Osam godina je prošlo… Toni Montano bi možda rekao “kao tren”, ali navijačima Internasionala u tom period nije bilo do pesme. Sad jeste. Razlog: imaju centarfora koji im garantuje golove i nagoveštava da bi eventualno mogli do pehara Kopa Libertadores.

Prethodni put su u toj misiji zautastavljeni 2015. u polufinalu. Sad su peti put u istoriji među četiri najbolja tima Južne Amerike, najviše zahvaljujući Eneru Valensiji. Ekvadorac je maltene sam omogućio ekipi argentinskog stručnjaka Eduarda Kudeta poziciju da sanja pehar.

U osmini finala je novajlija iz Fenerbahčea postigao gol na gostovanju River Plejtu, da bi u revanšu Internasional penalima eliminisao Argentince. Onda je Valensija oba puta pogodio u uzvratnom meču sa Bolivarom i dao navijčima za pravo da ugodno posmatraju drugih 90 minuta, posle onih 1:0 u La Pasu, kad je i sam bio strelac. Protiv Bolivijaca je u drugom meču pogađao u 11. i 60. minutu, a usput mu je jedan gol poništen.

To znači da u četiri utakmice eliminacione faze Kopa Libertadores Ener Valensija ima četiri gola. Dovoljno da razbukta maštu navijača koji se nadaju ponavljanju scenarija iz 2006. i 2010. kad je Internasional bio kontinenalni prvak.

Mesto u finalu izvesno će tražiti protiv Fluminensea. Brazilci imaju velikih 2:0 pred revanš na Marakani sa paragvajskom Olimpijom.

500