Decenija u Realu, više od 600 utakmica u karijeri i fudbaler koji mu se najviše sviđa – Ljubinko Drulović

Nekad je samo jedna rečenica dovoljna da dočara sportsku veličinu. Izgovorio ju je Mićel Salgado, bivši defanzivac Reala, podsetivši i nas na Balkanu i ljude širom Evrope kakav je igrač bio Ljubinko Drulović.

A bio je – sjajan. Da je s kraja prošlog i početkom ovog veka uticaj društvenih mreža i medija bio nalik sadašnjem njegovi potezi bi se maltene svakodnevno „kačili“ na Tviter, Jutjub, Instagram, jer je što na klupskom, što na reprezentativnom nivou pravio ozbiljnu razliku, kakve ponekad nismo svesni. Ili sećanje bledi. Od zaborava ga je otrgao baš Salgado kraj čijeg imena je više od 600 utakmica na profesionalnom nivou i mada nije spadao u red Galaktikosa, njegova reč ima težinu, jer je bio član Reala kad je Florentino Peres stvarao jedan od najglamuroznijih timova planete.

„Jedan od igrača koji mi se najviše sviđao bio je Drulović, protiv koga sam često vodio duele“, prisetio se Salgado u razgovoru sa Manišom, nekadašnjim portugalskim vezistom, u jednom podkastu.

Kad takva pohvala stigne od Salgada onda to znači da je aktuelni saradnik Dragana Stojkovića u stručnom štabu reprezentacije Srbije ostavio dubok trag. Jer, Mićel je deset godina nosio dres Reala, vodio direktne duele sa Figom, Ronaldinjom, Rivaldom u Primeri, Gigsom i Anrijem u Ligi šampiona, mnogim svetskim zvezdama, a izabrao je Srbina.

Očigledno da je imao razloga. Kao jedan od njih, Salgado je naveo obračune na klupskom nivou:

„Igrao sam često protiv njega kad bismo se sreli sa Portom“.

Mada, nije samo to. Pamti se i dvomeč Reala i Partizana u grupnoj fazi Lige šampiona (čiji je deo bio Porto, kasnije šampion Evrope), pa i onaj dramatičan susret u Brižu, tokom Prvenstva Evrope kad su se sastale reprezentacije Španije i Jugoslavije. Sve to ostalo je u sećanju bivšem desnom beku. S obzirom da je gostovao kod Maniša, razumljivo je što je jedna od tema bio portugalski fudbal.

„Portova ekipa iz sezone 03/04 bila je bazirana na defanzivi i taktičkom sistemu. Murinjo je na sjajan način organizovao vezni red, Deko je tad bio najveće iznenađenje na individualnom nivou, kompletna struktura bila je izgrađena iza Deka“.

Osim toga, seća se Mićel Salgado i dogodovština iz vremena dok je Ronaldo Nazario da Lima igrao za Real. Svestan da je bio ispred vremena mogao je sebi da dopusti da igra sa ponekim kilogramom viška, zbog čega je kasnije i dobio nadimak Debeli, pa i da provodi vreme u noćnim izlascima. Protivnik je bio baš Porto u Ligi šampiona, Madriđani su dobili 3:1 na stadionu Dragao, međutim, nisu bili do kraja zadovoljni.

„Posle meča je u svlačionicu ušao naš sportski direktor Horhe Valdano. U tom petiodu već je počelo da se priča kako Ronaldo ima stomačić, pa ga je Valdano zamolio: „Roni, sad kad smo pobedili, budi oprezan. Pažljivo biraj kad izlaziš noću, trebalo bi malo više da povedeš računa o sebi i svom telu“. Brazilac ga je pogledao i uzvratio mu: „Vidi, Horhe, kažu da je Isus Hrist bio najbolji čovek na svetu, a i kao takvog su ga Rimljani razapeli. A ja ionako ne želim da bude toliko dobar kao on“, prebira po prošlosti Mićel Salgado.

Samo, nema više igrača kakav je bio Ronaldo, a bogami nema ni mnogo koji su u stanju da ponove poteze Drulovića...