Dva lica Partizanovog špica: Rikardo pogađa na velikim utakmicama, još ne rešava male

U Drugoj ligi Portugala bio je „ubica“, u Partizanu pokazuje dva lica.

Pri dolasku iz Nasionala doneo je Rikardo Gomeš u koferima 24 gola iz minule sezone, kako se odvija aktuelna možda bi učinak mogao da izjednači i(li) nadmaši, međutim, da bi u tome uspeo moraće da počne da radi isto što u prethodnoj: da pogađa u seriji.

Otkako je zadužio crno-beli dres, napadač sa Zelenortskih Ostrva dokazao je da ima štofa, ume da završi akcije na različite načine (iz igre, posle prekida, udarcem sa distance, individualnim kreacijama) i to je dovoljno da od struke i ljudi iz kluba dobije poverenje, a od Grobara aplauz. Prolazno vreme mu je u rangu onog koje je imao Lenadre Tavamba minule jeseni, ali, za kompletan utisak kao da nešto nedostaje.

Možda, konstantnost.

Gomeš može da se pohvali činjenicom da je sedam puta prevario protivničke golmane, u oči upada podatak da ih je rasporedio obrnuto srazmerno jačini takmičenja. U kvalifikacijama za Ligu Evrope bio je precizan četiri puta na osam utakmica, s tim što bi, po opštim ocenama utakmice međunardonog karaktera, trebalo da budu neizvesnije od lokalnog, dok je u granicama Srbije samo triput ubacio loptu u mrežu. Konkretno: mat Rudaru u Nikšiću i Humskoj, „otvaranje“ Nordsjilanda u Danskoj i  pogodak za vođstvo protiv Bešiktaša. Reklo bi se da ga motivišu značajne utakmice, što je potvrdio i u 158. večitom derbiju kad je levicom savladao Milana Borajan, što je jedan od lepših pogodaka Parnog valjka ove sezone. Suprotno tome, osim tog hica u derbiju, prvenstveni konto otvorio je u Šapcu, a dosad na njega dopisao još samo snalažljivost iz Novog Sada. Baš taj gol Proleteru jedini je koji je Partizanu direktno doneo pobedu u trci za bodove, dok je protiv Mačve „zaključao“ utakmicu (favorit već vodio 2:1), a u okršaju sa večitim rivalom majstorija se ispostavila nedovoljnom za slavlje.

Razumljivo je da velike utakmice, evropske i derbi to svakako jesu, inspirišu igrače. S tim da je jedan od osnovnih razloga što je na njima Rikardo pogađao taj što je na njima imao više prostora nego na mečevima Superlige, kad se protivnici zatvore u rovu ga čekaju. Kad rival hoće da igra, kao što je na primer Bešiktaš, na njegovoj polovini ima dovoljno mesta da špic Partizana iskoristi kretnje i dođe u poziciju da poentira, poput skoka na centaršut Gorana Zakarića, koji je u pomenutoj akciji imao brisan prostor – eto ključne kategorije – da pripremi idealni centaršut.

Taj prostor u kome bi reprezentativac Zelenortskih Ostrva mogao da dejstvuje u Superligi smanjen je postavkom odbrambenih igrača koji čekaju u „plitkoj zoni“. Teže mu je da uđe u šansu. Ili da je koristi. Mada, nije samo Gomešov „greh“ što je dao tri gola u dosadašnjih 13 kola na kojima je bio na terenu (propustio samo gostovanje Zemunu). Ima nešto i do manjka lopti koje mu distribuiraju saigrači, jer ne može da se kaže da je neki veliki broj zicera proćerdao. Pre će biti da ih nije ni imao. Uz opasmu da je i on sam tek na Banovom brdu upisao prvu asistenciju u Partizanu.

U poslednje vreme Zoran Mirković počeo da je uparuje Gomeša sa Nemanjom Nikolićem, što jeste donelo opciju više u napadu i stvaranje velikog broja situacija za gol – ne samo njima, nego ekipi – na mečevima sa Zemunom u kupu i Napretkom u Humskoj, međutim, ostaje realizacija uočljiv problem, na koji je baš šef struke ukazao nekoliko puta. Kad ga reši, onda će i Rikardo verovatno početi da rešava „male“ utakmice na kojima se, nepisano je pravilo, gubi i(li) osvaja titula. Ili će makar stići blizu ličnog rekorda od 24 gola sa terena Druge lige Portugala.

FOTO: Star sport, MN Press