Detaljista je pao na detaljima

Nije to prvi put – posebno u Ligi šampiona – da navijači Crvene zvezde napuštaju stadion "Rajko Mitić" sa glupim izrazom na licu. I ne mogu valjano da rezimiraju sve ono što su videli. Od opšte anarhije na terenu, amaterskog branjenja prekida, nedostatka energije, do totalno drugačije slike u drugom poluvremenu, kada je tim Vladana Milojevića, sa igračem više, zaigrao ruski rulet i počeo da napada i sa štoperima.  

Da krenemo od opšte poznate činjenice: PSV je, bez ikakve, sumnje, bolji tim od srpskog šampiona, sa igračima više klase koji lakše osvajaju prostor, imaju mekše dodire sa loptom, sa znatno većim iskustvom dominiraju, čak i kada su potčinjeni kao u drugom poluvremenu u Beogradu. Ali najbolji tim Holandije nije fudbalski rečeno uništio igrom Crvenu zvezdu, niti su te činjenice uopšte morale da odnesu prevagu na stadionu "Rajko Mitić". Jer da je do budžeta i zbirnog kvaliteta Crvena zvezda nije trebalo da se pojavljuje na terenu. Ni protiv Štutgarta, ni protiv PSV-a. Pre će biti da je tim Vladana Milojevića „namagarčen“ u svom dvorištu, jer se, kao i protiv Benfike, desilo ono što zapravo nije smelo. Snažniji rival je bez utroška energije došao do prednosti od 3:0 i odsvirao kraj. Ali ti prekidi su neka sasvim druga tema.

• "SINE, RASTU TI UŠI KAO PINOKIJU U ZEMLJI DEMBELIJI. I UŠI I NOS“

Da proširimo konstataciju sa početka teksta. Crvena zvezda je delovala kao zbunjeni Saša Popadić, svršeni student prava koji je uleteo u cipele savetnika generalnog direktora kontroverzne firme (vodi je još kontroverzniji Majk), doveden da zbog neiskustva potpisuje sumnjive ugovore. Na to ga opominje i otac Giga, stara kajla iškolovana i isklesana u komunističkom režimu:
„Sine, doveli su te ovde da im potpisuješ sumnjive ugovore. A tebi rastu uši. I uši i nos. Kao Pinokiju u zemlji Dembeliji“.

Kada je započeo prvi mandat u Crvenoj zvezdi Vladan Milojević se predstavio, potom i radio, kao trener detalja. Vodio je računa čak i tome kako mu se igrači ponašaju tokom zajedničkog obroka i kakav utisak ostavljaju na hotelska osoblja na Zlatiboru ili u Austriji. Kroz tu - neko bi rekao i našminkanu disciplinu – iskusni stručnjak je gradio kolektiv koji je teško mogao da bude prevaren u duelima sa slabijim ili 30 odsto jačim rivalima. Obično je Vladan Milojević bio taj koji je "varao slabije", timove istog kvaliteta, ili one maksimalno 30 posto jače. Nije moglo da se desi da Crvena zvezda dobije gol iz kornera, i to tako što će najbolji skakač tima ostati sam na 12 metara od gola.

Bilo je u Milojevićevom mandatu mnogo težih poraza, kao onomad protiv Bajerna ili Totenhema, ali uz primesu da je tada imao zavezane ruke, i da je mogao samo da se moli vanzemaljskim silama da Crvena zvezda što bolje prođe. Trener Crvene zvezde nije čovek alibija, i donekle može da mu se tragičan početak meča sa Filipsovcima odbije na početak prolećnog dela sezone i to što se Crvena zvezda spustila u Ligu šampiona letom iz Beleka, gde je imala pripreme.

MOGLO JE DA BUDE 4:3, ALI TO NE MENJA ČINJENICU DA NEŠTO NIJE PRIPREMLJENO KAKO TREBA

Zvučaće grubo, ali susret sa PSV-om je jedna od najslabije pripremljenih utakmica Vladana Milojevića od svih koje je vodio u Crvenoj zvezdi. I bilo bi tako i da je Crvena zvezda uspela da izjednači, ili napravi jedan od najvećih klupskih preokreta u istoriji. Bez obzira što se mnogo toga na treninzima baziralo na odbrani prekida, kako bi Luk de Jong aterirao na nebu iznad Beograda. Nešto očigledno nije urađeno dobro.  

Kada gledamo ovogodišnje nastupe Crvene zvezde u Ligi šampiona, dešavalo se da srpski šampion ima periode totalnog raspada. Bilo je tako u Milanu protiv Intera ili protiv Monaka, ali je u tim susretima imala ozbiljan plan igre. Do 60. minuta na San Siru je bila konkurentna, ulazila u šesnaesterac rivala i branila se zgusnuto. Sve dok nije stradala od individualnih grešaka Spajića i Drkušića. Na stadionu u Kneževini imala je remi do 46. minuta, oslanjajući se na snagu Šerifa Endijaja, preskakala koliko je mogla sredinu terena i imala remi do zaustavnog vremena prvog poluvremena (uz nedosuđeni jedanaesterac nad Olajinkom).

Crvena zvezda je, uz meč sa Štutgartom, pred susret sa PSV-om bila u atipičnoj situaciji. Mogao je stručni štab crveno-belih da sastavi gotovo idealan tim gledajući fizičke i motoričke gabarite igračkog kadra Crvene zvezde. Ali je delovalo da se Crvena zvezda nije posvetila ekipi iz Ajndhovena. Stanje šoka, posle prvog gola Luka De Jonga, trajalo je do kraja prvog poluvremena. U tom periodu videli smo, što je apostrofirao Vladan Milojević, primenu savršenog skautinga stručnog štaba Petera Boša.

PSV je usmeravao napade Crvene zvezde na levu stranu, jer je znao da Seol igra na kontra nozi i da teško može da se izvuče iz čeljusti presinga. Primetno je bilo da gosti ne dozvoljavaju crveno-belima da izlaze u čiste situacije na bok, savršeno svesni činjenice da bočnim loptama, kada ima mnogo mesa i snage sa Šerifom Endijajom u špicu, Crvena zvezda može da ugrozi svakog rivala u Evropi. I na kraju, nije Štutgart svaki dan, niti je bilo za očekivati da Petar Boš proguta istu bućku kao Diter Henes. Zvezda je, ne računajući period sa igračem više, imala samo jednu situaciju sa otvorenim terenom kada je Endijaj promašio zicer.

MILOJEVIĆ ĆE DUGO BITI NAJBOLJI POSLE BARIJA, SAMO JE SLAB DAN DOŠAO U POGREŠNO VREME

Liga šampiona je takvo takmičenje da osvetli svaku manu i ne dozvoljava slab dan. Vladan Milojević je svih ovih godina vredno skupljao trenerske manevre, antologijska ostvarenja, taktičke perfekcije... Imao je čudne moći da mu ekipe u utakmicama „umri ili pobedi“ igraju iznad mogućnosti i izgledaju kao da ih je trenirao Antonio Konte... Zbog toga Vladan Milojević ima status najboljeg Zvezdinog trenera od Barija do danas. I taj status  biće neupitan i u bližoj, a vrlo verovatno, i daljoj budućnosti.

Samo što je njegov loš dan došao u nevreme, kada je Zvezda mogla da napravi ozbiljan iskorak.