.jpg.webp)
D. NedeljkovićDinastija ćaleta i sinova
_Cropped.jpg_(1).webp.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | pon. 27.04.26. | 11:07
Sa određene vremenske distance, kada prođe i cela decenija, shvatiće se kakav je tandem formirao Dejan Stanković. I zašto njihova emotivna fotografija treba da bude u muzeju Crvene zvezde
Sve je to postalo normalno i donekle očekivano. I da Crvena zvezda rutinira Partizan dva puta u 40 dana, i da novu šampionsku titulu proslavlja najkasnije krajem aprila. Te pogodnosti u ovoj eri kluba sa Marakane postale su podrazumevajuća stvar za navijače crveno-belih. I u tome leži benefit i opasnost ovog Zvezdinog vremena.
Jer, možda kada prođe nekoliko godina, sa neke druge vremenske distance, oni koji redovno dolaze na Marakanu shvatiće da su bili svedoci posebnog perioda. Ne zbog trofeja u seriji, visokih pobeda u večitom derbiju završenih sa pesmom u uhu i mirisom baklji u nosu. Nego zbog činjenice da su na terenu bili igrači i majstori posebne fele.
Izabrane vesti
Uradio je to spontano, dok je bio pod naletom jakih emocija i adrenalina, ali Dejan Stanković nije mogao da naslika bolji kroki Zvezdine dominacije od onog trenutka kada je zagrlio Mirka Ivanića, a potom pozvao kažiprstom Aleksandra Kataija. Kao dobri otac koji ne želi da mu se starije dete oseća zapostavljenim. Morala bi ta slika da stoji na vidnom mestu muzeja u Ljutice Bogdana, da nadživi i ovu i sledeću generaciju.
U nedelju uveče Mirko Ivanić je i zvanično postao najtrofejniji igrač u istoriji Crvene zvezde sa osam titula i pet kupova, a Aleksandar Katai je sada u ravni sa Milanom Rodićem koji je stao na 12 trofeja. Trener Dejan Stanković je stigao do četvrte šampionske titule i četvrte pobede u večitim derbijima. I to nije sve: na šest duela sa crno-belima u prvenstvu na Marakani Dejan Stanković kao trener Crvene zvezde nije primio gol. To su gigantska ostvarenja, koliko god Partizan bio možda u najcrnjoj epohi istorije.
Za Crvenu zvezdu je gotovo perfektno ispalo što su se na istom mestu u isto vreme spojili Aleksandar Katai, Mirko Ivanić i Dejan Stanković. Postizali bi oni rezultate u drugim klubovima, ali zajedničkim delovanjem napravili su mlin koji melje sve pred sobom. I naravno, jasno je da su ulogu u Kataijevoj zaostavštini na Marakani imali Nenad Lalatović i Miodrag Božović. Jedan ga je preporučio klupskom rukovodstvu, drugi ga je kratkotrajno otključao. Kod Vladana Milojevića je Katai zagazio u istoriju, ali je samo kod Dejana Stankovića igrao kao moderni fudbalski višebojac. Možda će Stanković dozirati minutažu Magiku u nekim narednim evropskim mečevima, sledeći zdrav rezon o intenzitetu i fizici, jer ima taj benefit da meša fudbalski romantizam i atletizam. Videli smo to i po primeru nedeljnog derbija kada su umesto Kataija i Arnautovića ušli Duarte i Enem i trkom razneli odbranu crno-belih.
U šali su navijači Crvene zvezde, posle derbija, pričali da je Dejan Stanković zaledio Aleksandra Kataija leta 2022. godine kada je otišao iz matičnog kluba, i sada ga ponovo izvadio kako bi ga koristio kao najubojitije oružje. Gotovo je neverovatno da najbolji igrač lige fizički deluje bolje nego pre deset godina, kao da je shvatio da može još mnogo da pruži i da mu se ozbiljno igra fudbal.
O odnosu između Mirka Ivanića i Dejana Stankovića je već sve rečeno. Bio je kapiten Crvene zvezde te zime 2020. godine na ivici psihičkog i fizičkog ambisa. Čak smo smeli da potpišemo da Ivanić i Crvena zvezda nikada neće kliknuti. Govor tela u Antaliji mu je bio zabrinjavajući, Dejan Stanković ga nije video kao člana prve postave, ali je imao dugoročan plan sa Mirkom. Kao tiha voda koja breg roni, tako je Dejan kupovao Mirka Ivanića psihološkim seansama i nabijanjem samopouzdanja. Dao mu je šansu da se razvija u korona uslovima, bez propratnih komentara javnosti, i pogodio. Taj odnos prerastao je u mnogo više od profesionalnog. Stanković je napravio priču o još jednom od najdugovečnijih igrača u istoriji Crvene zvezde.
Nije sebe stavljao u prvi plan temperamentni stručnjak po završetku derbija, ali se videlo da mu je bar mali teg pao sa leđa. To mu je dalo mogućnost da diše i da se spremi za veliki letnji višeboj kada će se tražiti Liga šampiona. To baš nedostaje Dejanu Stankoviću. Svrbi ga, grebu ga prethodni promašaji i kao da oseća puls javnosti da mu je potrebna potvrda i na tom nivou. Svestan je Stanković delikatnog društvenog trenutka u kojem radi i da se ponekad bez preke potrebe devalvira sve ono što je uradio u Crvenoj zvezdi. Baš kao što se radilo u slučaju Vladana Milojevića.
Dejanu to ume da padne teško, jer je Zvezdino dete, bivši kapiten, a sada uspešni trener. Ozbiljna ličnost u istoriji kluba.
On je šef stručnog štaba koji je donosio neke odlične odluke, ali i one katastrofalne. Sve je to trenerski posao. Biće i jednih i drugih u budućnosti, ali niko ne može da mu ospori da je napravio ozbiljnu fudbalsku dinastiju.
Otac Dejan i sinovi Aleksandar i Mirko.
