De la Fuente je stvorio evropskog i svetskog prvaka!

Jedan čovek, a četiri pehara! Taman da može da se pohvali da vlada planetarnim fudbalom. Neće to reći Luis de la Fuente, niti je to manir čoveka gospodskih manira i ogromnog trenerskog znanja, ali aktuelni selektor Španije – s kojim će reprezentacija Srbije opet odmeriti snage, u utorak u Korodbi – barata argumentima koji ga svrstavaju među najveće umove savremenog loptanja.

A do pre maltene dve godine samo su redovni hroničari zbivanja u španskom sportu i(li) fanatici znali za „dobrog čoveka“ rođenog na severu države. Nikad nije trenirao nijedan tim iz Primere, nikad nije radio u Segundi, imao je samo dva klupska angažmana na terenima Treće lige, ali zato taktiku, motivaciju, hijerarhiju, smisao za igru i ko zna šta sve još drži u malom prstu.

I to se vidi po podatku koji je, makar ovdašnjim ljubiteljima fudbala, malo poznat. De La Fuente je oblikovao i trenerske karijere nekadašnjih asova od kojih su dvojica osvajala trofeje sa klubovima, a jedan – za koga se čak ne može ni konstatovati da je bio as – podigao najvredniji trofej u svetu fudbala, Zlatni globus.

U pitanju je Lionel Skaloni, selektor Argentine, dragocenih lekcija izučenih upravo pod kapom sadašnjeg glavnokomandujućeg Crvene furije. Bilo je to 2017. kad je De la Fuente bio mentor klasi polaznika u Las Rosasu, centru Fudbalskog saveza Španije – nalik onom koji FSS poseduje u Staroj Pazovi – i kad su u ulozi đaka bila neka poznata imena.

„Imao sam sreće da budem predavač na raznim trenerskim kursevima. Učio smo generaciju kao što su Ćavi Ernandez, Ćabi Alonso, Raul. Fudbalske zvezde koje su htele da postanu treneri, a imao sam sreću da među njima treniram Lionela Skalonija“, pričao je De la Fuente, podsetivši se perioda od pre sedam godina kada je radio kao selektor omladinaca, a usput znanje prenosio ljudima koji su tek završili karijere.

U međuvremenu je Ćavi vodio Al Sad u Kataru i Barselonu do zvanja prvaka Španije, Ćavi Alonso postao hit sa Leverkuzenom (dupla kruna u Nemačkoj), Raul Gonsales Blanko u Real Madrid Kastilji formirao veliki broj fudbalera trenutno rasutih po La Ligi, uz utisak da ga Florentino Peres priprema za budućeg trenera kraljevskog kluba... Negde u poslednjem redu, daleko od očiju javnosti, sedeo je Lionel Skaloni.

Skaloni posle osvajanja Kopa Amerika (Reuters))

Razumljivo, nije ime kao pomenute „aždaje“, jer je Skaloni igrao, tek prosečno, za Deportivo iz La Korunje, Rasing iz Santandera i Majorku, gde je nastavio da živi. Lionelova supruga je Špankinja, Elisa Montero, sa kojom ima dvoje dece. Kada je Skaloni okončao igračku karijeru 2015. u Atalanti krenuo je da se školuje za trenera. Španci nude poseban program igračima koji su u njihovoj zemlji proveli makar osam godina i tako je bivši desni bek počeo proces koji je rezultirao sticanjem UEFA pro licence, zajedno sa dvojicom daleko poznatijih figura, Havijerom Saviolom i Fernandom Redondom.

„Moj profesor je bio Luis de la Fuente. Osim toga što je bio predavač, dosta nam je pomogao u svakom smislu. Sjajan je čovek, u šta sam se uverio tokom razgovora sa njim. Divno je videti kako se ponaša, kako se igrači trude dok nose dres Španije“, pričao je Skaloni.

Ispostavilo se da je znanje, ali i manire De la Fuente preneo momku iz Santa Fea. Kao što kod selektora Španije nema ishitrenih reakcija, tako i Skalonija odlikuje mirnoća vođenja tima. Možda je to reprezentativcima potrebno kad se skupe posle stresnih situacija u velikim klubovima. Način ophođenja, topla reč, ljudskost.

Naravno, uz autoritet znanja. Bez njega je sve bezvredno. A obojica su pokazala šta umeju, iako su mnogi sumnjičavo vreteli glavom kad je Crvena furija u naslednika Luisa Enrikea promovisala ranijeg selektora mlade reprezentacije, a Argentinci najzahtevniji posao u državi poverili čoveku koji je prethodno vodio samo nacionalni tim do 20 godina.

Prvi je osvojio Ligu nacija i Prvenstvo Evrope, drugi Mundijal i Kopa Amerika. I zato ceo svet čeka da se dve najmoćnije sile sveta sudare u okviru Finalisime, meča u kome se sastaju prvak Starog kontinenta i Latinske Amerike, za status najboljeg na svetu. Zasad se ne zna ni gde, ni kad, ali se zna da će sve pucati od fudbalske strasti i emocije kad se sretnu učitelj i učenik.