Do koske iskreni Fil Džons: Bilo me je sramota što sam povređen

Prošlo je mesec dana od kad je Fil Džonus rešio da okači kopačke o klin. Neki bi rekli previše rano, pošto ima samo 32 godine, međutim, ovaj veliki borac više nije mogao da izdrži konstantne probleme sa povredama koje su mu doslovce - upropastile karijeru. Dovoljno je reći da je zbog ovih problema preskočio 272 utakmice, što je frapantna brojka.

Nemajući više kud, Fil Džouns je rešio da otvori dušu i u razgovoru za Bi-Bi-Si govorio je o brojnim problemima sa kojima se susretao tokom karijere koja je verovatno mogla i morala da bude bolja. I da traje duže.

"Da ste me poznavali, znali bi ste da je sve što želim - igranje fudbala, ali ljudi su mislili da sam se ja svakog jutra budio i donosio odluku da sam povređen. Način na koji sam bio primoran da prestanem da igram bio je nesrećan. Nikad nisam razmišljao o prošlosti i onome što sam uradio u igri", rekao je Džouns.

Nekada stameni defanzivac je svedok toga da u fudbalu postoji samo trenutna satisfakcija.

"Kad igrate, nikada se zapravo ne osvrćete i prisećate dobrih dana ili osvojenih trofeja, velikih utakmica u kojima ste igrali. Uvek se radi o tome da morate razmišljati o prvoj sledećoj utakmici. Skoro sam imao slučaj da samom sebi kažem "bravo" i tako pokažem da cenim ono što sam postigao u karijeri, a nisam uvek tako razmišljao".

Priznao je da su se brojne neprijatne situacije dešavale čak i na ulici.

"Čovek mi je prišao na železničkoj stanici i rekao "sramota za tvoju karijeru!". Imao sam mnogo takvih situacija tokom godina, nikad nisam pokušavao da odgovorim, čak štaviše, pokušavao sam da ih izbegnem. U jednom momentu je postalo toliko loše da sam se brinuo da će me ljudi na prepoznati na ulici i nešto mi dobaciti. Hteo sam samo da držim glavu dole kad sam u gomili. Slično je bilo i sa društvenim mrežama sa kojih sam morao da se sklonim", govori Džouns u dahu i nastavlja.

"Želeo sam da im uzvratim, pogotovo kad su mi nešto govorili u lice, ali to nije bilo u mom karakteru. Uvek sam bio skroman i normalan, nisam sebe uzimao za ozbiljno. Sve me je pogađalo. Bilo me je sramota što sam povređen, do te mere da nisam želeo da razgovaram sa saigračima, bilo mi je neprijatno da svaki dan dolazim u klub samo da bi se lečio".

Uprkos trofejima i uspesima sa Mančester junajtedom, Džouns o svojim problemima neretko nije govorio nikome.

"Moj mehanizam suočavanja sa problemima je bio da ćutim. To je verovatno bila propast za mene, šta god da mi se dešava. Nisam se nikome otvarao, krio sam povrede od ostalih igrača i stručnog štaba. Podigrao sam štit. Niko nije znao šta se dešava sa mnom osim moje porodice. Na utakmici protiv Brajtona se jedan od defanizvaca povredio. Mislio sam da će staviti mene da igram. Bilo mi je neprijatno, nisam želeo da ljudi vide kako se mučim. Želeo sam da budem čvrst momak".

Bivši reprezentativac Engleske je sada na novom početku, pošto je započeo trenersku karijeru u mlađim kategorijama Mančester junajteda.

"Mogu da prenesem svoja iskustva mlađim igračima i da ih pripremim za ono što dolazi. Usponi i padovi kroz koje prolazi svako živo biće i mentalne izazove sa kojima će se suočiti, mogu da im pomognem kako da se izbore sa tim. Fudblaeri nisu roboti, imaju osećanja i emocije, svi su različiti. Imao sam težak period, ali sad sam spreman na sve".