Dembele nije najbolji fudbaler ni među Francuzima, ali Embapeu će biti sve teže

Uz sav respekt za sjajnu prethodnu sezonu, čudno je bilo videti Usmana Dembela sa Zlatnom loptom u rukama. Po mnogo čemu, on tu ne pripada. Zbog cele dosadašnje karijere. Zbog imidža fudbalskog Petra Pana kojem će neko pokazati šarenu lizalicu i on će odlutati za njom. Zbog nekonstantnosti kojom je toliko dugo iritirao sve oko sebe, pa je sada doživljen kao delikvent koji je posle godina u popravnom domu konačno izašao na pravi put, postao uzoran dečko i sada ceo svet treba da se sažali, podrži ga i zaboravi mu na sve nestašluke.

I najviše zbog toga što Usman Dembele nije najbolji fudbaler na svetu. On čak nije ni najbolji francuski fudbaler. Ni nakon krunisanja u Parizu, nijedan veliki klub ne bi izabrao da uzme Usmana Dembelea pre Kilijana Embapea. Uostalom, Dembele je doveden u Pariz da igra sporednu ulogu uz Embapea i da proba da nadoknadi odlazak druge violine Nejmara. Ali, Dembele je taj koji mimo svih očekivanja ima Zlatnu loptu u rukama, a Embape je i dalje nema iako je godinama najbolji francuski fudbaler i jedan od najboljih na svetu. Sve to je plod raznih okolnosti. Oni koji sinoć žale što Lamin Jamal nije dobio Zlatnu loptu, verovatno su utešno pomislili “ima vremena, mlad je”. Istina. Ali, sve to je godinama slušao i Embape. Ubeđen od okoline da je neminovan osvajač Zlatne lopte i da je pitanje momenta. Još je nije osvojio i možda najbolje razume kako se oseća Jamal koji će mu u godinama opred nama biti najveći rival.

Usman Dembele je fudbaler kojem su sve kockice poklopile, koji je imao najuspešniju sezonu, igrao u najjačem timu i on zaista treba tokom onih kurtoaznih govora da kaže “kako sve duguje saigračima i treneru i da je ovo i njihov uspeh”. Stvarno je bilo tako.

Statistički je bio prilično uspešniji od Lamina Jamala koji mu je bio najveća konkurencija. Statistički je bio ispod Rafinje koji je završio na neshvatljivo nezaslužnom petom mestu. A nije ni za poređenje koliko je teško ili lako pumpati statistiku u Španiji i Francuskoj. Liderski nije bio na nivou Mohameda Salaha koji je bio Zlatna lopta prvog dela sezone i u nestvarnom stilu nosio Liverpul na plećima. Ali, bio je prva perjanica daleko najjačeg i najuspešnijeg tima u Evropi. I zato Zlatna lopta ne može da se smatra nagradom za individualno najboljeg fudbalera na svetu iako je onako svetlucava i ekskluzivna. Teško ćete za desetak godina moći nekom klincu da objasnite Zlatnu loptu iz 2025. godine i gde je do 28. godine bio taj Usman Dembele koji je odjednom postao najbolji fudbaler na svetu.

Dembele je jedan od retkih fudbalera u istoriji koji su osvojili Zlatnu loptu, a da nikada pre toga nisu bili ni nominovani u širi krug od 20 ili 30 kandidata. Pre njega je to pošlo za rukom samo trojici fudbalera. Logično, Stenli Metjuz kao osvajač prve Zlatne lopte nije ni mogao da bude nominovan za nešto što do tada nije postojalao. Ukrajinac Igor Belanov se u prilično mršavoj konkurenciji 1986. godine okitio Zlatnom loptom ispred Garija Linekera, Emilija Butragenja, Manuela Amorosa, Prebena Elkjera… Masno je profitirao od Dinamovog osvajanja Kupa pobednika kupova (cela ta sezona u evropskom fudbala je bila slaba) i generalno loše godine u evropskom fudbalu. Tada su za nagradu konkurisali samo Evropljani, a pravi svet fudbala je bio pod nogama Dijega Maradone. Belanov nikada ni posle nije ušao u konkurenciju za Zlatnu loptu i jedan je od najslabijih osvajača nagrade. Čak ni u svojoj zemlji ne može u  istu rečenicu sa Blohinom ili Ševčenkom. Ni Žorž Vea pre svoje Zlatne lopte 1995. godine nije bio nikad noninovan, jer je tek od te godine promenjeno pravilo da za nagradu konkurišu i fudbaleri vanevropskih zemalja. Ova možemo dodati i Fabija Kanavara. Bio je nominovan 2005, ali nije dobio ni glas, da bi sledeće godine osvojio nagradu.

Sa druge strane, imamo Dembeleovog zemljaka Embapea koji je najkonstantniji fudbaler današnjice.

Imao je 18 godina kada je prvi put nominovan posle eksplozije u Monaku i odmah je završio u Top 10 (sedmo mesto). Od tada, pa do danas, Embape je jedini fudbaler na svetu koji je svake godine u trci za Zlatnu loptu bio među 10 najboljih. I nijednom je nije zaslužio. Najbliži je bio 2023. kada mu ni het-trik u finalu Svetskog prvenstva nije pomogao da bude palsiran bolje od trećeg mesta. Mesijeva bajka u Kataru je bila nedodirljiva. Da je Kolo Muani pogodio onaj šut u finalu, da Dibu Martinez nije ispružio nogu, Embape bi te godine osvojio Zlatnu looptu. Ne kao individualno najbolji igrač sveta (to je verovatno bio Haland za tu sezonu), već kao prva zvezda i najbolji igrač najuspešnijeg kolektiva. Ovako je to postao Mesi.

Dembeleova Zlatna lopta gledajući iz ovog ugla je sličnija Belanovu nego nekim prethodim laureatima i više govori o njegovom “upadu” među najbolje nego o statusu najboljeg. Gledajući celu njegovu karijeru i nekonstantnost, mnogo realnije je da je bio “one season wonder” nego legitiman član društva najboljih fudbalera sveta u nekoj epohi. Što opet ne menja činjenicu da je nagradu zaslužio uspešnom sezonom. U kojoj je bio okružen podjednako uspešnim fudbalerima koji su u svom poslu i zadacima najbolji na svetu. Bilo da su u pitanju golman, bekovi ili plejmejkeri.

Zlatna lopta robuje kolektivnim uspesima i sve manje je individualno priznanje. U godinama velikih reprezentativnih turnira, kolektivni uspesi čine prevagu: Zamer ’96, Zidan ’98, Ronaldo ’02, Kanavaro ’06, Ronaldo ’16, Mesi ’23, Rodri ’24. U neparnim godinama se gleda klupski učinak i osvojena Liga šampiona: Nedved ’03, Mesi ‘09’, ’11, ’15, Ronaldo ’14, ’17, Benzema ‘22. Duopol Mesija i Ronalda je to menjao jer je zaista bila reč o fenomenima fudbala koji su pomerali granice ovog sporta i koliko god da su Snajder, Riberi, Inijesta, Levandovski, Van Dajk ili neko drugi imali legitimne razloga da se nadaju nagradi, razlika između njih i dvojice najboljih fudbalera sveta je bila nepremostiva. Dešavalo se kao u slučajevima Ronalda 2016, Modrića 2018. ili Rodrija 2024. da se spoje klupski i reprezentativni uspesi. Jeste, Mesi i Ronaldo su bili i dosadili, ali su bili i najbolji. Pitanje kada ćemo opet videti tako nešto u svetskom fudbalu. Neke sezone (Ronaldo ’97, Rivaldo ’99, Ševčenko ’04, Ronaldinjo ’05) kada kolektivni uspeh nije bio presudan u odnosu na individualnu klasu prikazanu na terenu, sada deluju kao nemoguće situacije.

U Dembeleov uspeh je i te kako ugrađen kolektiv. U Top 10 su pored njega bila još četvorica saigrača (Vitinja, Hakimi, Donaruma, Mendeš) u Top 20 još trojica (Kvarachelija, Due, Neveš), a tu je moralo da se nađe mesta sa Fabijana Ruiza koji je nepravdeno završio na 24. mestu. Kada se tako pogleda, Dembele je u timu imao trećinu najboljih fudbalera sveta u prošloj sezoni. Onda i ne čudi rezultat onog finala Lige šampiona (5:0). Ronaldo i Mesi su takođe bili okruženi fenomanlnim saigračima i takođe im duguju dobar deo uspeha što se kasnije videlo kada su napustili Real i Barsu. Ronaldo je imao Krosa, Modrića, Benzemu, Di Mariju, Ramosa, a Mesi Ćavija, Inijestu, Pujola, Vilja, kasnije Suareza i Nejmara… Ali, srž su ipak bila njih dvojica i njihovi ludački kvaliteti, energija i motiv da ruše sve pred sobom.

Da li bi Dembele u nekom drugom timu sa nekim drugim saigračima uspeo da bude i blizu statusa koji sada ima? Da li bi PSŽ sa nekim drugim igračem umesto Dembelea uspeo da bude tako moćan? Ako nisu uspeli Mesi i Ronaldo, još teže bi on. Stavite Dembelea u Arsenal, Inter ili Čelsi i teško da će se mnogo toga promeniti. Stavite Rafu Leaa, Majkla Olisa ili Viktora Osimena u onaj PSŽ iz prošle sezone i opet bi bili najjači tim sa onakvim ostatkom tima.

Stavite Kilijama Embapea i..? Ništa.

Imali su Kilijana Embapea i “nisu uradili ništa”. Međutim, različite su situacije, momenti i ambijenti u kojima se od Embapea očekivalo da donese Ligu šampiona i sebi Zlatnu loptu i ovo sada sa Dembeleom.

Pritisak sa kojim se Embape nosio u Parizu je bio nenormalan, a ambijent nije bio zdrav kao do Enrikeovog dolaska. Dembele zna šta je nenormalan pritisak. Osetio ga je u Barseloni gde je takođe doveden da nasledi Nejmara. Tamo nije uspeo, u Parizu jeste. Ali, u Barseloni se podrazumevalo da “mora”, dok se u Parizu očekivalo da “može”. Došao je kao pojačanje koje “vredi probati” za 50.000.000 evra. Čak je i taj novac tada za njega delovao preskup s obzirom na reputaciju i istoriju povreda.  

Ali, došao je u pravom momentu. Po želji čoveka koji je znao šta sve može. Pari Sen Žermenov direktor Luiš Kampoš je jedan od najboljih poznavalaca tržišta mladih talenata u svetskom fudbalu. Tako je i izgradio karijeru. Između ostalih, otkrio je i Embapea. Naravno, da mu nije promakao ni Dembele kada se pojavio u Renu. Ali, u tom trenutku to nije bila poželjna saradnja.
“Zaista mi se sviđa Usman Dembele. Znam ga i pre nego što je zaigrao seniorski fudbal. Ali, on je levo krilo, a mi igramo bez krila. Kada sklapate tim, morate da se potrudite da svaki delić upadne u slagalicu tamo gde treba. Prethodnih sezona smo grešili što smo dovodili fentastične igrače koji igraju na istim pozicijama”, rekao je Kampoš u oktobru 2022. dok je Dembele još bio u Barseloni.

Godinu dana kasnije ga je doveo u PSŽ. Zato što je tada bio momenat i zato što je imao trenera koji može da mu nađe idealno mesto u slagalici. Što se ne može reći za Embapeov mandat “naguravanja” u napadu sa zvezdama poput Nejmara, Di Marije, Mesija, Kavanija, Nejmara, pa tu poslednju sezonu i Dembelea.  

Embape nije dočekao pravi Enrikeov PSŽ, Dembele jeste.

Španac je u prvoj sezoni na klupi Svetaca imao obojicu, ali i mnogo toga što nije želeo. Nakon prve sezone je promenio više od pola tima. Računajući 11 igrača sa najvećom minutažom, pored Embapea su ispali Zair Emeri, Ernandez, Ugarte, Danilo i Škrinijar, a upali Pačo, Neveš, Mendeš, Barkola, Due i Ruiz. Dodajte tu i Kvaracheliju koji je došao na polusezoni i promenio budućnost Pari Sen Žermena. Embapeov PSŽ i ovaj od prošle sezone ne liče mnogo iako je oba vodio Enrike. Dembele je profitirao, Embape nije.

Taj novi je očigledno bolje legao Dembeleu iako je i za to trebalo vremena. PSŽ je visio u Ligi šampiona. Čak i u grupi. Gubio je 0:2 od Sitija na Pakru prinčeva kada je ušao Dembele i golom postao katalizator preokreta, a onda u još jednom meču ‘biti ili ne biti’ u poslednjem kolu u Štutgartu spakovao tri komada i odveo Svece u nokaut fazu. Za te dve utakmice, Dembele zaslužuje Zlatnu loptu. Tu je pokazao da može da bude lider pod pritiskom. Prvi put u karijeri.

Ukupnih 10:0 protiv Bresta u osmini finala ne treba uzimati za ozbiljno, baš kao ni francusko prvenstvo u kojem se PSŽ šeta kao jednooki džin u zemlji slepih. Dembele je kasnije dao gol koji je oživeo Liverpul na Enfildu posle nepravdenog poraza u prvom meču. Tada su shvatili da mogu da sruše sve prepreke. Doduše, podjednake zasluge ima i Điđo Donaruma. Baš kao i u četvrtfinalu protiv Aston Vile kada je Dembele bio slabiji deo napadačkog trilinga sa Hvičom i Dueom u prvom meču, dok je u revanšu opet Italijan bio spasilac Svetaca. Dembeleov vrhunac su bili polufinala protiv Arsenala (gol i asistencija) i finale (dve asistencije). U najbitnijim utakmicama je bio na očekivanom nivou.

Embape je paralelno imao sjajnu debitantsku sezonu u Realu, ali kada je došlo do najbitnijih utakmica, tu nije imao pomoć kakvu je imao Dembele. Anćeloti je već znao da s bliži rastanak, supersonična Barselona je drala Real gde je stigla. Embape u Vinisijusu, Rodrigu i Belingemu nije imao ono što je Dembele imao u Parizu ili ono što je Barsa imala u Jamalu, Rafinji, Levandovskom, Pedriju… Imao je saigrače frustrirane povredama (Belingem), statusom (Rodrigo) i… Pa dobro, Vinisijusa frustira sve na svetu.

Embape je imao golgeterski najbolju debitantsku sezonu u istoriji Real Madrida, borio se koliko je mogao, dao strašnoj Barsi pet golova u četiri meča, ali šta to vredi kada nije bilo kolektivnog uspeha i kada je završio bez trofeja. Real je predao krunu u osmini finala i to je bilo to od Embapeovih nada za Zlatnu loptu. Dao je 42 gola u sezoni, a kao da nije. Sam je priznao da nije kandidat za Zlatnu loptu. Opet je završio u Top 10, (na sedmom mestu) i čestitao zemljaku, prijatelju i bivšem saigraču.

Embape sada ulazi u devetu sezonu u kojoj će probati da napadne Zlatnu loptu koju su mu prognozirali čim se pojavio i govorili da “ima vremena za njega”. Tek mu je 26 godina, ali je pitanje da li ima taj nadljudski rok trajanja kao Mesi ili Kristijano ili onaj prirodni za fudbalere koji su eksplodirali kao tinejdžeri i polako se gasili posle 30-te poput Nejmara.

Dok je čekao da prođe era Mesija i Ronalda i da počne njegova trka sa Halandom, desio mu se Dembele. Dešava mu se sada Jamal. Kako Real trenutno izgleda, ne deluje da će Kilijan i sledeće sezone biti favorit za Zlatnu loptu. Kakav god individualni učinak imao. Iako je fudbalskim kvalitetom je najbolji francuski fudbaler i jedan od najboljih na svetu. Nema kluba koji ga ne bi poželeo kao prvu zvezdu. Ima sve što treba da i zvanično bude najbolji na svetu. Osim onog momenta kada svaki deo slagalice legne na svoje mesto kao što je legao kod Dembelea.

Karim Benzema je mislio da ga nikad neće dočekati, pa ga je dočekao sa 35. Zato što je trajao. I Embape traje. U prethodnih osam sezona je konstantno bio među 10 najboljih na svetu. Kakav kontinuitet i nivo kvaliteta su u pitanju, najbolje govori da su samo Mohamed Salah i Leo Mesi u istom intervalu po pet puta završavali među 10 najboljih. Konstantno je među najboljima na svetu, ali nikako da mu klupski uspeh donese iskorak na vrh.

Istina je da na jednoj od pravih adresa za to. Ali, koliko je Real dobar za takve ciljeve, toliko je i težak. U njemu se najlakše gine kada ne ide. Embape u Realu nema taj mali kredit da igra bez maksimalnog pritiska kao što je igrao Dembele u Pari Sen Žermenu. Od svih generacija u katarskoj eri Svetaca, možda se od ove najmanje očekivalo, a najviše je dala. Bez pritiska kakav su imale ranije, a najviše ga je osetio baš Embape.

Od njega se sada očekuje da bude lider nove Realove dinastije i da Zlatna lopta dođe kao kruna tog uspeha. Velika je fudbalska nepravda što Tjeri Anri kao jedan od najboljih francuskih fudbalera u istoriji nije ovenčao karijeru Zlatnom loptom, a bila bi i da to ne uradi Kilijan Embape. Bolji je fudbaler od zvanično najboljeg na svetu. Ali, biće mu sve teže i teže... Jamal neće dugo čekati i slušati "ima vremena za tebe".