Dibalini menadžeri cede Romu kao drenovinu

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Paulo Dibala i Roma se ne rastaju kao prijatelji. Odnos koji je počeo u holivudskom stilu u zvezdanoj rimskoj noći, ispod novog Koloseuma, završava se teškim i prilično mučnim pregovorima između dve strane u borbi za svaki evro.

Dibali se nije dopao Romin predumišljaj da – sudeći prema rekonstrukcijama pojedinih novinara koji svakodnevno prate Đalorose – pre pet meseci da mandat moćnom menadžeru (navodi se ime Falija Ramadanija) za pronalaženje kluba koji bi angažovao Argentinca. Suočen sa voljom kluba da ga isprati do izlaznih vrata, Dibali je trebalo vremena da prelomi i donese jednu od najtežih odluka u svojoj karijeri.

Argentinac nije želeo da napusti Romu, pre nekoliko meseci ubeđivao je Matijasa Sulea da mu se pridruži u Trigoriji, čuvao san da bi mogao da se vrati u repezentaciju za Mundijal 2026, ovog leta se i oženio računajući da će sa svojom izabranicom nastaviti da živi u jednom od najlepših gradova na svetu. Dibala je već više od deset godina u Italiji, praktično trećinu svog života je proveo tu.

Vlasnici Rome su imali drugačije planove i u njima nije bilo mesta za Dibalu, ili još bolje rečeno za njegovu platu. Fridkinovi žele da nastave da investiraju u Romu, ali na drugačijim postulatima, suprotnim od onih koji su važili tokom Murinjovog perioda. Izbor De Rosija kao naslednika Žozea Murinja nije bila samo uobičajena smena prouzrokovana serijom loših rezultata već iskazana volja da se promeni ploča.

S jedne strane Roma nema problem da troši novac za kupovinu perspektivnih igrača (Le Fe, Sule, Dovbik, Dal su koštali gotovo 100.000.000 evra) koje može da preproda za nekoliko godina i ostvari profit, s druge strane rimski klub podmlađuje tim i posledično smanjuje ukupan iznos godišnjih plata fudbalera. Odlasci Dibale, Lukakua, Rui Patrisija i Spinacole omogućili su klubu ne samo da smanji izdatke za plate već i da značajno spusti prosečnu starost ekipe na raspolaganju De Rosija.

Dibala je postigao dogovor sa arapskim klubom Al Kadisija, ali Roma nije ni sa Dibalom a ni sa prvoligašem iz Saudijske Arabije. Rimljani bi želeli da inkasiraju od transfera Dibale sumu zagarantovanu raskidnom klauzulom, 12.000.000 evra. U tom smislu Đalorosi su fleksibilni i ne bi imali ništa protv da kupovina bude fiksirana na 7.000.000 do 8.000.000 miliona, plus par miliona kroz bonuse.

Arapski klub nema nameru da plati više od 3.000.000 do 4.000.000 miliona za otkup Dibale potvrđujući pravilo da u Saudijskoj Arabiji daju basnoslovne plate igračima ali su vrlo škrti oko kupoprodajnih ugovora. Podsetimo, u deset najskupljih transfera u istoriji Saudijske profesionalne lige nalaze se i oni Aleksandra Mitrovića (peto mesto sa 52.600.000 evra) i Sergeja Milinković Savića (sedmo mesto, 40.000.000), dok je Nejmar najviše koštao (90.000.000).

Međutim, Romi nisu toliko problem Arapi koliko Dibalini menadžeri. Agenti Argentinca traže 20 odsto od raskidne klauzule, kako je bilo predviđeno ugovorom (reč je o cifri od 2.400.000 evra, inače u slučaju transfera u italijanski klub Dibala je imao pravo na polovinu raskidne klauzule koja je iznosila 20.000.000 evra). Takođe, pretenduju da Hoja dobije i otpremninu pošto je Roma ta koja želi „razvod“ i samim tim mora da odgovori i na taj zahtev. To su razlozi zašto i pored postignutog dogovora Dibale sa Arapima transfer nije još uvek formalno ozvaničen.

Dibala i Oriana Sabatini (AFP)

Ne bi trebalo sumnjati da će se posao zatvoriti u sledeća 24, najviše 48 sati i pored toga što Dibala ne želi da oprosti Romi nijedan cent uprkos svoti od 75.000.000, evra koja ga čeka u sledeće tri godine. Paradoks je da će od selidbe Dibale zaraditi više menadžeri i posrednici nego Roma.

Rimski klub neće tražiti novog Dibalu na fudbalskoj pijaci. De Rosi ima u glavi sasvim drugačiji pristup i četvorica, petorica igača koji bi trebalo da dođu do kraja avgusta ukazuju da ćemo gledati mnogo agresivniju i korpulentniju Romu. Iz Trigorije puštaju priče da će Roma kupiti čak petoricu novih fudbalera. Đalorosima su urgentno potrebni desni bek i levokrilni napadač, plus još jedan defanzivac, igrač veznog reda kao i alternativa za Sulea. Imena koja se pominju su Danso, Đalo, Žegrova, Rikelme, Galeno i Boga.

Sa ekonomske tačke gledišta u ovom poslu nema šta da se prigovori ni Romi ni Dibali (obe strane su bile vođene ekonomskim interesima), kada je u pitanju etika svako je slobodan da razmišlja kako želi, ali sa sportske strane postoji mnogo nedoumica. Roma bez Dibale, čak i kada Hoja igra samo polovinu mečava u šampionatu, mnogo je slabiji tim.

Ako su šanse Đalorosih bile limitirane da se dokopaju Lige šampiona u ovoj sezoni, one su još manje bez Dibale. U čistom agonističkom kontekstu Dibala je otišao u prevremenu fudbalsku penziju, to što je bogata ne čini je ništa manje penzijom i ništa manje melanholičnom. Al Kadisija je klub iz trećeg ešalona saudijskih klubova. Prethodne godine se vratio u Saudijsku profesionalnu ligu posle gotovo čitave decenije provedene u nižem rangu. U svojoj istoriji kao najveći domet ima treća mesta u prvenstvu 1981. i 2003. premalo za igrača Dibalinog potencijala.

Dibala je imao nesreću da bude savremenik Lea Mesija. Senka nekadašnjeg asa Barselone jednostavno nije dozvolila da se Paulova figura izdigne, poraste i sazre u veliku fudbalsku zvezdu. Hoja je imao nesreću da u momentu kada je počeo dugi i spori zalazak karijere Mesija počne da kuburi sa zdravljem i povredama što je značajno uslovilo njegove nastupe. Koliko je u prvom delu karijere bio garancija toliko je u drugom bio večita nepoznanica, sa dilemom koja je lebdela pred svaku utakmicu: kako će igrati i da li će se povrediti.

Prvo kovid, u čak tri navrata, a zatim serija mišićnih problema onemogućili su Dibalu da napravi kvalitativni skok u karijeri u poslednje četiri godine. Umesto uzleta prisustvovali smo dugom ateriranju Dibaline karijere sa povremenim bljeskovima. Juventus je od namere da mu odobri platu od 15.000.000 evra po sezoni i višegodišnji ugovor došao do zaključka da je bolje ne produžiti saradnju i pustiti ga da ode bez evra obeštećenje. U Rimu su od ideje da konstruišu tim oko njega stigli do toga da mu traže klub u Saudijskoj Arabiji da bi ga se otarasili jer rezultati na terenu nisu opravdavali visinu plate.

Na kraju balade može se reči da je Dibala bio jedna velika i lepa iluzija. Njegova karijera je protkana propuštenim prilikama, neispunjenim obećanjima, neostvarenim nadama, razapeta između ogromnog potencijala i onoga što je realno pružio. Osvojeni Mundijal 2022. godine u Kataru je neka vrsta alegorije Paulove karijere. Dibala je kao protagonista izgubio finale Lige šampiona u koje je Juve ušao kao favorit, izmaklo mu je iz ruku i finale Lige Evrope sa Romom a titulu svetskog prvaka je osvojio kao epizodista, u senci Lea Mesija.