Dosije "Levandovski": Od žgoljavka staklenih nogu do nekrunisane Zlatne lopte i najsurovije gol mašine

“Poljska deca nisu predodređena da budu najbolja na svetu.“

Reče Poljak, onaj što je, složili se vi ili ne, poslednje dve godine najbolji svetu. Kada čujete priču Roberta Levandovskog, shvatićete da je bio sve, samo ne predodređen da obara rekorde u jednom od najvećih klubova Evrope, niti da se meri sa jednim Lionelom Mesijem i da od njega tesno izgubi bitku za najprestižnije individualno priznanje koje fudbal može da ponudi.

Put od žgoljavka staklenih nogu do najsurovije gol mašine evropskog i svetskog fudbala popločali su mnogi faktori, ali bez podrške porodice u detinjstvu, odnosno čelične volje, karaktera i radne etike, danas se verovatno ne bi bavio fudbalom.

“Da vam objasnim nešto o poljskom narodu, možda ćete dobiti jasniju sliku. Pre ceremonije (dodele Zlatne lopte, prim. aut.) znao sam da je iza mene sjajna sezona sa Bajernom. Znao sam i da bih mogao da osvojim nagradu. Možda sam je i zaslužio. Ali u Poljskoj, imamo jednu vrstu kompleksa niže vrednosti. Nikada nismo imali najboljeg fudbalera na svetu. U detinjstvu nismo imali zvezde na koje bi smo se ugledali. Dovoljno je da čujete opaske skauta ‘Poprilično je vešt sa loptom... Za jedno dete iz Poljske’. Zato imamo osećaj da niko od nas nije dovoljno dobar, da niko od nas nikada neće biti na vrhu”, napisao je Poljak u delu ispovesti za Players Tribune.

(11,0) Herta (6,50) Bajern (1,28)

Možda je on taj koji će promeniti mentalitet nacije, bar kada je reč o sportistima, ili fudbalerima. Poljska nikada nije imala većeg od njega i nema sumnje da poljski klinci igrajući viktorije na poljančetu ispred zgrade, kada provuku loptu između dva kamena šire ruke i urlaju “Leeeeevandovskiiii”.

Možda će baš njegovih, još malo pa 500 golova (493) u profesionalnom fudbalu, svi decenijama zacementirani rekordi koje je srušio kao domine i činjenica da je oštećen bar za jednu Zlatnu loptu, nekim dečacima koji sanjanju Lige petice biti vodilja koju on sam nije imao. Njega je pokretala najprostija ljubav prema lopti, a njegove roditelje činjenica da su tu ljubav prepoznali.

Robert Levandovski sa reprezentacijom Poljske pre 2009. godine (Reuters)

O Levandovskom mnogo toga ne znate… Da je bio seosko dete iz Lešna, mestašca smeštenog nekih četrdesetak kilometara od Varšave… Da su u njegovom selu kada je kao petogodišnjak počeo da igra fudbal, namlađu grupu činili sedmogodišnjaci i da mu je otac jednom prilikom zamolio lokalnog sveštenika da skrati misu i pričešće kako bi Leva mogao da stigne na utakmicu u Varšavu. Sveštenik je pristao, Robert i njegov otac su se na kraju samo brzo prekrstili i jurnuli ka automobilu.

Glavi porodice Levandovski nije smetalo da sina godinama svaki dan vozi sat vremena do prestonice, čeka dva sata da se trening završi, a potom prevaljuje isti put nazad. Nisu ga pokolebali ni komentari da mu sin neće uspeti jer je tanušne građe. Da je Kšištof Levandovski jurio slavu i bogatsvo kroz potencijalnu karijeru svog sina, pitanje je da li bi Robert postao ono što je danas.

“Noge su mu bile toliko mršave. Stalno sam ga nagovarao da jede više sendviča sa slaninom i da se malo ugoji. To ga nije sprečilo da već tada demonstrira kakav je golgeter. Sećam se jedne sezone, postigli smo 158 golova, a on je dao polovinu”, prisetio se Kšištof Sikorski, Robertov trener iz mlađih kategorija Varsovije.

Roditelji druge dece u klubu bi pitali njegove zbog čega se toliko muče samo da bi njihov sin trenirao. Odgovor je uvek bio isti: “Zbog Robertovog sna i ljubavi prema igri”.

A san se umalo raspao u param parčad 2006. godine kada je Legija za čiji je rezervni tim igrao u trećem rangu preko klupske sekretarice odlučila da mu saopšti da joj više nije potreban. Teška povreda kolena pomogla je jednom od najvećih poljskih klubova da donese surovu odluku i baci Levu na ivicu beznađa. Par meseci ranije preminuo mu je otac, sreća u nesreći je bila što je pored sebe imao dovoljno jaku majku, koja je momentalno kontaktirala ljude iz Znič Pruškova, trećeligaša koji je ranije te sezone hteo da dovede Levandovskog.

Oberučke su ga prihvatili iako je maltene zaboravio da trči. Kada iz ove perspektive analiziramo razmišljanja, u tom momentu 18-godišnjeg Levandovskog, jasno je da je već u tinejdžerskim danima imao mentalni sklop čoveka koji je rešio da uspe.

“Zamislite da sam slušao hejtere. Povreda bi me verovatno zaustavila. Razmislite, veliki talenti su u mojim tadašnjim godinama već igrali za klubove kao što su Bajern, Barsa ili Mančester Junajted. A ja sam bio u trećem rangu poljskog fudbala i pokušavao da se setim kako se trči.”

Golovi su počeli da dolaze, klubovi iz poljske elite da ga traže, a setila ga se Legija. Bio je na korak do povratka u Varšavu kada je tadašnji sportski direktor velikana Miroslav Trećak povukao ručnu i za vjek i vjekova sebi pocepao sve kvalifikacije da se bavi dovođenjem igrača.

“Kome je potreban ovaj momak kada ćemo potpisati Mikela Aruabarenu iz Tenerifea?”

Te, takmičarske 2008/09, Arubarena - deset utakmica u svim takmičenjima, nula golova, jedna asistencija, a Levandovski – 48 nastupa, 20 golova i 12 asistencija u dresu Leha iz Poznanja koji ga je Zniču platio samo 380.000 evra. Nije Trećak jedini koji se debelo ogrešio o Levandovskog – čovek koji ga je trenirao u Lehu Franćišek Smuda je posle silnog doprinosa Leve u Poznanju mogao samo da se zacrveni i gleda u pod. Razlog? Dve godine ranije, kada ga je gledao u skauting misiji, okarakterisao ga je kao drvo sa krutim nogama.

Bajernov ultimatum Levi: Novi ugovor do leta ili da prodajemo! Šunjaju Real, Siti i PSŽ

Održao je mladi napadač, slične brojke i u narednoj sezoni, a ponude na adresu Leha počele su da pristižu.

Nije tajna da je bio na korak od prelaska u Premijer ligu, nakon što je tadašnji trener Blekburna Sem Olerdajs otputovao u Poznanj i dogovorio transfer. I nije tajna da je fudbalsku subinu Levandovskog promenio oblak vulkanskog dima sa Islanda zbog koje su na par nedelja obustavljeni letovi širom Evrope.

U međuvremenu se setio roditeljskih reči, da veruje svojim instinktima. Oni su ga bezrezervno vodili u pravcu Nemačke. Borusija iz Dortmunda ga je ukrala premijerligašu, a njen sportski direktor Mihael Cork je transfer Poljaka provukao na mala vrata – ipak je uloženo 4.500.000 evra u neafirmisanog i ne previše poznatog fudbalera. Ali već više od decenije prvi čovek sportskog sektora Milionera može da se hvali da je zaslužan za jedan od najgenijalnijih transfera u novijoj fudbalskoj istoriji.

Rekosmo na početku teksta da su poljsku gol mašinu brusili različiti životni faktori – jedan od glavnih po dolasku u Nemačku bio je Jirgen Klop.

Jirgen Klop i Robert Levandovski (Reuters)

Ako neko ume da pronikne u psihologiju fudbalera onda je to harizmatični Nemac. Leva je goreo u želji da se ekspresno dokaže, Klop ju je prepoznao i predložio Poljaku izazov, odnosno opkladu.

Ako postigne deset ili više golova na treningu daće svom napadaču 50 evra, ako ne uspe, novac ide u suprotnom smeru.

Prvih nekoliko nedelja isključivo je Levandovski plaćao, a onda se klima promenila. Počeo je da gomila novčanice sve dok Klop jednog dana nije rekao: “Dosta je, sada si spreman”.

Ali nije bio. Početak druge sezone na Vestfalenu nije prijao momku iz Lešna koji nikako nije uspevao da shvati šta Klop želi od njega. Često ga je stavljao da igra iza napadača, dok je Levandovski samo želeo da bude klasična devetka.

Leva se požalio, zatražio razgovor sa šefom stručnog štaba i od tada se sve promenilo.

“Ne sećam se svega o čemu smo pirčali. Moj nemački je u to vreme bio jako loš. Ali znam da smo se savršeno razumeli. Danas shvatam da je to bio razgovor nalik na one koje sam godinama vodio sa svojim ocem. Sa Jirgenom sam mogao da pričam o bilo čemu. Verovao sam mu. On je porodičan čovek i bio je pun empatije za sve što mi se dešavalo u privatnom životu”, prisetio se Levandovski.

Robert Levandovski posle četvrtog gola Real Madridu (AFP)

Razgovarali su nakon poraza od Marselja na Velodromu (3:0), a deset dana kasnije Levandovski je eksplodirao u Bundesligi protiv Augzburga. Postigao je het-trik i upisao asistenciju u pobedi 4:0. Sam veruje da je to bila prekretnica u njegovoj karijeri.

“Jirgen me je naučio mnogim stvarima. Kada sam došao želeo sam sve da radim brzo, da se oslobađam lopte iz prvog dodira. Rekao mi je da spustim tempo, da odigram posle dva dodira ako je potrebno. Zapravo, usporio me je, da bi me kasnije ubrzao.”

Posle četiri sezone u Borusiji, dve titule prvaka Nemačke, trofeja u kupu i Superkupu, odnosno finala Lige šampiona u kojem je poražen od Bajerna, preselio se upravo u Minhen i zaostavštinu u vidu 187 mečeva, 103 gola i 42 asistencije u koju staju i ona čuvena četiri komada Real Madridu u Ligi šampiona, zamenila je etiketa izdajnika. Pritom Borusija po njegovom odlasku nije zaradila ni cent.

Leta 2014. stigao je na Alijanc arenu kao gotov proizvod, ali ko kaže da gotovi proizvodi ne mogu da postanu još bolji. Nutricionističko znaje supruge Ane koju je upoznao još kao tinejdžer, bračni par Levandovski iskoristio je da od Roberta napravi jednog od fizički najizbrušenijih fudbalera današnjice. Rezultat – čovek je propustio samo deset bundesligaških utakmica za prvih sedam sezona u klubu!?

Robert i Ana Levandovski na ceremoniji dodele Zlatne lopte (AFP)

Potrajalo bi kada bismo nabrajali sve trofeje koje je osvojio i sve rekorde koje je pregazio. Dovoljno je reći da je sa Bajern osvojio sve što se moglo osvojiti, da je prošle godine sa 41 pogotkom u jednoj sezoni Bundeslige srušio rekord Gerda Milera star pola veka! Istom čoveku je sa 43 pogotka oduzeo i zvanje rekordera u jednoj kalendarskoj godini kada je reč o nemačkoj eliti. Kako trenutno stvari stoje, do kraja sezone će izjednačiti još jedno Gerdovo dostignuće – ako ne bude iznenađenja budući da trenutno ima 23 gola, pet više od Patrika Šika i sedam od Erlinga Halanda, verovatno mu se smeši i sedmo zvanje najboljeg strelca sezone u Bundesligi.

Milerovih 523 gola za Bajern verovatno nikada neće srušiti budući da je trenutno na koti 328 i da je u 34. godini života, kao i da mu je sudbina u gigantu iz Bavarske neizvesna. Nedavno je dobio i ultimatum od uprave – da potpiše novi ugovor do predstojećeg leta, ili da traži novu sredinu godinu dana pre isteka saradnje.

Ako padne novi ugovor i odluči da završi karijeru u Bajernu, smeši mu se još jedan rekord legendarnog Milera. Leva je nedavno došao do jubileja sa 300 pogodaka u Bundesligi čiji je drugi strelac u istoriji. Ispred je jedino Gerd sa 365 golova.

Već smo se dobrano raspisali o rekordima, a da nismo pomenuli sezonu 2015/16, 22. septembar i pet komada u mreži Volfzburga. Oči su se zacaklile Pepu Gvardioli, ali ne zbog petarde, već zbog činjenice da je Poljak izrešetao Vukove za devet minuta!

Dok je Gvardiola bio u ekstazi jer je svedočio nečemu što nikada pre nije viđeno, kapiten Filip Lam je u šali ipak bio kritičan prema Bajernovoj haubici.

“Moramo biti kritični – Levandovski je trebalo da postigne sedam golova… Promašio je dve velike šanse.”

Ove sezone se Leva žalio da ima previse obaveza na terenu koje ga često udaljavaju od šesnaesterca. To je mrtav ozbiljan izjavio čovek koji je postigao 23 ligaška gola na 19 utakmica. Možda ima pravo, ipak je to sporiji tempo u odnosu na onaj kojim je oborio Gerdov rekord sa 41 golom na 29 mečeva.

Ako vam nije jasno kako se postaje mašina, poslušajte Pepa Gvardiolu i njegove reči iz februara 2016.

“On je najveći profeisonalac kojeg sam ikada sreo. U njegovoj glavi su konstantno adekvatna ishrana, zdrav san i trening… 24 sata dnevno. Uvek je prisutan, nikada povređen, jer je usredređen na prave stvari.”

Zbog ovakvog pristupa trenutno nema ubojitije devetke na planeti. On mu je omogućio neverovatnih 69 golova na 59 nastupa za klub i reprezentaciju u 2021. godini. Poređenja radi, Lionel Mesi je u Barsi, PSŽ i dresu Argentine prošle godine kombinovao 43 gola na 60 nastupa, ali i konačno osvojio Kopa Ameriku sa Gaučosima. Za mnoge je to ono što je prevagnulo da osvoji sedmu Zlatnu loptu, a Leva ostane bez svoje premijerne.

Međutim, za mnoge je Kopa Amerika samo jedan letnji turnir u konkurenciji deset selekcija i ne sme biti prevaga u sezoni kada je Levandovski protivničkim odbranama radio šta je poželeo.

Godinu dana ranije Bajernova vedeta je na nivou Evrope ponovo imala najupečatljivije brojke - 47 golova na 44 utakmice u svim takmičenjima, ali je uz to podigla Ušati pehar u jednoj od najdominantnijih individualnih izdanja koje je Liga šampiona ikada videla. Odigrao je devet utakmica, postigao 15 i namestio još šest golova, ali tada su mu neke druge okolnosti oduzele Zlatnu loptu.

Doduše, u obe sezone bio je najbolji fudbaler sveta po izboru FIFA, odnosno zaslužio nagradu THE BEST koja se dodeljuje od 2016. godine.

Ostaće u almanasima Frans fudbala zapisano da je Leva bio tek prva pratilja u izboru za najboljeg fudbalera 2021. godine, a u koloni 2020. godina, ostaće praznina, odnosno napomena da nagrada nije dodeljena zbog pandemije korana virusa. Međutim, istina je da nevidljivim mastilom tu stoji – Robert Levandovski, Poljak koji je igrao protiv verovatnoće.

BUNDESLIGA – 20. KOLO

Petak

Ajntraht – Arminija 0:2 (0:1)

/Vimer 5, Šop 27/

Subota

Menhengladbah - Union Berlin 1:2 (1:1)

/Kone 40 - Kruze 18pen, 84/

Leverkuzen - Augzburg 5:1 (2:0)

/Belarabi 9, Dijabi 24, 65, 69, Alario 81/

Frajburg - Štutgart 2:0 (1:0)

/Ito 37ag, Šade 71/

Grojter Firt - Majnc 2:1

/Dudžijak 12, Bel 66ag - Onisivo 90+3/

Hofenhajm - Dortmund 2:3

/Kramarić 45, Ruter 77 - Haland 6, Rojs 58, Raum 66ag/

Bohum - Keln 2:2 (1:2)

/Holtman 25, Asano 70 - Hibers 36, Modest 45/

Nedelja

15.30: (1,55) RB Lajpcig (4,40) Volfsburg (6,50)

17.30: (11,0) Herta (6,50) Bajern Minhen (1,28)

***Kvote su podložne promenama