Deda će da plati ceh, ali glavna štetočina je jača i od Ronalda

“Danas proslavljamo, ne samo potvrdu našeg dobrog rada, već trijumf demokratije, dijaloga i slobode u našem sportu. Susreli smo se u prethodnom periodu sa brojnim izazovima, pokušali su da nas sklone pučom, ali im nije uspelo. Sve smo izdržali! Hvala Bogu, porodici i svima koji su me podržali. Fudbalski Savez Brazila je opet ugledan u svetu. Pioniri smo u globalnoj borbi protiv rasizma, oborili smo rekorde po prihodima od kojih smo 70 odsto reinvestirali u brazilski fudbal. Nastavićemo da gradimo fudbal koji ovu zemlju čini ponosnom i donosi radost i sreću milionima Brazilaca”, trijumfalno je govorio Ednaldo Rodrigeš pre tri dana nakon reizbora na mesto predsednika Fudbalskog saveza Brazila.

Novi mandat će mu trajati do 2030. godine, a na izborima je dobio 100 odsto glasova. Za njega je glasalo svih 27 regionalnih podsaveza, svih 20 klubova Serije i svih 20 klubova Serije B.

Dva dana kasnije, reprezentacija Brazila je doživela jedan od najbolnijih poraza u istoriji. Argentina je na Monumentalu ponizila Brazil 4:1, a moglo je vrlo lako da bude i ubedljivije. Reprezentacija Brazila je imala jednu šansu (iz slobodnog udarca), a postignut gol je bio poklon Kutija Romera.

Do ovog ciklusa:

- Brazil nikada nije izgubio meč mundijalskih kvalifikacija na svom terenu. Sad je izgubio od Argentine.

- Brazil nikada od jednog rivala nije izgubio oba meča u mundijalskim kvalifikacijma. Sada jeste od Argentine.

- Brazil nikada u kvalifikacijama nije gubio 0:2 posle 12 minuta igre. Sada jeste od Argentine.

- Samo jednom u istoriji mundijalskih kvalifikacija je Brazil primio tri gola za poluvreme. Sada je i drugi put protiv Argentine.

- Brazil nikada u istoriji mundijalskih kvalifikacija nije primio četiri gola na jednoj utamici. Sada jeste protiv Argentine.

- Prvi put posle 1959. godine, Brazil je primio četiri gola od Argentine.

Dok brazilski klupski fudbal gospodari Južnom Amerikom na krilima stranih investitora, reprezentativni fudbal preživljava jedan od najtežih perioda u istoriji. Kako kaže Globo: “najgori u poslednjih 80 godina”.

Sve to se poklapa sa vladavinom Ednalda Rodrigeša. Ima 71 godinu, nikada se nije bavio profesionalnim fudbalom (amaterski jeste kao levi bek), po zanimanju je ekonomista, bio je direktor u Koka Koli i Pepsiju, a od 1992. godine je  fudbalu. Tri decenije je obavljao razne rukovodeeće funkcije u regionalnom podsavezu države Baija, jednom od najsiromašnijih regiona u državi.

Potpredsednik FS Brazila je postao 2018. godine, a privremeni predsednik 2021. kada je zbog optužbi za seksualno uznemiravanje smenjen Rožerio Kaboklo. Sledeće godine je Ednaldo na izborima izglasan za trajnog predsednika, a jedan od prvih poteza mu je bio da Atletiko Mineiru dodeli titulu prvaka države iz 1937. godine, iako to tada nije bilo državno prvenstvo Brazila. U decembru 2023. je opozvan sa mesta predsednika zbog sumnji u regularnost izbornog procesa, ali je naredbom vrhovnog sudije Žilmara Mendeša vraćem u predsedničku fotelju mesec dana kasnije.

Za vreme Ednaldovog mandata, A selekcija je ušla u jedan od najgorih ciklusa u istoriji.

- U Kataru ih je eliminisala Hrvatska u četvrtfinalu

- U aktuelnim kvalifikacijama imaju samo šest pobeda u 14 utakmica od kojih su četiri bile sa golom razlike, a tri su izvojevane golovima u 90. minutu ili kasnije protiv Kolumbije, Čilea i Perua.

- Nikada Brazil nije imao ovoliko poraza u mundijalskim kvalifikacijama, nikada nije primio toliko golova i nikada nije oborio toliko negativnih rekorda.

- Imaju isti broj poraza kao Venecuela koja nikad nije uečstvovala na svetskim prvenstvima.

- Posle 22 godine je Brazil poražen od Urugvaja

- Prvi put u istoriji je u kvalifikacijama izgubljen meč od Kolumbije.

- Na Kopa Amerika su ispali u četvrtfinalu.

I ne trpi samo A selekcija već ceo brazilski fudbal.

Na Mundijalitu za igrače do 20 godina, Brazil je ispao od skromnog Izraela. U četvrtfinalu kadetskog prvenstva je eliminisan od ljutog rivala Argentine (0:3). Mlada reprezentacija je protiv Argentine doživela najteži poraz u istoriji (0:6). Ženska reprezentacija je eliminisana u prvoj rundi Mundijala prvi put nakon 1995. godine. Prvi put naskon 20 godina olimpijska reprezentacija se nije plasirala na Igre.

Sve su ovo “poduhvati” koje je brazilski fudbal doživeo od 2023. do danas za vreme Ednaldovog gazdovanja. Za dve i po godine su promenjena četvorica selektora. Titea je nasledio Mano Menezes koji je vodio tri utakmice, potom je došao Fernando Diniz koji je vodio šest utakmica i na kraju Dorival Žunior koji je do sada vodio 14 utakmica i tu će mu verovatno biti kraj. Smena se očekuje danas ili sutra…

Od Katara je trajala priča o dolasku Karla Ančelotija i vođeni su pregovori koji su pukli baš u trenutku kada je Ednaldo opozvan sa predsedničke funkcije. Brazilski mediji pišu da je slavnom Italijanu baš to bio signal zbog kojeg je odlučio da se ne upušta u avanturu sa FS Brazila zbog ambijenta koji vlada oko reprezentacije.

Lutanja u izboru selektora su bila jasan signal da se u FS Brazila ne radi i ne razmišlja kako treba. Izbor Dorivala Žuniora je bio šamar u lice mnogim ljubiteljima fudbala. Reč je o čoveku koji je vodio čak 20 različitih brazilskih klubova, a čak devet od 12 najvećih u zemlji. Uvek spreman da prihvati posao bez obzira šta treba da radi, sa kim i u kojem prvacu.

Zato se u živopisnoj karijeri i nije naosvajao trofeja, niti ga smatraju stručnjakom koji je brazilskom fudbalu podario nešto novo. Tek nakon 20 godina karijere je dožvieo vrhunac osvojivši sa Flamengom Kopa Libertadores. Do tada je od bitnih trofeja u karijeri imao Kup Brazila sa Santosom 2010. godine gde je smenjen jer je hteo da suspenduje prvu zvezdu Nejmara.

Zato je njegov izbor na mesto selektora dočekan sa skepsom, jer Selesao je svetinja na kojem ne bi trebalo da se vrte prvoligaški ringišpil treneri. To nije smetalo Dorivalu da odmah krene populistički. “Možete slobodno da snimite ovo što ću da kažem. Bićemo finalisti Svetskog prvenstva 2026! Nemam nikakvu dilemu oko toga. Bićemo tamo, uveren sam”, rekao je na konferenciji za medije kada je promovisan na selektorsku klupu.

Dorival je bio iziričita želja predsednika Ednalda. Čim je Ednaldo dobio pravnu bitku da se vrati u fotelju, prvi potez mu je bio da smeni tadašnjeg selektora Fernanda Diniza za kojeg je bila svlačionica i tadašnji reprezentativci poput Tijaga Silve, Danije Alvesa i ostalih. I da na njegovo mesto postavi Dorivala. I tako je krenula spirala neuspeha...

Sredinom prošlog decembra, slavni Ronaldo je poručio da želi da se kandiduje za predsednika FS Brazila.
“Od hiljadu želja za reforme brazilskog fudbala, najveća želja mi je da vratim imidž i prestiž koji je Selesao imao u svetu fudbala. Reprezentacija je sinonim brazilskog fudbala”, rekao je Ronaldo prilikom najave da će se kandidovati.

Fenomeno je idol nacije, driblao je kao retko ko u istoriji fudbala, prolazio čuvare kako je hteo, ali birokratski aparat FS Brazila nije mogao da prođe. Udario je u zid jači od Kanavara i Maldinija.

Da bi se kandidovao na izborima za predsednika FS Brazila, Ronaldu je bilo potrebno da ga podrže makar četiri od 27 regionalnih podsaveza i po dva kluba iz Serije i Serije A. Krenuo je u akciju i doživeo šok.

Od 23 podsaveza na čija vrata je pokucao, nijedan nije bio spreman da priča sa njim, a kamoli da mu podrži kandidaturu.
“Nisam ni stigao da im predstavim plan i projekat. Nisu želeli ni da me prime. Niko nije želeo ni da uđe u dijalog sa mnom. Problem je što je FS Brazila učinio te podsaveze finansijski zavisnim od njega. Ako im Savez uskrati te finansijske i lične benefite, oni ne umeju da funkcnionišu. Po meni je to vrsta terorizma. Shvatio sam da niko neće smeti da me podrži”, rekao je Ronaldo.

Ronaldo je na kraju odustao od kandidature jer mu nije bilo ni dozvoljeno da se kandiduje.
“Imam veliki respekt prema Ronaldu, ali zakon mora da se poštuje. Svaka kandidatura je dobrodošla ako kandidati poštuju Statut FS Brazila”, rekao je Ednaldo o Ronaldovoj kandidaturi.

Otkako se od 1980. sprovode izbori za predsendika FS Brazila, samo u jednom slučaju su delegati mogli da glasaju za više od jenog kandidata. Bilo je to 1989. kada je Rikardo Tešeira pobedio uz podršku Žoaa Avelanža i FIFA. Od tada se glasanja svode na formalno dizanje ruke i taj proces se naziva izbornim.

Ednaldo je pre tri dana “osvojio” svih 67 glasova i sa stoprocentnom podrškom dobio poverenje da vodi brazilski fudbal. Iako je u njegovom mandatu napravljeno toliko štete. Posle debakla u Argentini, opet se vrti priča o Ančelotiju koja bi trebalo da skine javnu odgovornost sa Saveza, ali sve ukazuje na to da će se selektorska vrteška zaustaviti na još jednom poslušnom i isluženom imenu iz domaće kuhinje.

Brazil preživaljva najveću fudbalsku krizu od 40-ih godina prošlog veka, ali onaj koji ga vodi i čiji prsti su umešani u sve što se desilo ne oseća nikakvu odgovornost. Niti oni koji su glasali za njega. Njima je sve 100 odsto u redu.

Iako najveća odgovornost za debakl ide na pleća Vinisijusa Žuniora, Rodriga, Rafinje, Markinjosa i ostalih koji su igrali na Monumentalu, ambijent u kojem funkcionišu i ljudi koji bi trebao da ih stručno vode im više odmažu nego što pomažu pa kao rezultat svega dođe onakva bruka.

Nema Brazil više Ronalda, Kafua, Roberta Karlosa, Ronaldinja, Kaku, ali i ovi gore pomenuti mogu mnogo više nego što prikazuju. Među njima su dva legitimna kandidata za Zlatnu loptu. Tu je još plejada igrača koji prva razliku na najvišem nivou u evropskom fudbalu. Istina, ima i nekih koji pre 20 godina ne bi primirisali dresu Selesaa, ali utisak je da Brazil kao reprezentacija mnogo više vredi nego što to pokazuje. Do Katara nisu ni Aleksis Makalister, Enco Fernandes, Rodrigo De Pol ili Hulijan Alvarez baš bili fudbalske zvezde na koje biste se opkladili, ali su ih reprezentacija i ambijent u njoj vinuli na krov svetskog fudbala i danas se drugačijim očima gleda na njih. Kao na pobednike i šampion nasuprot brazilskim “luzerima” koji to svakako nisu.