Dve sezone, dve različite priče, a efekat isti: Savu derbiji i Evropa, Stanojeviću niz, ali trofeja - nema

Superliga – ništa. Evropa – ništa. I na koncu Kup Srbije – ništa. Sezona koju u Partizanu ni po čemu dobrom neće pamtiti.

Poslednja šansa, kao i minulih godina, da se sezoni doda malo vedrijih tonova bila je u osvajanju Kupa, ali je i bela tačka pocrnela. Ulogu tragičara odneo je Miloš Jojić, koji je od tri sudara sa Zvezdom u sezoni na dva naudio Partizanu i postao, na neki način, simbol promašene takmičarske godine. Mnogo se očekivalo od njega kada je došao, kao povratnik u punoj snazi, a na kraju nije pokazao mnogo toga. No, daleko od toga da je jedini razočarao.

Sledi period konsultacija, razgovora, planiranja u Humskoj 1, ali suština je da je Aleksandar Stanojević izvukao maksimum iz tima Partizana, pogotovo što je dobio u ruke već formiran sastav, postavljen i uigran na jedan način, a uzdrman očajnim startom sezone, već zaleđen u solidnom minusu. Podsećanja radi, Savo Milošević i uprava kluba su pred početak sezone gromoglasno najavili napad na titulu, a crno-beli su posle šest kola već bili na “minus šest” porazima u Novom Pazaru i Novom Sadu.

Dok je Stanojević upoznao ekipu i počeo da je podešava na svoje frekvencije, minus se povećao, Evropa otputovala i već tamo u oktobru Partizan se, sada je već to postalo tradicionalno, okrenuo Kupu.

Stevanovićev oproštaj: Neki me nisu ispoštovali nimalo, ulasci od po tri minuta ponižavajući, ali trpeo sam zbog Partizana

Ipak, sve ono što se dešavalo tokom sezone, duga serija pobeda i to sa ubedljivom gol-razlikom, pa onda i tri sudara sa Crvenom zvezdom u prvenstvu i Kupu, pokazala su da Partizan može bolje od tolikog minusa. Da može da se mnogo duže od dva meseca bori za titulu, da ima igru da trči do kraja, da se nosi sa komšijskim timom koji je obarao rekorde, prezimeo u Evropi, ali u tri derbi meča tako drastičnu razliku u odnosu na Parni valjak – nije pokazao. Crno-beli su dva puta remizirali sa večitim rivalom (1:1, 0:0 u Kupu) i jednom poraženi golom iz prekida (1:0).

Ako uzmemo period od kada je seo na klupu, pa do trenutka kada je Zvezda prošla kroz cilj i osvojila titulu, Stanojević je na 28 mečeva bodovni zaostatak povećao za četiri boda. U sezoni u kojoj prvak države ima svega tri remija i nijedan poraz. U Kupu je pao na penal ruletu.

Ali, postoji i druga strana medalje. Partizan može da se trka za titulu, ali je pitanje da li može sa ovim timom i da je osvoji. Stanojević je potpuno okrenuo priču u odnosu na period njegovog prethodnika: dok su kod Sava crno-beli najbolje igrali derbije i Evropu, bili su katastrofalni na “malim” utakmicama. Prosipali su bodove “k’o pijan dinare”, a tako se do titule ne može ni u jednoj ligi ovog sveta. S druge strane, Stanojevićev Partizan je doktorirao mečeve sa slabijim rivalima, međutim, u okršajima sa Crvenom zvezdom nije mnogo pokazao. Nije dobio nijedan meč sa večitim rivalom, nije prošao u Evropi, tako da za razliku od prethodnog mandata u Humskoj, kada je na svim tim frontovima imao pluseve, ovog puta trener crno-belih završava sezonu bez ijedne velike pobede.

Stanojević: Ponašali smo se kako dolikuje velikom klubu

Štaviše, u susretima sa Zvezdom videle su se jasne boljke aktuelnog sastava iz Humske, da u pozicionoj igri, bez tranzicije, gotovo da nema način, ni kvalitet, da ugrozi večitog rivala. A, bez odbeglog Takume Asana kontra, na kojoj je mnogo toga počivalo, nije ni izbliza što je bila. Odlaskom Japanca ostala je rupa po desnom boku koju nijedan igrač iz sadašnjeg sastava ne može da popuni.

Partizan je u sva tri duela sa Zvezdom imao imperativ pobede, da u prvenstvu proba da smanji zaostatak ili da u Kupu spasava sezonu, ali osim jednog dobrog poluvremena u ligi na Marakani, koje nije materijalizovao golom, a i to je bilo na presing i kontru, nije uspeo da se nametne, da vodi igru, da napada u talasima. Prosto, nema ni kvalitet za to. Bibars Natho sve manje ima uticaja na igru na jakim utakmicama, Miloš Jojić i Lazar Marković su jednako nevidljivi, kod Filipa Holendera se na tim jačim mečevima vidi da nije klasičan špic, jedva da je dolazio do lopte. A, na klupi nema nijednog igrača koji može da okrene tok utakmice. Osim Sume, koji u finalu Kupa nije bio u protokolu.

Letnji prelazni rok će doneti, hteli – ne hteli, rekonstrukciju tima u Humskoj. Svetozar Marković se vraća u Olimpijakos, Takuma Asano je sam otišao, koferi su spakovani Sejdubi Sumi, možda i Saši Zdjelaru, Slobodanu Uroševiću. Imaće Aleksandar Stanojević priliku, mada je pitanje koliki i budžet na raspolaganju, da skroji tim onako kakva mu je želja. Pominjao je kada je došao da bi voleo da Partizan igra i u drugačijoj formaciji.

Imaće šef struke crno-belih nimalo lak zadatak da rastegne to kratko ćebe kluba iz Humske da posle dosta godina Parni valjak bude i do kraja u trci za titulu, da dobije makar jedan derbi i da jesen provede u Evropi, jer bi još jedna sezona bez priliva iz UEFA takmičenja bila dramatična za crno-bele.

Ali, bez četiri-pet pravih pojačanja - teška priča.