Druže moj, odakle si vadio te podatke?

Velika tragedija je zadesila srpski fudbal prethodne sedmice. Sportski direktor Vojvodine i bivši član stručnog štaba Crvene zvezde i omladinske reprezentacije Srbije Milan Kosanović preminuo je od poslednica virusa korona u 50. godini.

Uz prisustvo svih važnih ljudi srpskog fudbala Kosanović je sahranjen juče u Novom Sadu. Od njega su se oprostili čelnici Vojvodine, Crvene zvezde i brojni igrači koji su sarađivali sa harizmatičnim stručnjakom.

Široj javnosti Milan Kosanović je postao poznat tokom rada u Crvenoj zvezdi i istorijske epohe tokom koje je sarađivao sa Vladanom Milojević. Kasnije ih je put odveo u Saudijsku Arabiju. Mnogo toga su Milojević i Kosanović prošli zajedno, izvojevali istorijske pobede, dva puta se domogli Lige šampiona. I proleća u Ligi Evrope.

Bivši šef stručnog štaba Crvene zvezde Vladan Milojević se u autorskom tekstu za MOZZART Sport oprostio od dugogodišnjeg saradnika i velikog prijatelja:

"Druže moj, sećam se da smo zajedno došli u Crvenu zvezdu. Situacija je bila jako teška, posle sezone bez trofeja, krenuli smo sa Zlatibora. Imali smo mnogo mladih igrača, stranci se nisu vratili. Došao si u Crvenu zvezdu, znao si Mitra Mrkelu, jer ste zajedno sarađivali u FS Srbije. I bilo je logično da kreneš sa nama na priprema na Zlatibor, jer si poznavao decu iz omladinske škole. Posle par treninga i razgovora videlo se da imamo zajedničku viziju i poglede na fudbal. Stvorila se hemija, kasnije si postao vrlo važan šraf našeg stručnog štaba.

Nažalost, sad je stvarno kraj...

Prošao sam svašta u trenerskoj karijeri, ali malo ko je poznavao međunarodni i srpski fudbal kao ti. Znao si bukvalno sve, nije postojao talenat u zemlji sa čijim kvalitetima nisi bio upoznat. Isto se odnosi i na međunarodni fudbal, i niže lige. Imao si i veliko iskustvo, bio si tvorac sjajne Vošine generacije u kojoj su igrali Sergej Milinković Savić, Kosović, Gaćinović, Babić. Imao si i iskustvo, ali za mene je fascinantno i dalje koliko si voleo fudbal. To je bio tvoj stil života. Sećam se još nekih stvari. Kada smo otišli u Saudijsku Arabiju znao si svakog igrača iz te lige, njegove karakteristike, minuli rad... Toliko si bio dobar u tome da si fascinirao i ljude iz Al Ahlija. Znam, sećam se vrlo dobro, da sam te u jednom trenutku doslovce pitao: ’Druže, odakle vadiš sve te podatke?’ Bio si hodaćuja enciklopedija, ne postoji fudbalski radnik koji je na tom polju mogao da ti stane na crtu. Znao si i da hendluješ nervozu, na onaj tvoj način.

Ti nisi radio fudbal, ti si živeo fudbal. Bio si elokoventan, znao si da držiš granicu u odnosu sa igračima... I da, kada se setim naših dana, jedina misao mi je fudbal. Pričali smo mi i drugim temama, ali si voleo da vraćaš loptu na tvoj teren. Na fudbal. To je bio tvoj odbrambeni mehanizam. Mogao si o tome da pričaš ceo dan. I mogao si da gledaš fudbal ceo dan.

Sećam se još jedne stvari. Kada god smo imali slobodan dan, kada smo svi želeli da odmorimo, ti si ponovo gledao fudbal. Nalazio sam sam te u Čurugu, voleo si da odgledaš i Indeks, četvrtu ligu. To je bilo tvoje slobodno vreme.

I kada si imao zdravstvene probleme, opet si pričao o fudbalu. To je bila tvoja preokupacija. Ponekad mi se činilo da si zdravlje zanemario zbog fudbala... I da si voleo Crvenu zvezdu i Vojvodinu. Bio si istinski profesionalac, pojam čoveka koji obavlja posao na pravi način. Fudbal je za tebe bio i alfa i omega“.