Dve tužne istine Napretka: Istorijski užasna sezona i ćutanje koje boli

Već na polusezoni bilo je jasno da je ova takmičarska godina za Napredak jedna od onih koje su se neretko ponavljale kroz celu njegovu istoriju, a koja vodi iz elite ka nižem rangu. Kruševljani nisu bili kadri da zimus shvate realnost, pod Bagdalom je došlo do promena u sportskom sektoru za koje se tvrdilo da mogu da donesu spas, naprotiv – svaki nepristrasan pratilac dešavanja znao je da su Bratislav Ristić i Nikola Drinčić bili sposobni da urade sve, osim toga. Ko nije pre, uverio se u isto tokom prelaznog roka.

Bez obzira što je relativno brzo došlo do novih smena u Kruševcu, Napredak se već stropoštovao brzinom koje razmišljanja unutar kluba nisu mogla da prate, jer odluke u ključnim momentima sezone bile su debelo pogrešne. Čak i pre zimske pauze. I umesto da proba bar da spasi ugled na proleće, kruševački superligaš je ostao na istom broju pobeda iz jeseni (svega dve), sa opraštanjem iz najjačeg ranga pre nego je doigravanje počelo. I onim najbolnijim za njegove pristalice – Napretkove igre sada već kod objektivnih posmatrača hronično izazivaju ne samo sumnje u totalni nekvalitet nego i podsmeh.

Dolazimo do onog što će istorija pamtiti iz ove sezone, doduše, probaće Kruševljani da se toga ne sećaju, ali papir će ostati nepotkupljiv – nikada kroz osamdeset godina življenja Napredak nije imao tragičniju sezonu u najjačem rangu. Mogli bismo možda iz zapećka izvući 1951, kada je klub iz Lazarevog grada takođe ima dve pobede, ali je ona zaista nemerodavna, s obzirom da se tada igralo tek 22 kola i to u onoj velikoj Jugoslaviji. Sve buduće sezone neće upoznati ovako stravičan skor u šampionatu za Čarapane, sa svega dva trijumfa iz 30 kola i sa nikad većim brojem primenjenih golova – 65. A, biće ih još. Primera radi, Napredak je u sezoni 1980/81. kapitulirao 60 puta, ali uz čak devet pobeda. I pre svakog ispadanja iz najjačeg ranga videćemo sličan broj pobeda. I u prošlom i u ovom veku. Tako Kruševljani upravo sada pišu najsramniju stranicu u svojoj istoriji. Osim ako stvari potpune ne poprave kroz plej-aut, što ide u domen fantazije.

Možda ćemo se u nekim narednim tekstovima pozabaviti svim okolnostima koje su dovele do katastrofe pod Bagdalom, ali je nedvosmisleno da su najveće omaške pravljene izborima nekih ljudi kojima je na poverenje dat sportski segment. I tu ne mislimo samo na trenere. I ne samo na ovu sezonu. Sa druge strane, Napretkove finansije nisu tolike loše da ne bi ispratile superligaški kvalitet u tom smislu. Jasno je da su teren i papir nešto sasvim drugo, ali je predikcija pokazala da pod Bagdalom ima štofa za mnogo više od kataklizme.

I sada se opet vraćamo na početak sa pitanjem – zašto to nije dokazano na travnatoj podlozi?

Najspornije je što u Kruševcu, nakon definitivnog ispadanje iz šampionata, još nismo dobili nijedan odgovor od kluba kako dalje nakon ovakve tragedije. Ni reč o planu, vizijama, pa eto – makar željama za narednu sezonu. Ako uopšte postoje.

Jer Napredak svežim potezima i dalje sve ostavlja u čudu. Recimo, ako je plan da se u Mozzart Bet Prvoj ligi podmladi ekipa toliko da čitava linija tima bude u proseku jedva maloletna – videli smo u Lučanima kuda bi to vodilo. Sigurno ne ka ekspresnom povratku.

Pa opet, ko će od igrača iz ove sezone i ostati pod Bagdalom? Ili će Napredak, kako je verovatnije, kretati ponovo iz nule, pa će mu iznova biti potrebni meseci za uspravljanje? Nema nikakve priče o tome, a i ta tišina je svojevrsni gaf. I da li će najavljena promena u stručnom štabu – dolazak Saše Mićovića – biti samo rešenje od par meseci ili se sa bivšim trenerom Dinama planira nešto dugoročno? Što opet ostaje upitno, nakon tek šturog pogleda na biografiju pomenutog stratega. Zato i treba istupiti pred javnost i reći u čemu je kvaka izbora.

Kada je već dotakao dno u ligi, ispisao istoriju na tužan način, Napredak i dalje izgleda mora da uči kako da zatvori Pandorinu kutiju. Na dnu negde jedva tinja nada.