Deset najvećih utisaka Superlige

Čekamo finale kupa u kojem će se Partizan i Vojvodina boriti za pehar najmasovnijeg takmičenja Srbije, Superligu smo već pozdravili i sa nestrpljenjem – i blagom jezom – čekamo da vidimo ko će da se otvori i rezerviše separe za narednu sezonu i kako će uopšte da izgeda šampionat s 20 klubova od kojih će jedno 10 jedva krpiti kraj sa krajem. Ali pre no što Upravni odbora Grafičara i potvrdi da neće u Superligu i tako oslobodi mesto Novom Pazaru valjalo bi da se osvrnemo i na ono što je već bilo kako bismo znali šta bi trebalo ispraviti. Mada nismo preterani optimisti da je proširenje na 20 klubova put kojim treba da se ide, evo TOP 10 utisaka koje je poslednja sezona Superlige ostavila na nas.

TOPOLSKI SPORTSKI KLUB

Čim se pročulo da će i Mađarska da uloži u novi stadion u Bačkoj Topoli TSC je postao tema u kafanskim raspravama zaljubljenika u domaći fudbal. Još dok su bili u Prvoj ligi Srbije kolale su glasine i da uživaju u dobrom suđenju što je u Srbiji privilegija kakva se ne podrazumeva. Međutim, na terenu su nam dali onaj pravi povod za priču. Jer TSC je igrao i kvalitetno i dopadljivo. Nije izgubio u dva ligaška meča sa Partizanom, u dva sa Crvenom zvezdom osvojio je tri boda, imao i bolji učinak u međusobnim duelima sa Vojvodinom i Čukaričkim, na kraju zasluženo izborio plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope. Deluje da će oplemeniti naš fudbal u narednim godinama. Na “domaćem“ terenu u Senti, na kome će igrati sve do kraja 2020. godine, TSC nije izgubio nijedan meč. Pride, napadači Vladimir Silađi i Nenad Lukić zajedno su postigli 32 gola, ako izuzmemo večite, nijedan tandem u istoriji Superlige nije bio efikasniji. Na istoj koti su još bili iz Radničkog Nermin Haskić i Aleksandar Stanisavljević u sezoni 2018/2019, pa Milan Pavkov i Slaviša Stojanović (2017/2018), te u Vojvodini Dragan Mrđa i Dušan Tadić (2009/2010).

POVRATAK VOJVODINE

Voša opet u Evropi

“Večiti treći“ sa kraja prošlog i početka ovog veka vratio se tamo gde mu je mesto. Pa i na međunarodnu scenu, koju je u protekle dve godine pratio isključivo preko TV ekrana, iako je baš Voša jedan od retkih klubova koji su, pored večitih, umeli da nam prirede i poneko zaista lepo evropsko veče. Nije to istina još ona Voša koja nam je dala Dušana Tadića, Sergeja Milinković Savića, Mijata Gaćinovića i da ne nabrajamo sad sve, ali jesu se pojavili Mirko Topić, pa Dejan Zukić, Mladen Devetak... I naravno, Nenad Lalatović tu da sve začini, voleli ga ili ne, oko njega se uvek nešto dešava, a vala mu i ekipe sada već po pravilu dobro izgledaju. Prošle sezone viceprvak s Radničkim, ove sezone na dva boda do Partizana.

NAJBOLJI STRELCI IZ “PROVINCIJE“

Već pomenuti tandem TSC-a Vladimir Silađi/Nenad Lukić, uz njih još i Nikola Petković iz Javora. Kraj imena trojice najubojitijih strelaca Superige po 16 golova. Pa iza njih sa golom manje Stefan Mihajlović iz Radničkog i tek onda Zvezdin El Fardu Ben (13) na petom mestu. Ima i do toga što su večiti zbog Evrope više rotirali igrače, ali to ne menja činjenicu da bismo morali da se vratimo u sezonu 2012/2013 da pronađemo poslednji takmičarski ciklus u kojem neko od igrača Crvene zvezde i Partizana nije bio u top četiri. Tada su Miloš Stojanović (Jagodina), Predrag Ranđelović (Sloboda), Lazar Veselinović (Hajduk Kula) i Đorđe Despotović (Spartak) bili ispred Partizanovog Nemanje Kojića.

TREĆA U NIZU I NAJMANJE SLATKA TITULA CRVENE ZVEZDE

Odmah da se razumemo, navijačima je i ova slatka. I kad kažemo da je manje slađa od prethodne dve ne mislimo na optužbe sa druge strane Topčiderskog brda da je nezaslužena. Naprotiv, bilo je čak i trenutaka, pre svega jesenas doduše, kada je Crvenoj zvezdi teže bilo stvoriti šansu no Partizanu dati gol. Međutim, nestao je taj utisak da crveno-beli svake godine napreduju. A nije naravno bilo ni pobede u dva ligaška i jednom Kup meču sa večitim rivalom. Pride, otišao je Vladan Milojević, glavni arhitekta Zvezdinog uspona, pa se nad stadionom “Rajko Mitić“ nadvila i određena doza sumnje pred izlazak u nove evropske kvalifikacije. Nikakvi disko efekti to ne mogu da sakriju. I to je ta velika razlika u odnosu na dve ranije sezone.

PARTIZAN ZA OKO, DA LI I ZA REZULTAT?

Zvuči pomalo nelogično, ali utisak u Partizanovoj sezoni potpuno je promenjen posle polufinala Kupa Srbije, bez obzira na to što je pobeda u prvenstvenom večitom derbiju bila još ubedljivija i na to što su crno-beli i treću godinu uzastopce ostali bez pehara za najboljeg u Superligi. Ne bi zato u Humskoj smeli da se zadovolje ovakvom sezonom, jer činjenica je da je škripalo u odbrani i da je pride klupa bila dosta tanka zbog čega Savo Milošević nije imao luksuz da odmara nosioce igre makar i na jednu utakmicu, ali suprotno situaciji u Ljutice Bogdana Partizanovi navijači posle nekog vremena osećaju da idu napred. I to rade na dopadljiv način, pošto je Milošević selektirao brz tim koji i te kako ume da razgali publiku. Sledeće sezone šampionska trka mogla bi da bude mnogo uzbudljivija, jer posle sezona u kojima je kvalitativna razlika rasla u korist Zvezde ove je maltene pa nestala.

RADOVIH 15 PORAZA U GOSTIMA

Promaja na Banjici

Mačva je sezonu završila sa fenjerom u rukama, ali i na Banjici imaju mnogo razloga za preispitivanje, jer su u ovoj takmičarskoj godini izgubili svih 15 prvenstvenih mečeva na gostujućem terenu! Niko u Evropi nije bio toliko loš na strani. Gol razlika 6:40! I Inđija, koja bi da nije bilo odluke da niko ne ispada išla u baraž za opstanak, čak 10 bodova ispred Građevinara. Mačva i Rad bi, to je sasvim jasno, bili drugoligaši da nije bilo pandemije korona virusa.

EVROPSKI KALIBAR PAVLOVIĆA, TEDIĆA, ČUMIĆA...

Možemo dane da provedemo nabrajajući šta sve nije dobro u srpskom fudbalu, ali moramo nekad i da pohvalimo. A jedna od retkih pojava koje zaslužuju aplauz su upravo naši talentovani igrači. Ove sezone trio je odskočio, pa je Strahinja Pavlović za čak 10.000.000 evra prešao u Monako – samo je Nemanja Radonjić u 21. veku bio skuplja prodaja direktno iz Superlige – dok je Slobodan Tedić direktno sa Banovog brda otišao u Mančester Siti za 3.000.000 evra. Pride, Nikola Čumić je za 500.000 evra prešao u Olimpijakos i potvrdio da se u velike evropske gradove može i bez staža u Beogradu.

HOAKIN, ASPAS, KAZORLA = STOJANOVIĆ, CVETKOVIĆ, ALIVODIĆ

Ono što su Hoakin, Jago Aspas i Santi Kazorla u Betisu, Selti i Viljarealu, to su Caki Stojanović, Ivan Cvetković i Enver Alivodić bili u Radničkom, Javoru i Novom Pazaru. Ovaj poslednji je istina poslednju sezonu proveo u Prvoj ligi Srbije, ali nismo mogli da ga preskočimo posle svega što je dao domaćem fudbalu. Trio iskusnih majstora otišao je u penziju i ostavio rupu koja će se teško popuniti. Onima koji baš i ne prate domaću scenu njihova imena možda i ne znače mnogo, ali bez ovakvih igrača – nema ni fudbala.

PENAL LIGA

Čukin Petrović brani penal Mihajlovića u Kupu

Crvena zvezda na prvom mestu u Evropi po broju dosuđenih penala (44), Radnički na sedmom (32), Partizan na desetom (31). Raka Đurović je posle istraživanja Instituta CIES javno rekao da je ta informacija posledica toga što srpske sudije “sviraju po direktivama“. FSS će naravno odgovornost prebaciti na Sudijsku komisiju i na kraju se ništa neće promeniti, pa ćemo i narednih sezona da se čudimo kad naši igrači po Evropi budu dobijali žute kartone zbog simulacija koje samo u Srbiji znače i jedanaesterce. Inače se penali češće sviraju samo u poljskoj Ekstraklasi i Premijer ligi Ukrajine.

VIRUS I PROŠIRENJE

Politika nezameranja nikome. Nešto u šta možete da se uzdate svaki put kad iščekujete neku važnu odluku superligaša. Pandemija virusa Kovid 19 uzrokovala je nikad dosadniju završnicu zbog ukidanja plej-ofa, a da se baš niko ne naljuti Zajednica superligaša odlučila je da sledeće sezone u elitnom rangu takmičenja igra čak 20 klubova. Svi naravno znamo da u Srbiji nema ni 12 elitnih klubova, kamoli 20, ali ako je ovo prelazno rešenje koje će spasiti klubove – neka bude. Mada se najiskrenije plašimo kako će naredna sezona da izgleda.