Dečko sa tribine je postao multimilioner, od kluba iz blata je napravio "novi Lester", a Srbin mu je prva zvezda tima

Koliko srpskih fudbalera koji su ove sezone postali šampioni u evropskim ligama znate?

U „ligama petice“, Srbi nisu bili među kandidatima za titulu. Ako proširimo krug na 25 najjačih liga Evrope (po UEFA koeficijentu), srpskih fudbalera nema ili ih neće biti ni u šampionskim timovima u Holandiji, Škotskoj, Turskoj, Rusiji, Belgiji, Švajcarskoj, Češkoj, Ukrajini, Danskoj, Hrvatskoj, Izraelu, Mađarskoj...

Srbi jedino mogu do titula u Portugaliji, gde Mihailo Ristić ima ulogu statiste u Benfiki, u Austriji gde je Strahinja Pavlović na dobrom putu sa Salcburgom i u Grčkoj gde se za krunu bori Mijat Gaćinović u AEK-u. Ali ima još jedna liga u Top 25 u kojoj su srpski fudbaleri ispisali šampionske stranice. I to kakve!

Maleni Rakov je sinoć po prvi put postao šampion Poljske! Priča koja podseća na bajku Lestera iz 2016. godine. Tada je i počeo uspon ovog malog kluba koja izrasta u veliki.

U timu Rakova igraju dvojica srpskih igrača od kojih je jedan potencijalni reprezentativac. Deo šampionskog tima Ekstraklase su Beograđanin Milan Rundić (31) i Banjalučanin Vladan Kovačević koji se odavno izjasnio da ne želi da nosi dres BiH već samo Srbije. O Kovačeviću koji je ponikao u Sarajevu se već mnogo toga i zna. Piksi bi ga već i probao u reprezentaciji da nema administrativnih problema, a od letos se pominje kao želja ozbiljnih klubova poput Benfike, Rendžersa, Leverkuzena, Monpeljea... Ovo mu je druga sezona u Rakovu i jedan je od najzaslužnijih za titulu. Za njega će širom Evrope tek da se čuje...

Ali ozbiljan doprinos tituli Rakova je dao i Srbin koji je nekako prošao ispod radara ovdašnje javnosti.

Milan Rundić je rođen pre 31 godine u Beogradu i kao dete je počeo da se fudbalom bavi u Radničkom. Preselio se u Rad u kojem je proveo jednu sezonu i dobio neočekivan poziv. Od tadašnjeg engleskog premijerligaša Boltona. Proveo je 45 dana u kampu popularnih Trotersa, čak i zadovoljio na trening utakmicama ali radnu dozvolu nije dobio i vratio se u Srbiju.

Ovog puta u redove tadašnjeg drugoligaša Kolubare. Dve godine je nosio dres sa kojima je tada kratko trenirao i Rade Krunić. Videli smo kako je Rade kasnije ispisao fudbalsku bajku i završio u slavnom Milanu, a Rundić je iz Kolubare prešao u Inter. Ali ne milanski, već onaj hrvatski. Iz Zaprešića. Imao je 21 godinu i tada još nije bio baš čest slučaj da srpski fudbaleri odlaze u Hrvatsku. A Inter je tada već bio debelo zakoračio u drugu ligu. Nije se dugo zadržao u Zaprešiću, Inter je ispao a on prošao probu u slovačkom Trenčinu i tamo za tri sezone osvojio dve duple krune!

Milan Rundić u dresu Trenčina protiv Hala (Reuters)

Propao mu je tada transfer u Nordsjeland zbog lekarskih pregleda i potpisao je za Slovan iz Bratislave. I tamo je osvojio prvenstvo i kup, a posle nove povrede je prešao u Karvinu koja se borila za opstanak u Češkoj. Izborio je opstanak, a nakon korona sezone je opet promenio zemlju. Preselio se u poljski Podbeskidzije. I tamo ga je čekala borba za opstanak. Ovoga puta neuspešna. Ali ostao je u Ekstraklasi jer je stigao poziv Rakova koji je već tada bio fudbalski hit u Poljskoj.

Reč je o malom klubu koji je osnovan pre više od 100 godina u tadašnjem selu Rakovu koji u prevodu znači "rak", a danas stopljenom u grad Čestahova sa nešto više od 200.000 stanovnika. Rakov je kroz istoriju bio nebitan niželigaš iza kojeg je stajala lokalna čeličana. Mali fabrički klub kakvih je bilo bezbroj u komunističkim zemljama. Prvi put je drugoligaš postao 1962 i tek nekoliko sezona u klupskoj istoriji je igrao kao drugoligaš. Veći deo istorije je u nižim ligama. Iako je u Kupu Poljske čak stizao do polufinala i finala koja je gubio.

Tek 1994. godine je Rakov prvi put postao prvoligaš u Poljskoj. Četiri sezone je bio deo elite, a onda sezonu za sezonom ispadao u niže rangove i 2001. završio čak u četvrtoj ligi. Svi igrači su dobili čiste papire da odu. I otišli su, a Rakov je igrao sa juniorima, beležio rezultate 2:9, 0:10 i sezonu završio sa sedam bodova i gol-razlikom 16:139! U klubu je tada kao klinac prve korake pravio njegov najpoznatiji član u istoriji, Jakub Blaščikovski. Nikada nije zaigrao za prvi tim ali je mnogo pomogao. Za trenera Rakova je u kasnije postavljen njegov ujak Jirži Bženček, a popularni Kuba, već tada as Klopove Borusije Dortmund je novčanim donacijama za koje javnost nije znala, spečavao da se klub ugasi. Istovremeno je reklamirao kompaniju X-kom i pogurao Rakov gde je danas.

Nekoliko sezona se Rakov zlopatio po nižim ligama dok nije došao Mihal Svjerčevski, vlasnik X-koma. Blaščikovski ga je ohrabrio da uđe u Rakov i poljski fudbal.

Lokalni tip iz Čestohove je sopstveno bogatstvo počeo da gradi početkom veka zahvaljujući obrazovanju i poznavanju IT sektora. Posle tri godine, kompanija mu je imala godišnji obrt od 1.000.000 evra, 2015. ta suma je već došla do 200.000.000 evra i 2.000 zaposlenih, a danas njegova firma obrće godišnje pola milijarde evra uz čist profit od 20.000.000 godišnje. Njegovo lično bogatstvo se procenjuje na oko 400.000.000 evra.

Dok je gradio poslovnu imperiju, Svjerčevski je kao lokalpatriota i ljubitelj fudbala nekoliko godina sponzorisao Rakov u trećoj ligi i održavao mu glavu iznad vode. Navijač je Rakova od malih nogu. Išao je kao dete na utakmice, na tribinama kao tinejdžer bio svedok istorijskog plasmana u prvu ligu. Imao je 20 godina kada je na stadionu Rakova gledao poraz od Pogona i poslednji prvoligaški meč.

"Bio je to period kada sam se formirao kao ličnost. Posle meča protiv Pogona, ljudi su plakali na tribinama i to mi je ostalo upečatljivo. Tada sam sebi obećao: 'Jednog dana ću kupiti ovaj klub i vratiti ga u Ekstraklasu'. Bio sam student. Redovan navijač sam postao još kao osnovac dok smo se borili za ulazak u prvu ligu", pričao je kasnije Svjerčevski.

Odlazio je na stadion i dok je klub igrao u četvrtoj ligi, a njegova poslovna imperija se širila od prodavnice IT opreme sa troje zaposlenih. Nije zaboravio obećanje da će jednog dana Rakov učiniti velikim.

„Nikada nisam bio talentovan ni za jedan sport. Ali nedostatke u talentu sam nadoknadio vrlinama u karakteru. I u sportu i u biznisu, volim da se takmičim. A još više volim da pobeđujem“, govorio je Svjerčevski kada je 2014. postao vlasnik Rakova.

Čim je došao, promenio je praktično ceo prvi tim, a lično je gledao video analize svakog igrača kojeg je doveo. Odrastao je uz video-igru Football Manager i kasnije oričao da mu je to iskustvo pomoglo pri izboru igrača.

"Najveći problem poljskog fudbala su bedne skauting službe u koje se ne ulaže. Nestručni ljudi odlučuju o transferima. Nesposobni sportski direktori bez bilo kakvih kvalifikacija sarađuju sa bliskim agentima koji im nude igrače i tako se rade transferi. Moj uzor su Red Bul Salcburg i Bode Glimt", govorio je gazda Rakova.

Ključni potez je povukao 2016. izborom novog trenera. Iako je Bženček radio volonterski u klubu i oslanjao se na lokalnu decu, gazda je hteo brži napredak i iskorak. Kao što u svojoj kompaniji obavlja intervjue sa kandidatima za bitna radna mesta, tako je obavio i nekoliko intervjua sa zainteresovanim trenerima. Odlučio se za malo poznatog niželigaškog stručnjaka Mareka Papšuna koji ga je impresionirao vizijom i količinom podataka o igračima iz nižih liga. Za njega je saznao slučajno. Hteo je trenera Krakovije jer mu se sviđala fizička sprema i kondicija igrača tog kluba. Proguglao je ko je kondicioni trener Krakovije, pronašao ime Mihala Mirote i upoznao ga. On mu je rekao da je ranije radio sa Papšunom i preporučio ga za razgovor. Papšun tada je radio za džabe u niželigaškim klubovima i predavao fizičko u školi. Ali je tako strastveno i predano pričao o fudbalu kao da je godinama profesionalac. Gazdi se to svidelo i angažovao ga je.

Marek Papšun (AFP)

Svjerčevski je tada izneo višedgodišnji plan razvoja kluba, obećao ulazak u prvu ligu do 2019. godine i za stogodišnjicu kluba 2021. najbolji plasman u istoriji kluba. Rakov je odmah sa Papšunom ušao u drugu, a posle dve sezone i u prvu ligu. Prvu sezonu u Ekstraklasi je završio na solidnom desetom mestu, a onda je usledio blesak.

Rakov je u prethodne dve sezone dva puta završavao kao vicešampion. Oba puta po pet bodova zaostatka za šampionima Legijom, odnosno Lehom. U obe te sezone je osvojio Kup i Superkup Poljske. Plasirao se u Evropu i oba puta zaustavljen u plej-ofu za Ligu konferencija. Ali je do tada izbacivao solidne ekipe poput Rubina, Astane, Trnave... Gent, pa Slavija su ipak bili jači.

Pretprošlog leta se Rakov pojačao pomenutim Srbima Rundićem i Kovačevičem. Prošle sezone su im društvo pravili Marko Poletanović i Žarko Udovičić. Kovačević je odmah postao nezamenjiv na golu, Rundić ne baš toliko standardan jer se menjao sa još nekim igračima u štoperskoj rotaciji. Rakov igra sa trojicom štopera pozadi, visok presing i ofanzivan fudbal. U dve sezone je Rundić upisao po 18 prvenstvenih mečeva, a ove bi i više da nije bilo povrede koja je ga je odvojila od terena sredinom aprila.

Ipak, saigrači su i bez njega u odlučujućim mečevima izneli šampionsku trku do kraja i sinoć ispisali istoriju. Otkako su početkom septembra deklasirali Legiju u derbiju sa 4:0, zaseli su na prvo mesto i nisu ga ispuštali do kraja. Sinoć su titulu obezbedili porazom od Korone, ali s obzirom da je i Legija izgubila od Pogona, šampionska trka je okončana tri kola pre kraja.

Svi ciljevi koji je Svjerčevski postavio u višegodišnjem planu su ispunjeni. Pa i nadmašeni. Titulu nije obećavao tako skoro... I već su postavljeni sledeći. Izgradnja novog stadiona za 12.000 do 15.000 ljudi kao i fudbalske akademije za mlade. Aktuelni Gradski stadion u Rakovu je predmet podsmeha među navijačima ostalih poljskih prvoligaša i najgori je u ligi. Uprkos renoviranju vrednom 3.000.000 evra odrađenom pre dve godine. Prima oko 5.000 ljudi i ispunjava tek osnovne kriterijume, ali Svjerčevski ima ambicioznije planove i ne želi da se petlja sa komplikovanom gradskom i državnom administracijom. Po ulasku u Ekstraklasu, Rakov je dve godine morao da igra kao domaćin u obližnjem Belhatovu koji je tri puta manji grad ali je imao stadion. U međuvremenu je Rakov počeo da izdržava sam sebe i da ne zavisi od novca gazde. Posluje domaćinski i oprezno.

Dok je bio drugoligaš, Rakov nikada za transfer nije platio više od 25.000 evra iako je Svjerčevski mogao da izdvoji mnogo više novca za pojačanja i da kupi instant uspeh. Za prvu sezonu u Ekstraklasi, na pojačanja su izdvojili manje od pola miliona evra. Za pretprošlu su uložili oko 700.000 i prvi put postali vicešampioni. Za prošlu su uložili preko 2.000.000 evra i ponovili drugo mesto. Letos nešto manje od 2.000.000 i stvoren je šampionski tim. Nijedan igrač nije plaćen više od 1.000.000 evra. Neki fudbaleri su tu još od trećeligaških vremena poput štopera Tomaša Petrašeka. Vezisti Patrik Kun i špic Sebastijn Musiolik su došli kada je Rakov bio drugoligaš i još su tu. Nemaju simbolične uloge već igraju. Ali se mora priznati da kičmu tima čine stranci koji su dovođeni sa svih strana sveta prethodnih godina.

Vladan Kovačević (rakow.com)

Vladan Kovačević je prva zvezda tima i najvredniji igrač, a nosioci igre su još Španac Ivi lopez, Hrvati Fran Tudor i Zoran Arsenić, Grci Janis Papanikolau i Stratos Svarnas, Ukrajinac Vladislav Kočergin, Letonac Vladislavs Gutkovskis... Uglavnom, iskusni prvoligaški igrači. Ali je bilo slučajeva da Rakov lansira i mladog igrača. Poljski vezista Kamil Pjontkovski je pronađen u trećoj ligi i kao tinejdžer je u prvoj sezoni skrenuo pažnju, a već posle druge je prodat Red Bul Salcburgu za 5.000.000 evra. Otprilike je to ukupna suma koju je Rakov uložio u dovođenje pojačanja otkako je pre četiri godine postao prvoligaš.

Igrač oko kojeg se sve vrti je iskusni španski vezista Ivi lopez koji je pre tri godine došao kao slobodan igrač iz Levantea. Drugi je strelac i drugi asistent ekipe u ligi ove sezone. Domaći ofanzivac Bartoš Novak koji je letos kupljen za 400.000 evra od Gornjika je prvi strelac sa 10 golova. Hrvatski spoljni Fran Tudor je prvi asistent tima. Došao je kao slobodan igrač u klub pošto mu je istekao ugovor sa Hajdukom i šest meseci je bio bez kluba. U Splitu su mu se tada rugali što je iz takvog kluba otišao u redove dojučerašnjeg poljskog drugoligaša. Tudor je prvak, Hajduk ne zna za titulu 15 godina...

Rakov na leto kreće u kvalifikacije za Ligu šampiona od prvog kola, nema jak klupski koeficijent i neće biti među nosiocima. I mogao bi da bude nagazna mina za mnoge favorite.

Biće to i početak nove ere u Rakovu. Trener Marek Papšun je već saopštio da napušta klub kada se sezona završi. Velike su šanse da će preuzeti Olimpijakos. Naslediće ga dosadašnji pomoćnik David Švarga koji ima samo 32 godine i biće mu ovo prvi samostalni posao. U klubu veruju da je najbolje rešenje ono koje dolazi iz kuće. Papšun je u klubu proveo sedam godina što je neverovatno za fudbalske standarde u Poljskoj. Čak 11 od 18 poljskih prvoligaša su ove sezone smenili trenere, a nijedan klub nema trenera sa dužim mandatom od dve godine. Papšunu je malo falilo da priču okonča sa duplom krunom, ali je u kontroverznom finalu Kupa Poljske na penale poražen od Legije.

Navijači Rakova (rakow.com)

Kostur šampionske ekipe bi trebalo da ostane na okupu. Osim Rundića i Petrašeka, Rakov nema nijednog igrača starijeg od 30 godina. Doduše, nema ni neke posebne mlade talente. Ove sezone su svesno išli na plaćanje kazne od 650.000 evra jer mladi igrači nisu proveli na terenu propisanih 3.000 minuta. Takvo je pravilo u Poljskoj. Ko ne želi da na silu forsira mlade igrače i povinuje se nametnutim pravilima, ima izbor da plati.

Tu su tek nekoliko tinejdžera bez posebne minutaže i trojica zanimljivih momaka koji imaju po 22 godine od kojih je najperspektivniji vezista Ben Lederman. Potomak poljskih Jevreja je rođen u Los Anđelesu, prošao je Barseloninu školu, bio u Belgiji, a profesionalnim fudbalom počeo da se bavi u Izraelu. Rakov ga je doveo kao 20-godišnjaka. Očekuje se da uskoro debituje za A selekciju Poljske. On je velika budućnost kluba.

Klub želi da zadrži najbolje i samo će u Kovačevičevom slučaju biti na slatkim mukama kada počnu da stižu ponude u letnjem prelaznom roku. Velika pojačanja i trošenje nisu u planu. Iako je samo za titulu u Poljskoj inkasirao oko 5.500.000 evra od lige, novac se neće rasipati. Tokom sezone su produženi ugovori i povećane plate nosiocima igre Iviju Lopezu, Vladanu Kovačeviću i Franu Tudoru.

„Ne želim da na prelazni rok potrošimo više od 500.000 evra. Tako je kako je. Fokusiraćemo se na pozajmice i slobodne igrače. Sa dobrim skautingom i predanim radom, verujem da možemo na taj način doći do dobrih igrača. Ne možemo sebi da priuštimo rasipanje novca, moramo da budemo finansijski zdrav klub“, rekao je nedavno Mihal Svjerčevski.

Razlog za to je što su četvorica (Soreku, Rakovitan, Bergren i Sturžon) od petorice najskupljih pojačanja u istoriji, bili promašaji. Nisu pravili razliku i vrlo brzo su sklonjeni. U njih četvoricu je uložena polovina novca (2.400.000 evra) za kupovine u poslednje četiri godine i nisu opravdali očekivanja. Kao biznismen koji zna vrednost novca i kako ga je stvarao, Svjerčevski ne želi da ga gledaju kao bankomat.

Prvo pojačanje je već dogovoreno. Kao slobodan igrač stiže švajcarski vezista Maksim Domingez iz Legnice koja je ispala iz lige. Ne zvuči baš kao pojačanje za Ligu šampiona ali jeste recept koji je do sada funkcinisao. Plasman u Ligu šampiona niko i ne pominje kao primarni cilj u sezoni. Deluje da bi se u Rakovu zadovoljili i grupnom fazom Lige Evrope pa čak i Lige konferencija. Uvek su išli malim i postepenim koracima pa je možda to i najzdraviji evropski put. Cilj je da budu stabilan i održiv sistem.

A pečat na najlepšu stranicu "raka" su stavili i Srbi Vladan Kovačević i Milan Rundić. Tačno 25 godina posle suza na tribinama i ispadanja iz Ekstraklase posle kojeg su usledile godine muka i preživljavanja, Rakov se popeo na tron poljskog fudbala. Balada o "poljskom Lesteru" će postati inspiracija mnogima u svetu fudbala.