Dosije Kostov: Konačno da vidimo da li supertalenti bajate u Srbiji…

Tamo u januaru, kada je postigao gol u Malmeu i odigrao vrlo zrelu utakmicu, kvota da će Vasilije Kostov otići iz Crvene zvezde pre 31. avgusta bila bi nekih 1,60. Početkom marta, kada je načeo odbranu Partizana i postao najmlađi strelac u istoriji večitog derbija, to bi bio kladioničarski zicer. Koeficijent na odlazak momka rođenog 2008. godine bio bi 1,30. Možda i manji.

Jer je rukovodstvo Crvene zvezde imalo sijaset razgovora sa posrednicima i predstavnicima brojnih inostranih klubova. Nije se postavljalo pitanje da li, već ko će ponuditi najviše za vezistu koji je osetio i dres reprezentacije Srbije. Možemo da u celu priču ubacimo i modus operandi aktuelnog rukovodstva Crvene zvezde. Srpski šampion se držao jednostavnog modela poslovanja. Možda lišenog bilo kakvih emocija, ali finansijski vrlo isplativog. Supertalenti iz akademije prodavani su posle jedne pune sezone u prvom timu, odnosno posle pune sezone kada su imali bitnu ulogu. Samo taksativno da nabrojimo: Andrija Maksimović je u trenutku potpisa za Lajpcig odigrao 41 meč za Crvenu zvezdu. Veljko Milosavljević samo 27, Kosta Nedeljković 29, dok je Ognjen Mimović prvi boravak u matičnom klubu završio sa 34 meča i jednim postignutim golom. Najdrastičniji primer je Alekse Damjanovića koji je stigao do sedam mečeva u prvom timu.

TAKAV IGRAČ MOŽE DA BUDE PRODAT VAN PRELAZNOG ROKA

Gledajući pomenute cifre, Vasilije Kostov je nešto drugačiji primer. Već je stigao do 58 utakmica i 18 postignutih golova i najefikasniji je tinejdžer Crvene zvezde još od vremena Dejana Stankovića. I, gledajući trenutnu perspektivu, moguće je da dođe do trocifrenog broja utakmica u seniorskom pogonu.

Crvena zvezda je želela da inkasira blizu 20 miliona evra i ni cent manje. Brojni klubovi nisu želeli da isprate tu cifru, posebno ne u finišu letnjeg prelaznog roka sa vrlo profesionalnim znanjem o tome da srpski šampion tokom leta nije ispunio ni sportski ni finansijski plan vezan za plasman u Ligu šampiona ili Ligu Evrope. Arsenal je bio opcija tokom ranog leta, Monako je želeo da prepolovi cenu, čekali su u Crvenoj zvezdi konačan dopis sa adrese Intera ili Milana. I odmah da se ogradimo: dok mi pišemo ove redove, moguće je da Crvena zvezda napravi krupan korak ka prodaji Vasilija Kostova.

Igrače u tom uzrastu bogati klubovi vole da kaparišu i praktično obezbede njihov potpis van prelaznog roka. Tako je Crvena zvezda prodala, primera radi, Aleksu Damjanovića u Leverkuzen za pet miliona evra, uz bonuse koji transfer mogu da podignu na ozbiljnih osam miliona evra. Mnogo godina pre, tako je otišao i Aleksa Terzić u Fjorentinu. Ali i da se to desi, Vasilije Kostov će ostati u Crvenoj zvezdi na pozajmici.

GDE JE POGREŠIO KLUB, A GDE SU ZATAJILI KOSTOV I NJEGOVI AGENTI? MNOGO SE PRIČA O VIŠKU KILOGRAMA

On je samo izuzetak i nemoguće je doći do pravila sportsko-finansijske politike, ali na primeru Vasilija Kostova ćemo dobiti neke odgovore. Postoji ta teza da talenti u Srbiji, posebno oni klase Kostova, „bajate“, da se brzo zasite ovdašnjeg dvorišta i da im cena pada. Na Marakani i danas prepričavaju šta su sve doživeli sa Veljkom Nikolićem, u manjoj meri i sa Gavrićem. I od tada su jako, jako oprezni. Sa druge strane, postoje i ljudi lišeni bilo kakvih ličnih interesa, koji već godinama zastupaju tezu o tome da klubovi iz Srbije prerano prodaju talente i šalju ih fizički i psihički nespremne u gladijatorske sredine. Njihova kritika ide isključivo u tom smeru (i ne samo kada je u pitanju Crvena zvezda, već i Partizan, Čukarički, Vojvodina...), da se na taj način siromaši reprezentacija Srbije.  Vasilije Kostov će sve činjenice, subjektivne i objektivne okolnosti da stavi na kantar.

Odmah da se razumemo. Negde je normalno da igrač u tinejdžerskoj dobi varira u formi i da se posle uzleta u slobodnom padu stropošta na zemlju. Za Kostova je odlično što mu se to desilo u Crvenoj zvezdi, matičnom klubu. Tu će i dalje da ga maze i paze, posmatraju kao klupsko blago. I malo će mu pogledati kroz prste.

U odbranu Kostova ide i to što je on donekle žrtva velikih promena u sportskoj politici Crvene zvezde. Jer, vezista je počeo da se razvija kod Vladana Milojevića, ozbiljno napredovao pod komandom Dejana Stankovića i tu počeo da stagnira. Očajnu utakmicu, nedostojnu talenta, kao i ceo tim, odigrao je u Plzenju. Baš ga je bilo teško gledati. Ali, nije ni normalno da dečak sa 18 godina promeni tri trenera za osam meseci. Tri drugačija stila, zahteva, pogleda na njegovu ulogu. Lična i timska konfuzija došla je na naplatu u vidu ozbiljnog pada cene.

Naravno da Kostov nije samo statirao u kukuruzu i bio nedužan u priči o ličnom podbačaju. Moguće je da na pravi način nije izneo teret slave (zato se i kaže teret) i da su mu proradile tinejdžerske bubice. Opijen prolećnom slavom, zaboravio je da karijera ima i onu drugu stranu, kada jednostavno kola krenu nizbrdo. Odmah posle sezone otišao je na reprezentativnu turneju po Južnoj Americi, gde je bio – statista. Dobio je produženi odmor i iskoristio ga da se malo osunča u Crnoj Gori. I to je tako normalno. Kada će – ako ne sa 18 godina, bez obzira na to što su oko njega leteli kamioni, avioni, grbovi Arsenala, Borusije iz Dortmunda, PSŽ-a, Intera i Milana. Normalno je da se klinac u tom uzrastu i malo zanese, vidi sebe kao zaslužnog građanina i punjača kase velike institucije kao što je Crvena zvezda.