Dobar dan, ja sam Fabijan Hirceler, nekad sam prodavao slike, danas sam trener u Premijer ligi

Mnogi su očekivali veliki pad Brajtona u ovoj sezoni, pogotovo zato što je klub ostao bez trenera Roberta de Zerbija koji se otisnuo u Marselj. Kao njegova zamena stigao je mladi, ali za Ostrvske prilike, potpuno anoniman trener - Fabijan Hirceler. Na dobar glas je došao posle uspeha sa Sankt Paulijem koji je iz Cvajte uveo u Bundesligu.

Sin zubara iz Minhena je mnogima verovatno bio prvi u redu za dobijanje otkaza, tako to ide kad se dođe u sredinu kakva je Premijer liga. Umesto toga, Galebovi pod vođstvom najmlađeg trenera u pet najjačih liga sveta (31) igraju sjajan fudbal i trenutno zauzimaju šesto mesto na tabeli.

Fabijanov put do reflektora najjače lige sveta, nije bio lak. U igračkoj karijeri nije došao dalje od rezervnog tima Bajerna čiji je veliki navijač. Mesto u prvom timu Bavaraca ostao je njegov nikad ispunjeni san.

"Nešto je nedostajalo. Bio sam pametan igrač, ali ne i najbrži. Nisam mogao da učetvujem u branjenu svog gola, ali nisam mogao ni da ga postignem. Bio sam iskren prema sebi i znao sam da nikad neću moći da igram fudbal na visokom nivou. Nisam pio alkohol, na primer, do 18. godine, čak nisam išao na žurke. Imao sam devojku i svaki put kad bi htela da idemo na žurku, ja sam odbijao. Žrtvovao sam mnogo u životu kako bi postao profesionalni fudbaler", priseća se mladih dana Fabijan Hirceler u razgovoru za britanski Telegraf.

Pre nego što je stao kraj aut-linije, morao je da se bavi raznim poslovima. Pre svega, radio je kao prodavac slika i nije bio baš uspešan.

"Gledao sam fudbal umesto da radim. Vlasnica lokala je bila veoma korektna prema meni, ali kad je videla da se bavim gledanjem utakmica umesto prodajom, dobio sam otkaz. Stvarno mi nije išlo, prodao sam samo jednu sliku za mesec dana. Ali, to je bio i dobar trenutak za mene. Ako želite nekome nešto da prodate, onda morate da pokušate da ga ubedite. Ne možete samo reći "ovo je fenomenalna slika od Roja Lihtenštajna ili Demijena Hersta, bla, bla, bla". Morate da znate koje su potrebe klijenta. Isto je i sa igračima".

U trenerskom poslu je već deset godina i za to vreme je prošao mnogo toga, a trenersku karijeru počeo je u petoj ligi Nemačke. Sa 23 godine imenovan je za trenera-igrača izvesnog Pipinsrida.

"Sedeo sam u kafiću, a ljudi su me stalno zvali da me pitaju "Da li ćeš i dalje biti trener ako izgubiš sledeću utakmicu. U ovom poslu sam morao rano da sazrim. Plasirali smo se u četvrtu ligu igrajući pozicionu igru, sa dosta poseda, znao sam da budem dosta tvrdoglav. Govorio sam sebi "Nastaviću ovako da igram, ovo je moj stil igre". Uvek sam mislio da moramo da igramo lepo ukoliko želimo da pobedimo. To su me naučili u Bajernu".

17.30: (1,70) Liverpul (4,10) Čelsi (5,20)

Važnu ulogu u njegovom životu, kao i svugde, odigrali su majka i otac.

"Moji roditelji su zubari. Za mene su stalno govorili "Ma, on je sve dobio od roditelja". Znam koliko toga su prošli da bi uspeli. Nisu morali da mi govore šta je bitno u životu, već su mi to pokazivali primerom. Nikad to neću zaboraviti. Bilo je šest ujutru i padala je jaka kiša. Rekao sam ocu "Hajde da idemo kolima", a on mi je odgovorio "Idemo biciklom".

Najveći uspeh u karijeri predstavljao je rad u Sankt Pauliju. Dobri rezultati su ga preporučili su ga upravi Brajtona.

"Naravno da je imalo rezona da ostanem u Nemačkoj. To je moja zona komfora, ali moj stomak je rekao da treba ići dalje. Kad nekad pogledam sebe na ekranu, pomislim da li sam lud. Međutim, od gazde kluba Tonija Bluma sam naučio jednu rečenicu - "Ako uživate u onome što radite, sreća će sigurno doći", jasan je Hirceler.