Dmitrović: Umorila me stalna borba za promenu statusa u Sevilji, klupa mi teško pala

Delovalo je da bi dolaskom Hosea Luisa Mendilibara Dmitrovićev status u Sevilji mogao da se promeni, no Bask je kasnije izabrao Bunua pre njega, baš kao što je to učinio i Đulen Lopetegi.
“U to vreme, on je smatrao da nisam na dovoljno visokom nivou da bih mogao da dobijem vreme. Seo sam sa Mendilibarom sa kojim imam blizak odnos i to svi znaju, mogu čak da kažem da mi je fudbalski otac na neki način, ali ni to nije nekad dovoljno. Ako te ne vidi kako igraš, ne stavlja te na gol, bez obzira ko je u pitanju. Sa svakom godinom postaješ iskusniji, a na kraju svaki trener ima pravo da bira sa kim želi da igra“.

Vreme u Sevilji mu je i dalje u lepom sećanju, iako je iskustvo bilo daleko od savršenog...
“Bile su to lepe godine za mene, sa dosta dobrih stvari, ali i nekim lošim. Sada mi sve to služi kao veliko iskustvo, šansa za napredak, ali i škola da iste stvari ne ponavljam. Svakako, najbolji trenutak je osvajanje Lige Evrope, posebno jer je došlo posle vrlo komplikovanih osam meseci na svim nivoima. Biti deo tima koji je osvojio sedmi pehar Lige Evrope je stvarno sjajan osećaj. Najgore mi je bilo prošle sezone, u svojoj trećoj godini u Sevilji. Pošto sam bio rezerva dve godine Bunuu koji je golman svetske klase, teško mi je palo kada sam izgubio mesto startera, jer sam se umorio od toga da se borim da promenim stvari. Malo me je sve to istrošilo. Ali, mogao sam situaciju malo bolje da iznesem“.

O novom treneru Sevilje Garsiji Pimijenti ima samo reči hvale. Zajedno su radili kratko tokom priprema.
“On radi sjajan posao. Naravno, nije lako kada posle toliko godina ne igraš u Evropi, kad promeniš veliki broj igrača u poslednjih godinu i po – dve, posebno jer mu je ovo prva sezona... Sada bar postoji strpljenje u klubu. Očekivanja da se pobedi svaka utakmica su normalna kada je veliki klub, ali je i pritisak takav. Samo, ponekad je potrebno i malo strpljenja u novom procesu. Navijači su navikli da se igra Evropa svake sezone, a poslednjih godina i Liga šampiona“.

Dmitrović smatra da je klub odbio da prihvati pad koji je postojao još i ranije, pa zbog toga nije urađeno mnogo da se spreči kriza.
“Kada smo se kvalifikovali za Ligu šampiona, iako smo bili dvanaesti na tabeli, to se desilo samo zbog zalaganja celog tima u završna dva meseca i zbog osvojene Lige Evrope. Borili smo se dugo da izbegnemo ispadanje iz Primere. Zbog toga smatram da je osvajanje tog trofeja pokrilo neke probleme i samo prologiralo ono što se desilo kasnije. Bili smo srećni i tada smo zaboravili na patnju kroz koju smo prolazili osam meseci. Verovali smo da tako nešto ne može da se ponovi. Ali, onda smo imali još jednu lošu sezonu u Primeri i tada je bio momenat za promenu“.