Derbi ničega! Niti da se gleda, niti da se pamti, samo da se plače

Pet golova u Lučanima, od kojih je onaj TSC-ov možda posledica najkreativnijeg napada na utakmici, jedan više kad su se sreli prvi i treći tim na tabeli, zbog čega se očekivali da u sudaru kandidata za raspodelu evropskih ulaznica sve pršti, međutim, Vojvodina i Partizan nisu uspeli da uđu letos u Ligu konferencije i ako su se pitali koliko su daleko od međunarodnog nivoa, pritom je to treća klasa takmičenja, odgovor su sami ponudili u bezidejnom, negledljivom, užasnom susretu na stadionu „Karađorđe“ – 0:0.

Da čovek zaspi. I kad se probudi, mirne duše da konstatuje da ništa nije propustio. Tako su uglavnom izgledali akteri meča koji je nekad bio derbi, ali u završnoj utakmici 23. kola Mozzart Bet Superlige jasno je moglo da se primeti zbog čega su daleko od mesta na kojima žele da budu. I zbog čega menjaju trenere, dovode igrače kao na traci, a nekog velikog pomaka – nema.

Na primeru Novosađana lako se može zaključiti da nisu napredovali pod komandom Nenada Lalatovića. Ako je trebalo da budu energičniji – nisu. Ako je ideja da se iznervira protivnik, što je ranije bio zaštitni znak poslednjeg osvajača trofeja sa Lalama – toga nema. Ako je trebalo da razvijaju smislene akcije – nisu u stanju. Pre će biti da su čekali kiks Beograđana. Struka će možda potencirari taktičke varijante, stajanje iza lopte, napadanje prostora, ali u prohladnoj večeri običnog navijača ne interesuju fraze, nego konkretna dela. Vojvodina je tek sporadično pretila pre pauze, ali teško da se bilo šta od tih situacija može podvesti pod veliku šansu, zicer. Kad je probao Jusuf Bamidele loptu jeu korner skrenuo golman Aleksandar Jovanović; kad je posle kornera probao Kolins Sičendže nije pogodio okvir gola; a kad je Bamidela hteo da zapreti iz vazduha zacvršilo se tako što loptu nije ni takao!?

Partizanov napadački doprinos bio je još skromniji. Niti je zbog visokog presinga domaćina mogao da započinje akcije iz poslednje linije, kako Srđan Blagojević voli, niti da razvija napade u talasima, kamoli da iz njih preti. Zapravo je najbolju šansu imao kad je Ibrahim Zubairu „opljačkao“ Seida Koraća, imao sve vreme ovog sveta da bira gde će da šutira, a učinio je to očajno, dozvolivši Matiji Gočmancu da sačuva Vošinu mrežu. E, t je bio zicer, ali Zubairu nije, na primer, Mateus Saldanja, koji je slične situacije rutinski koristio. Čak i onu koja se kasnije ukazala Nemanji Nikoliću, kad je pokušao da lobuje golmana stasalog i mlađim kategorijama crno-belih i to je bilo sve.

Ostalo? N-I-Š-T-A!

(Star sport)

Prepričavati šta se desilo, pozivati se na opravdanja, realna (kadrovski problemi) ili nerealna (dopišite sami) predstavlja uzaludan posao. Jednak onome da se crno-beli iz organizovane akcije primaknu golu. Zato što to nisu uspevali sve do sredine drugog poluvremena kad je Milan Roganović centrirao za Milana Vukotića, a novajlija iz podgoričke Budućnosti pucao tako da je Matija Gočmanac bez problema uhvatio. Vukotić je bio najbolji igrač u polju u timu Srđana Blagojevića, jedini pokušavao da igra napred, gradi, osmišljava, da se licem okrene golu, ali je problem što nije imao odgovarajuće saradnike. Čak se na tom planu nije mnogo slika promenila ni kad je umesto uzdrmanog Zubairua (verovatno usled promašaja) na teren kročio Bibars Natho.

Kao što je Partizan pre te Vukotićeve imao priliku preko Zubairua, usled greške rivala, tako je i Vojvodina u retkim situacijama kad je pretila u nastavku meča to činila zato što bi joj rival dozvolio ili omogućio propustima. Nije se baš domaćin pretrgao da kreira, ali je probao preko Dragana Kokanovića i Lazara Romanića, samo što je Aleksandar Jovanović i ovaj put potvrdio da kvalitetima prevazila okvire tima za koji brani.

Osim još jednog nerešenog ishoda, stručni štab Partizana brine i povreda Aleksandra Filipovića, jer mu je tokom drugog poluvremena stradalo koleno i bio je prinuđen da napusti teren. Još jedan je to udarac za crno-bele koji od ranije ne mogu, iz sličnih razloga, da računaju na Vukašina Đurđevića, Nihada Mujakića, Jovana Miloševića. Verovatno se i Nenadu Lalatoviću smrklo pred očima kad je shvatio da zbog povrede takođe u završnici meča nije mogao da se osloni na Slobodana Medojevića.

Ono što je zajednički imenitelj obojici trenera: na raspolaganju imaju skroman kadar, ispod reputacije i renomea klubova. Ako neko misli da sa ovim momcima mogu da ostvare ciljeve, grdno se varaju. Ili ako misli, onda neka im je srećno drugo mesto sa 20 bodova manje od večitog rivala, odnosno šesto, sa duplim zaostatkom u odnosu na lidera.

MOZZART BET SUPERLIGA SRBIJE, 22. KOLO

VOJVODINA – PARTIZAN 0:0

Novi Sad
Stadion: Karađorđe
Sudija: Miloš Milanović

Vojvodina: Gočmanac 6 – Butean 5, Sičendže 5, Korać 5, Baros 5 – Petrović 5, Medojević 5 (od 71. L. Nikolić 5) – U. Nikolić 5 (od 85. Mladenović -), Kokanović 5, Romanić 5 – Bamidele 5 (od 90+2 Depu -). Trener: Nenad Lalatović.

Partizan: A. Jovanović 6 – Filipović 5 (od 64. Roganović 5), Ilić 5, Simić 5, Jurčević 5 – Kovač 5, Šćekić 5 – Kalulu 5, Vukotić 6 (od 90+4. Goh -), Zubairu 6 (od 64. Natho 5) – Nikolić 5 (od 75. Đ. Jovanović 5). Trener: Srđan Blagojević.

Igrač utakmice: Aleksandar Jovanović (Partizan) 6.

MOZZART BET SUPERLIGA - 22. KOLO

Petak

Tekstilac - Čukarički 0:1 (0:1)
/Tedić 13/

Subota

Mladost Lučani - TSC 4:1 (1:0)
/Pejović 33 pen, Ortiz 51, Bondžulić 58, Bojić 78 – Mladenović 71/

Crvena zvezda - Vojvodina 6:0 (2:0)
/Seol 32, Endijaj pen 40, Milson 49, Krunić 56, Ivanić 62, 65/

Vojvodina - Partizan 0:0

Nedelja

14.00 (4.60) Jedinstvo Ub (3.50) Novi Pazar (1.82)

16.00 (1.85) OFK Beograd Mozzart Bet (3.50) Napredak (4.40)

18.00 (2.00) Radnički Niš (3.45) IMT (3.80)

18.30 (2.90) Spartak (3.00) Železničar (2.70)

***Kvote su podložne promenama