Dve poruke Alberta Rijere: Jedna je za pohvalu, druga nije baš džentlmenska

Španac jeste odrastao na Majorki, igrao u Engleskoj i Turskoj, radio u slovenačkoj palanci sa dva semafora. Ali je za ovih mesec dana u Beogradu pokazao da ima visoku emotivnu inteligenciju, i da se pripremio za rad u najvećem klubu dosadašnje karijere. Tačno oseća impuls zvezdaške javnosti, mogao je da oseti osećaj sa zapadne tribine da fanovi srpskog šampiona nisu baš zadovoljni performansom voljenog kluba. I nije bilo potrebno ogromno trenersko znanje za spoznaju da Crvena zvezda u drugom poluvremenu nije ličila na sebe, oslonjena na kontre i talentovanu mladost u liku i delu Mateja Gaštarova i Gudelja.

Crvena zvezda je patila. Baš kao i Albert Rijera koji je bio radikalno tvrdoglav odlukom da istraje na Tebu Učeni. To je možda njegova greška, koju je donekle kompenzovao atipičnim rečima za srpske fudbalske prilike.

Nije bilo floskuletina o tome kako je samo važno pobediti derbi, osvojiti tri boda. Niti se moglo čuti da su njegovi igrači heroji. Ne, Albert Rijera je nazvao stvari pravim imenom. Crvena zvezda je delovala kao ranjeni ratnik, ili kao malokrvna osoba. Gubila je duele 50:50, dozvolila da je Partizan vraća u nisku zonu, što se protivi osnovnom postulatu nekadašnjeg trenera Celja. Kažu da je detektovanje problema pola urađenog posla, što možda nagoveštava da je Rijera zaslužio pohvale, jer se nije krio iza konačnog rezultata koji će mu omogućiti takmičarski spokoj. Zna Rijera da sa ovako umornim i raspojasanim linijama može da nadrlja u Ligi konferencije, kao da je u pitanju Liga šampiona.
"Nisam uopšte zadovoljan, nisam ovde samo zbog rezultata, rezultat će doći, ali je velikog problem što nije bilo igrača koji je fizički izgledao dobro u finišu utakmice. Ako hoćemo da igramo Evropu na određenom nivou mi moramo da trčimo, problem je fizičke prirode, nismo spremni, zato ne možemo da odigramo kvalitetnu loptu, bili smo umorni i nismo mogli da napravimo dobar pas. Sa ovakvim trčanjem imali bismo probleme i sa timom iz treće lige, ne samo sa Partizanom“, poručio je Rijera.

*****

MOZZART RELAX - PRAVI DOBITNI TIKET IAKO TIP NIJE PROŠAO

*****

Naravno, postoji još jedan način da se dešifruju reči mladog španskog stručnjaka. Zna on šta je Crvena zvezda i da svako može da tumači njegove izjave na svoj način. Pomenuo je fizičku spremu, što je u redu. I što je, ako ćemo realno, tačno. Ivanić je prestao da igra posle 55. minuta, isto tako i Elšnik, Bamba dolazi posle perioda neigranja, nije reprezentativno na fizičkom planu delovao ni Mohamed Čam, grčevi su hvatali i mlađe igrače, Krunić se povredio. Nemoguće je da je baš to slučajnost... Možda mu nije bila namera, ali u Rijerinim tezama neko je prepoznao manjak džentlmenstva. Jer koliko god da je u pravu, moguće da je prst krivice Rijera uperio ka bivšem šefu stručnog štaba, Dejanu Stankoviću. Koliko god da je grešan, Stanković je legenda Crvene zvezde, čak i fudbalski gigant na evropskom nivou.

Nehotično pominjanje bivših može da se okarakteriše kao spontani alibi, jer Rijera nije spremao, niti je selektirao ovaj tim sa mnogo mana. Ali se prihvatio posla. I sebi natovario ogromnu odgovornost, ujedno i šansu da se profiliše kao trener za velika dela.

MITOVI I ISTINE O PANONČINIJU I MIHINA PACKA DEJANU...

Rijerina priča o tankoj fizičkoj spremi došla je na kraju leta. U beogradskim fudbalskim krugovima i onako se naširoko raspreda o tome da je Dejanu Stankoviću trenerske glave došao kondicioni trener iz Italije Frederiko Panončini. I to zbog toga što je pretrenirao igrače, koji u vrelim letnjim mesecima ne mogu da dođu do svežine. Pričalo se to i tokom prvog mandata, sa akcentom na one dana kada se Zvezda „ugasila“ u drugom poluvremenu duela sa Makabijem iz Haife.

Bivši treba da ostanu bivši. I ako je moguće da budu zaboravljeni. Postoje neka pravila u Crvenoj zvezdi. Prisetio se toga i Dejan Stanković kada je nehotično, na početku prvog mandata, pričao da je podigao fizičke performanse igrača. Znate šta se desilo? Dobio je poziv iz Italije i „packu“ od pokojnog Siniše Mihajlovića.

Kao trener Crvene zvezde moraš da budeš džentlemen. Ne pričaš negativno o bivšim trenerima. Slediš primer civilnih džentlmena koji ne broje bivše, niti o njima pričaju bilo šta loše.

Ali kada se sve stavi na tas zaslužio je Rijera pohvale za medijski istup posle derbija. Makar je atipičan, i može da se raspravlja o njemu.