David Petrović: Biće ovo sezona braće Mituljikić

Da je David Petrović pre godinu dana u ovo vreme izgovorio čuvenu rečenicu Del Boja, ne bi mu se trebalo smejati. Dobro, nije baš postao milioner, ali njegov fudbalski život jeste dobio bajkovite obrise.

Od fudbalera Grafičara i „samo“ jednog od talenata iz jedne od najplodonosnijih generacija Zvezdine omladinske škole (2003. godište), bez dana superligaškog iskustva, postao je kapiten Radničkog iz Niša, mladi reprezentativac Srbije, jedan od cenjenijih defanzivaca na domaćoj sceni, neretko u timu kola Mozzart Bet Superlige, već viđen za dobar evropski transfer ovog leta, koji se, doduše, (još uvek) nije dogodio. 

O tom kontrastu pobedničkog DNK koji je stekao u mlađim kategorijama i grčevite borbe za opstanak prošle sezone na Čairu, o brojnim dokazima njegove generacije da je talenat kao i voda – uvek nađe svoj put, cilju koji je trener Drinčić postavio pred igrače prvog dana priprema, u predvečerje novog šampionata govorio je za Mozzart Sport.

Trener Drinčić je za naš portal rekao da je pokušao da ubedi igrače da imaju kvalitet da se bore za Evropu i da „ako vi mislite da ste igrači za opstanak, to je onda vaš problem, a ne njegov.“ Pa, da li ste vi igrači za opstanak

„Ja sigurno nisam! I mislim da niko trenutno u ekipi nije igrač za opstanak i zato ne smemo da dozvolimo da se ponovi prošla sezona. Ja sam stigao ovde posle četvrtog kola, Radnički tada nije imao ni bod i bukvalno svaka utakmica do kraja sezone bila je sa mačem nad glavom, u grču, gorelo nam je pod nogama. Ja za drugi osećaj u Radničkom ni ne znam. U jednom momentu zavisili smo od rezultata druge utakmice u poslednjem kolu. Sada smo na pripremama izgledali kvalitetnije, ovaj sistem koji nam je trener nametnuo stvarno je odličan, igramo veoma agresivno, igrač igrača, visok presing. Ja ne znam kad je Radnički poslednji put tako igrao, tako da očekujem da će biti dosta boje.“ 

U tom sistemu i tvoja uloga je specifična, vrlo odgovorna. Kako si se u tome snašao?

„U zavisnosti od siutuacije, dakle od toga koji bek ulazi u vezni red, držim ili celu centralu, ili celu levu stranu. Šef mi je rekao: hoću da te napravim da igraš ’igrač igrača’ po celom terenu. To je neki italijanski stil, sviđa mi se. Napoli recimo tako igra, a mislim da i mi to možemo. Fizički je dosta zahtevno, ali zato su služile pripreme.“

Kada te ljudi pitaju koju poziciju ti zapravo igraš, da li počneš da zamuckuješ?

„Ha-ha. Ja odgovorim – unverzalnu! Prošle sezone na tridesetak utakmica, 17, 18 sam odigrao na levom beku, a 13, 14 na štoperu. U nekoliko navrata kada sam bio u timu kola, uvek je to bilo na mestu levog beka. Mogu da popunim obe pozicije, zavisi od sistema. Mi sad najčešće stojimo sa trojicom pozadi kad bekovi ulaze u sredinu i to mi odgovara.“

Prošlu sezonu obeležile su velike amplitude u igrama Radničkog, ali čak i takvo iskustvo dragoceno je za mladog fudbalera?

„Najviše me peče što smo na sijaset utakmica primali golove u 90. minutu i ostali bez bodova sa kojima, da smo ih imali u džepu, ne bismo se uopšte ni borili za opstanak. Železničar dva puta, Napredak na Čairu, pa onaj Novi Pazar, kada smo mašili zicere na 0:0... To je prvo što moramo da popravimo u novoj sezoni. A iskustvo je neprocenjivo. Meni je to prva superligaška sezona u karijeri, mnogo sam naučio. Razlika u odnosu na Prvu ligu je nebo i zemlja.“  

Dobro, ti si ipak poslednji koji bi trebalo da se žali na 90 plus minute...

„Ha-ha, mislite na gol koji sam postigao Radniku za pobedu u 99. minutu. Pa, kad se sve sabere, to je možda i najlepši trenutak u dosadašnjoj karijeri. Svakako mi je prvi gol u takmičarskom seniorskom fudbalu. Osećaj je neverovatan, nadam se da će biti još golova ove sezone.“

Veruješ li da će ona biti bolja za celu ekipu, nakon dve košmarne, u kojima se klub grčevito borio za opstanak?

„Trener nam je prvog dana postavio cilj, da jurimo plasman u Evropu i mislim da to nije nerealno. U prvih pet kola tražio nam je da uzmemo najmanje deset bodova. Na pripremama smo igrali protiv dobrih rivala i u većini tih duela mi smo izgledali bolje. Protiv CSKA iz Sofije, Makabi Petah Tikve, Radničkog iz Kragujevca, ekipa koje igraju evropske kvalifikacije ovog leta, mi smo, makar u onim poluvremenima kada je na terenu bila, uslovno rečeno, prva postava, bili odlični. Dobro, sasvim je druga priča kada počne prvenstvo, ali mi nećemo odstupati od našeg stila.“

Mogao bi da proradi onaj pobednički mentalitet stican u mlađim kategorijama Crvene zvezde?

„Zvali su nas zlatna generacija Zvezde. Posle 1999. godišta, mi smo bili sledeća tako uspešna. Kad je došao trener Marko Neđić, ja sam imao 14 godina, on je počeo da sklapa ekipu. Najbolja deca iz Srbije su dolazila na Marakanu i mi smo tada, u naredne četiri godine, napravili ekipu koja je dominirala u svim uzrasnim kategorijama i iz koje danas svaki igrač nastupa ili u Mozzart Bet Superligi ili negde u inostranstvu. Bukvalno svih 11 iz moje generacije. To je pre svega zasluga trenera, ali i kluba koji nam je sve to omogućio. Bili smo baš dobar spoj, nikad nismo imali problem u svlačionici. I svi su zaslužili ovo što im se danas dešava. Kako radiš, tako ti se vraća...“

Nekako je većina vas iz te generacije u isto vreme doživela superligašku afirmaciju:

„Glušćević je eksplodirao u Kragujevcu. Za Kneževića, iako možda nikada nije bio u prvom planu, uvek sam znao da ima potencijal da jednog dana bude vođa u Zvezdi. Knele je uvek bio majstor na terenu. Lazetić mi je još dok smo bili na okupljanju reprezentacije pričao da će negde na pozajmicu. Čitam da daje golove u pripremnom periodu, vratiće se on u epicentar u TSC-u. Ali, ako na nekog treba da tipujem, to su onda braća Mituljikić. Mislim da će ovo biti njihova sezona i da će napraviti pravi bum u OFK beogradu.“

Tvoj vrhunac za sada je mlada reprezentacija. I ne samo poziv među Orliće, već i značajna uloga u nekim mečevima – defanzivna reakcija u Severnoj Irskoj koja je sačuvala pobedu, pa učestvovanje u akciji kod vodećeg gola protiv istog rivala u Leskovcu. Ali rezultati te selekcije su, sve skupa, razočaravajući...

„To je za mene bilo ostvarenje najlepšeg sna. Onako kako ja na to gledam, to je poslednji korak do A reprezentacije. Poziv je stigao baš posle prve utakmice za Radnički, protiv Kragujevčana. Kada sam javio roditeljima, mama je plakala, nikada to neću zaboraviti. Jeste mi krivo zbog tih rezultata. Onih neslavnih 1:9 u Engleskoj gledao sam sa klupe, ali to je zaista neka druga dimenzija. Pa Kol Palmer je igrao tu utakmicu, sad je postigao gol u finalu Evropskog prvenstva. Mi naprosto ne igramo isti sport. Posle su nam se desili još neki kiksevi, matematički još nismo izgubili sve šanse, imamo okupljanje u septembru, dve utakmice protiv Ukrajine do kraja, pa ćemo videti...“

Da li ćeš to okupljanje dočekati kao fudbaler Radničkog, niko ne bi smeo da se opkladi. Dok traje prelazni rok postoji verovatnoća da klub dobije ponudu koju neće biti u situaciji da odbije. Da li je teško „namestiti glavu“ u toj situaciji?

„Slušao sam dosta saveta starijih igrača na tu temu. Nezgodno jeste. Dosta ljudi zove, hoćeš li ovamo, hoćeš li onamo... Ja sam presekao u glavi pred početak priprema, fokusirao sam se na rad, a ko god da me je pozvao, samo sam im davao broj ljudi iz uprave kluba da sa njima razgovaraju. Tu gde sam, tako se ponašam. Ako odem, otišao sam; ako ostanem, ostao sam“-zaključuje u razgovoru za Mozzart Sport David Petrović.

Za sada je, dakle, tu. Kao jedan od glavnih aduta. I to već od ove subote i utakmice protiv Čukaričkog na startu Mozzart Bet Superlige...