. Kako kaže, neposredno pred početak prelaznog roka već je postigao dogovor sa neimenovanim klubom. Samo potpis ga je delio od toga da konačno napusti sever Londona.

"Koferi su bili spakovani, pasoš spreman. Bio sam završio sa Arsenalom. Bilo je gotovo. Na stolu je bio ugovor drugog kluba, bilo je potrebno samo da ga potpišem. Pričao sam sa ženom, Leonitom, i odlučili smo da odemo. Planirao sam samo da se pozdravim sa Mikelom Artetom, i da se onda ukrcam na avion. Bilo je to u decembru 2019. godine. Dva meseca ranije, pa… Znate šta se dogodilo. Možda ste čak i bili tamo. Toliko toga je rečeno o tome, tako da konačno želim da razjasnim stvari. Prvo, želim da svima stavim do znanja da volim Arsenal. Uvek je bilo tako. Daću sve od sebe za ovaj klub sve dok ne odem iz njega. Takođe znam da se ne sviđam nekim ljudima, i to je deo fudbala koji razumem", ističe Džaka.

Ipak, ono što je doživeo na meču sa Kristal Palasom nije nikada ranije u karijeri.

"Ali tog dana protiv Kristal Palasa granica je pređena. Imali smo 2:0, oni su izjednačili na 2:2, i ja sam izveden iz igre posle otprilike sat vremena. Jedva da sam mogao da hodam kad sam čuo zviždanje. Nije to bilo nekoliko momaka u ćošku, već mnogo ljudi. Bio sam šokiran. Nikad u životu nisam iskusio tako nešto. Kada sam došao do tunela, pogledao sam lica navijača koji su sedeli u blizini – i to je trenutak koji ću uvek pamtiti. Kada zatvorim oči sada, i dalje mogu da vidim njihova lica. Mogu da vidim njihov bes. To nije bilo kao da im se ne sviđam. Ne, bilo je drugačije. To je mržnja, čista mržnja. Zaista ne preterujem. Vidite, nikada nisam imao problema sa kritikama. Je li Džaka bio s**nje danas? Okej, nikakav problem. Ali da te izvižde tvoji navijači? Kao kapitena? To je drugačije. Radi se o poštovanju. Ta reč je uvek imala težinu za mene, još kada sam bio dete. To je nešto što sam dobio od svoje majke. Poštovanje prema svojim roditeljima, prema klubu, tvojim saigračima, navijačima. Tog dana, osetio sam veliko nepoštovanje. Komentari su prešli granicu. Da, bio sam kapiten Arsenala. Ali isto tako sam i ljudsko biće. A kao ljudsko biće, povređen, reagovao sam. Odgovorio sam im, uhvatio sam se za uvo, i kada sam izašao sa terena, bacio sam dres na zemlju i otišao niz tunel."

Priznaje fudbaler Arsenala da ni sada nije siguran da li bi se u istoj situaciji poneo drugačije.

"Da li sam pogrešio što sam to uradio? Jesam. Ali da li bih bilo šta drugačije uradio da se isto desi sutra? Iskreno, ne znam. Moram da budem iskren u vezi sa tim. Vrlo sam emotivan. Osetiti taj nivo mržnje i nepoštovanja, to ne bih poželeo najgorem neprijatelju. I danas, kada izgubimo, ne volim da prođem tih poslednjih nekoliko metara do tunela, jer i dalje prepoznajem lica. Isti ljudi sede tamo. Zbog toga samo spustim glavu. Prošao sam taj košmar jednom i ne želim više to da radim."

Detalj sa utakmice protiv Kristal Palasa (Foto: ©Reuters)

Ono što navijačima posebno ide na nerve jesu njegovi prečesti kartoni i isključenja kojima ostavlja tim na cedilu. Džaka pak ističe da je to oduvek bio deo njegove igre.

"Tu su i kritike. Mislim da ih se mnogi igrači u Engleskoj plaše. Ja mogu da ih podnesem. Onog dana kada ne budem mogao, prestaću da igram. Ali iskreno moram da kažem da je za mene lakše da igram u Švajcarskoj, jer osećam više ljubavi tamo. Napravite grešku? Okej, dešava se. Ali ovde? Ubiju te. Neverovatno. Jedne nedelje bude:‘Ah, baš je dobar'. Već sledeće je:'On je s**nje.'. Zbog toga igrači pokušavaju da igraju na sigurno. Kada gubimo, znam šta ljudi pričaju o meni. Kada igramo dobro, niko ne priča ništa, ali znam šta misle. Ne zaboravljam šta sam čuo. 'On dobija mnogo kartona, ubija našu igru‘. Gledajte, kartoni su uvek bili deo moje igre. Dok sam igrao u Nemačkoj takođe. Situacije 50-50? Idem do kraja, baš kao i na treningu. Ako udarim rivala laktom, odmah ću mu reći da mi je žao. Ali klizeći start? Ma dajte, ljudi, ovo nije balet."

Da, ali čini se da se ipak dešava prečesto?

"Onda mi dozvolite da vas pitam nešto. Zašto me treneri biraju? Zato što sam dobar momak? Ne, ne. To je zato što naporno treniram i hoću da pomognem svojim saigračima. Jer verujem da igraš onako kako treniraš. Mislim da neki igrači čak ni ne gledaju utakmicu pre nego što nas iskritikuju. Jednom smo izgubili na svom terenu. Bio sam povređen, gledao sam utakmicu iz lože. I opet sam dobio poruku kako sam bio s**nje. Kad smo kod toga, samo hoću da poručim nešto hejterima. Možete da kažete šta hoćete o meni, ali ne dirajte moju porodicu? Okej? Moju ženu, decu, brata, roditelje, oni nemaju ništa sa tim. Mora da postoji granica. Ako hoćete da kritikujete nekoga, molim vas, kritikujte momka na terenu. Ali neću se promeniti zbog čoveka koji se krije iza tastature. Nema šanse. Smešno je, jer niko mi u lice nije rekao:'Ti si s**nje'. Šta oni kažu? Kao i obično:'Najbolji si, tako si dobar…' Neki to misle, ali drugi odu na društvene mreže i napišu:'Izbacite ga iz kluba.' Zato, sledeći put mi to recite u lice. Nema problema, obećavam, primiću to na pozitivan način. Poštujem iskreno mišljenje, ali nemam vremena za laži", zaključio je Džaka.