Defensa i Hustisija i četiri decenije konstantnog progresa

Dvanaesto izdanje Kupa Argentine deseto je od ponovnog pokretanja turnira 2011. godine. Takmičenje je počelo 23. februara, a ulogu branioca titule ima Boka Juniors, inače najtrofejniji klub kome je prošlosezonski trofej bio četvrti u istoriji ovog takmičenja.

Ovogodišnje izdanje sadržaće 64 učesnika, što uključuje svih 26 timova iz Primera Divizije, 15 ekipa iz Primere B Nasional, šest iz Primere B Metro, četiri iz Primere Metro, tri iz Primere D Metro i 10 timova iz Federalne A lige. Kao i do sada, šampioni će se kvalifikovati za naredno izdanje Kopa Libertadores 2023. godine.

Dok je za velikane ovdašnjeg fudbala kup takmičenje uglavnom samo prečica do Kopa Libertadores, iako dođe do ispadanja tome se ne pridodaje neki značaj. Za manje trofejne klubove ovo je idealna prilika da se poveća broj pehara u vitrinama, jer retki su slučajevi kada se veliki povuku. Ali, postoje i oni klubovi koji kroz ovo takmičenje, osim što su zadovoljni samim učešćem i potencijalnim okršajem sa prvoligašima, priželjkuju obnovu nekog starog rivalstva, ili pak prijateljstva, a koje neretko ume da traje i po nekoliko decenija, sve zbog razlike u rangovima. Upravo jedan takav susret očekuje nas noćas (01.10) kada se na stadionu El Gigante de Alberdi u Kordobi budu sastali Defensa i Hustisija, inače član elitnog ranga argentinskog fudbala i Sakačispas, trenutni učesnik Primere B Nasional, drugorangiranog takmičenja na nacionalnom nivou.

01.10: (1,30) Defensa i Hustisija (4,80) Sakačispas (9,50)

Na osnovu informacija fudbalskog istoričara Rubena Arijasa, prve dve utakmice između ovih timova odigrane su sada već davne 1981. godine. Prva 27. juna, kada je Defensa slavila sa ubedljivih 7:1, uz četiri gola Huana Karlosa Molesa, i 10. oktobra iste godine, na terenu Sakačispasa, kada je takođe slavio tim iz Florensio Varele, ovog puta minimalnim rezultatom i golom Romera. Ova utakmica ostala je čuvena po tome što je prekinuta u 89. minutu zbog nedostatka lopti i nije se nastavila. Naredne 1982. odigrane su još dve borbe, 25. aprila 1:1 na terenu Sake, i 15. avgusta u južnom Ajresu kada je Defensa pobedila sa 4:1 uz po dva gola Hela i Alegrea. Jastrebovi su iste sezone izborili svoju prvu promociju u viši rang i više se nisu susretali sa timom iz Vile Soldati, čak ni u nezvaničnim mečevima. Danas, posle 40 godina, ova dva tima koja su udaljena svega desetak kilometara kroz urbane četvrti Buenos Ajresa, ponovo će imati priliku da odmere snage, i to prvi put u Kupu Argentine.

Nekako, ta 1982. godina bila je godina velikih turbulencija u Argentini. Država je stupila, po mišljenju racionalnih mozgova sveta, u nepromišljen rat sa Ujedinjenim Kraljevstvom za Foklandska Ostrva, kojem se kroz nekoliko dana, 2. aprila, obeležava četrdesetogodišnjica. Dok su se sa druge strane turbulencije osećale i u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, za Argentinu možemo reći najvažnijoj, pa iako je državom vladala borbena gotovost fudbalska prvenstva u svim divizijama nisu se prekidala. Te godine argentinski fudbal obeležile su činjenice poput toga da je San Lorenco, jedan od velikana, prvi put ispao u Primeru B, odlazak mladog Dijega Armanda Maradone, najveće uzdanice argentinskog fudbala u Barselonu, a predstojalo je i Svetsko prvenstvo koje se održavalo u Španiji, i kao da je to nekako ostavljeno po strani, prva šampionska titula za Fero Karil Oeste, do tada mali klub iz centralnog Ajresa. Pored ovako važnih zbivanja, prvak najniže divizije, tadašnje Primere D, nije imao mesta ni u najnebitnijem zapećku dnevnih novina, možda u nekoj lokalnoj štampi. Međutim, danas posle više od 40 godina kada je Defensa ozbiljno zadrmala temelje, ne samo argentinskog već i kontinentalnog fudbala, sve više ljubitelja i istorijskih istražitelja fudbala, traga za vrednim, ali veoma oskudnim podacima iz 1982. godine.

Napredak kluba traje već 40 godina. Nekako se samo i logički nameće pitanje, kakav je to progres od gotovo četiri decenije? Pa, vrlo lagan, postepen, detaljan, proračunat i temeljan. Iskorak koji daje rezultate na duge staze. Podsećanja radi, te 1982. godine argentinski klupski fudbal nije bio poput današnjeg, reforma koja je omugućila današnji sistem takmičenja stupila je na scenu četiri godine kasnije 1986. Tih godina postojala su četiri ranga u piramidalnom sistemu: Primera Division, Primera B, Primera C i kao poslednji rang takmičenja Primera D od koje započinjemo ovu priču o klubu veoma moćnog i uzdignutog imena - Defensa i Hustisija, iliti ''Odbrana i Pravda'' i ponosnog nadimka ''El Halcóns'' - ''Jastrebovi''. Dakle pre 40 godina ovaj klub bio je na najnižoj lestvici argentinskog fudbala. Danas, u njegovim vitrinama nalaze se pehari dva prestižna međunarodna takmičenja. Titulu prvaka Kopa Sudamerikane za 2020. godinu osvojio je uz pomoć stratega Ernana Krespa, dok je par meseci kasnije poneo i titulu Rekopa Sudamerikane, savladavši aktuelnog i dvostrukog osvajača Kopa Libertadores, Palmeiras. U toj misiji Jastrebove je predvodio današnji trener Sebastijan Bekasese, u svom drugom mandatu u timu iz Florensio Varele.

Ernan Krespo kao osvajač Kopa Sudamerikane (©Reuters)

Ustanovu je 20. marta 1935. godine osnovala grupa prijatelja koji su želeli da formiraju lokalni fudbalski tim. Ne postoje izvori koji objašnjavaju kako je klub dobio ime. Pod rukovodstvom Norberta “Tita” Tomagelja, čijim se imenom danas oslovljava stadion Jastrebova, Defensa i Hustisija se pridružila Fudbalskom savezu Argentine 1978. godine, kao jedan od najmalađih klubova direktno povezanih sa AFA. Jedini klub posle Defense koji je prihvaćen u ovo povlašćeno društvo klubova iz Metropoliten regije bio je Real Pilar 2017. godine.

U elitu Argentine stigli su 2014. godine iz Primere B Nacional koju su igrali pune 24 godine, najduže u istoriji postojanja ovog ranga. U Primeru B Nacional došli su 1986. godine posle reforme sistema takmičenja pošto su samo jednu sezonu odigrali u Primeri B Metropolitano i to iste te. Primeru C (bez sufiksa Metropolitano) pohađali su od 1983. do 1985. kada su izborili promociju u viši rang kao šampioni. A onaj najteži korak, korak odvajanja sa dna učinjen je baš 1982. godine. Te godine Primera D igrala se po sistemu dve Zone ''A'' i ''B'' u svakoj sa po 15 klubova sa šireg područja Buenos Ajresa. Defensa se nalazila u Zoni ''B'' u kojoj je posle 30 odigranih kola delila prvo mesto sa Кlubom Deportivo Laferere sa po 46 osvojena boda, obezbedivši tako učešće na finalnom turniru, na koji su išla prva tri kluba iz obe zone. Završnica Primere D sastojala se iz finalne grupe od šest ekipa, po jednokružnom sistemu igre, odnosno pet kola. Jastrebovi su završili ubedljivo prvi sa 10 osvojenih bodova (tadašnja pobeda nosila je 2 boda) i gol razlikom 12:3, što je bio prvi uspon u istoriji kluba. Od tada pa do danas, kako je Defensa prelazila iz nižeg u viši ranga, nikada se ponovo nije spustila na lestvicu niže i jedan je od retkih klubova koji su učestvovali u svim rangovima argentinskog fudbala. Najbolji strelac kluba do danas ostao je Huan Karlos Moles, koji je za Jastrebove igrao periodu upravo u najbržeg napredovanja od 1978. do 1987. godine i postigao 113 golova.

Originalne boje kluba bile su plave sa belim kragnama i manžetnama, koje su promenjene u žute sa zelenim detaljima. To su bile boje autobuske linije „El Halkon”, kompanije koja je pripadala tadašnjem predsedniku kluba. Ova kompanija je svojim autobusima dovodila navijače na gostovanja, pa je tako dobila nadimak "Los Halcones de Varela".

-------------------

Misliš da poznaješ fudbal bolje od drugih? Mozzart Prognozzer ti pruža šansu da to i dokažeš i osvajaš vredne nagrade svake nedelje! Odigraj odmah potpuno besplatno!

--------------------

Možda ste primetili da u nazivima argentinskih fudbalskih klubova ne stoji taj pridev “fudbalski”, već je to mahom, Deportivo, Atletiko ili Sosijal. Jedan od retkih kome u punon nazivu imena stoji “Fudbalski klub” je Sakačipas klub iz okruga Vila Soldati u centralnom Buenos Ajresu. Tim trenutno igra u Primeri B Nasional, drugoj ligi u sistemu Argentinske fudbalske asocijacije, što je najviši rang u kome je ovaj klub ikada nastupao.

Godine 1948. Roberto Gonzales i Aldo Vaskez, susedi u kvartu Nueva Pompeje na jugu Buenos Ajresa, odlučili su da osnuju fudbalski tim koji će igrati prvenstvo Evite, koje se održavalo u čast prve dame Argentine. Vaskez je igrao u nižim kategorijama River Plejta i kontaktirao je bivšeg igrača Karlosa Peuseljea (koji je do tada bio koordinator) sa ciljem da River Plejt dozvoli nekim od svojih igrača da igraju za nedavno formirani tim.

Ime "Sakačispas" je uzeto od fiktivne ekipe koja je glumila u “Pelota de Trapo” iliti Krpena lopta, filmu koji je doživeo ogroman uspeh u Argentini. Delo je adaptacija izmišljenih priča koje je urugvajski sportski novinar, pisac i scenarista Rikardo „Borokoto“ Lorenco objavljivao u čak i danas najpopularnijem sportskom časopisu El Grafiko pod naslovom „Apiladas“. Sam Borokoto bio je jedan od osnivača kluba, a tvorac je i prvog dresa, njegovih roze i belih boje, koje su takođe retke u svetu fudbala i koje su se zadržale do danas.

Sakačispas je stigao do finala šampionata Evite na stadionu Monumental, a predsednik Huan Peron i njegova supruga Eva Duarte Peron prisustvovali su utakmici. Pošto je Peron primetio da Sakačispas nema teren, povukao je nekoliko administrativnih poteza da klub dobije zemljište gde bi mogao da izgradi stadion. Prvi je izgrađen u Lakari i aveniji Korales. Klub je zvaničan datum osnivanja odredio 17. oktobra 1948. godine u čast Peronovom zastupništvu. Sakačispas se pridružio Argentinskom fudbalskom savezu 1954. godine, osvojivši turnir Primere D u svojoj debitantskoj sezoni. Ipak, Saka, kako ga od milošte oslovljavaju njegovi verni fanovi, nikada nije stigao do najjačeg ranga.

Klub je 2012. godine promenio ime u „Sakačispas Merkado Sentral Futbol Club“, posle sporazuma potpisanog sa klubom Atletiko Merkado Sentral iz Buenos Ajresa. U sporazumu je navedeno da će Merkado Sentral plaćati Sakačispasu 100.000 dolara mesečno. Ovaj sporazum je bio savez, ali ne i spajanje ova dva kluba, kako se priča i danas. Ipak, sporazum je okončan 2014. godine i Sakačispas je vratio svoj prvobitni naziv i amblem.

Kroz klub su prošle neke važne argentinske fudbalske ličnosti, kao što su Eduardo Luhan Manera i Alberto Poleti svetski šampioni sa Estudijantesom, Hose Sorzenon koji je bio trener u River Plejtu šezdesetih godina prošlog veka. Njegov stadion je nazvan po još jednoj fudbalskoj legend Robertu "Beto" Larosi i ima kapacitet od oko 5.000 mesta.

Među objektima, sada već ozbiljnog sportskog centra, nalaze se kabine za novinare, pomoćni teren, odbojkaški tereni i ostali za rekreativno vežbanje, dva bazena i zatvorena teretana. Njegova upotreba nije ograničena samo na članove. Pored toga, radeći u saradnji sa Vladom grada Buenos Ajresa, kompleks se takođe koristi za odmor, doprinoseći rekreaciji dece u okruženju tokom školskog raspusta.

Sakačispasov glavni rival je Deportivo Riestra, sa kojim održava rivalstvo poznato kao Clasico Malevo. Poreklo ovog rivalstva je geografsko, jer oba kluba su osnovana u južnom delu Buenos Ajresa, sa adresama u susednim naseljima Vila Soldati i Nueva Pompeja, a njihovi stadioni udaljeni su tek par stotia metara.

KUP ARGENTINE - PRVA RUNDA

Četvrtak

01.10: (1,30) Defensa i Hustisija (4,80) Sakačispas (9,50)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ