Dva lica finala: Nije lako večeras biti Marko i prelepo je u koži Tonija Krosa
Vreme čitanja: 2min | ned. 02.06.24. | 00:02
Dva legendarna nemačka fudbalera oprostila su se od klubova u kojima su proveli deceniju i jače... Kros odlazi u penziju s osmehom od uva do uva, Rojs napušta Dortmund sa prazninom koja će ga dugo, dugo peći
Čula se poslednja sudijska pištaljka, Real Madrid je 15. put u istoriji postao prvak Evrope, a fotografi su na travnjaku Vemblija ovekovečili momenat - zagrljaj Tonija Krosa i Marka Rojsa. Obojica su se večeras oprostila od klubova u kojima su proveli deceniju i jače.
Baš u tom zagrljaju dvojice reprezentativnih kolega, onome što se događalo pre i nakon njega, sublimirana su dva lica večerašnjeg finala. Toni u klupsku (a brzo će i u reprezentativnu) penziju odlazi s osmehom od uva do uva, kao jedan od najboljih veznih fudbalera u istoriji igre i sa ukupno 22 pehara osvojenih sa Realom od čega pet trofeja Lige šampiona.
Izabrane vesti
Nasuprot Krosu, Rojs posle 12 godina bivstvovanja u Dortmundu, napušta Milionere pognute glave iako će i dalje u očima žuto-crne armije biti heroj. Neće mu zaboraviti Žuti zid da za razliku od Marija Gecea, Roberta Levandovskog i Matsa Humelsa, on nikada nije prihvatio pruženu ruku minhenskog Bajerna, da je ostao vojnik kluba sa setom i nostalgijom gledajući u Klasikerima nemačkog fudbala bivše saigrače kako nose crveni dres i... Osvajaju titule. Da se i on otisnuo na Alijanc arenu ko zna koliko bi Bundesliga imao u svojoj kolekciji... Verovatno bi bar jednom bio šampion Evrope.
Big respect à toi Marco Reus. On est ensemble ❤️ pic.twitter.com/EcYDByvMxF
— France RMCF (@FranceRMCF) June 1, 2024
Ovako, dok su glave još vruće, ne možemo da ne primetimo da je baš sa ulaskom Rojsa u 72. minutu (zamenio Adejemija) Borusijin intenzitet igre potpuno opao, bio Marko za to kriv ili ne. Želeo je Edin Terzić pri rezultatu 0:0 da od njega napravi heroja. Na kraju Rojs odlazi sa još jačim osećajem griže savesti, sa dva izgubljena finala Lige šampiona, bez ijedne titule šampiona Nemačke.
Kros u navijačkom grotlu sa rukama trijumfalno podignutim uvis, Rojs u čučnju i neverici, s prazninom u grudima.
Nije lako večeras biti Marko Rojs. Peći će izgubljena finala godinama, decenijama, možda i do kraja života.
Prelepo je biti u Tonijevoj koži. Njegov centaršut za Karvahala najavio je novo krunisanje Reala. Tako se odlazi u penziju! Još ako popne Nemce na evropski tron...