Darkova sećanja: Onaj Lacio bio prejak, Zidana nisi smeo ni da probaš da kopiraš... Hteo sam da ostanem u Juveu, ali kako uz Del Pjera i Pipa?

Pričom da mu je Olimpijakosov doktor spasao život kada mu je tokom rutinskog pregleda pronašao 98 odsto zapušenu srčanu aortu Darko Kovačević samo je uobličio priču koja je zapravo znatno šira.

Naime, nekadašnji srpski golgeter je u razgovoru sa italijanskim transfer guruom Đanlukom di Marcio govorio o raznim temama, ali najviše o vremenu provedenom u Italiji gde je branio boje Juventusa i Lacija... Za dve godine u redovima Stare dame snažni napadač ostavio je sjajan utisak, pogotovo u evropskim takmičenjima. Pre ravno 20 godina bio je najbolji strelac UEFA kupa sa deset golova na osam utakmica, pa je bio ispred Tjerija Anrija koji je sa Arsenalom tada igrao finale.

“U Juventusu smo imali dva podjednako jaka tima. Uzeli smo Intertoto kup, što je bilo jako lepo. Toliko sam bio željan golova da sam svaki put igrao maksimalno, čak i kada uđem samo pet minuta. Često sam ulazio sa klupe i postizao golove, bilo mi je jako lepo“.

Kovačević: Olimpijakos mi je spasio život...

Italija je otkrila Kovačevića 1999. godine. Došao je na insistiranje Karla Anćelotija, koji je detaljno studirao snimke njegovih utakmica i ubedio je Juventusovu upravu da za njega izdvoji tada ogromnih 37.000.000.000 lira.

“Karlo je jedan od najboljih trenera s kojima sam sarađivao. Nije mu bilo lako da radi u svlačionici prepunoj šampiona. Sećam se da je na treninzima Zinedin Zidan radio strašne stvari, nismo čak ni smeli da pokušamo da ga imitiramo. Za mene on je najbolji svih vremena. Voleo bih da sam ostao u Juventusu, ali sa 27 godina želeo sam da igrao, a nije bilo lako da budeš ispred Aleksa Del Pjera ili Pipa Inzagija“.

Iako je proveo lepo vreme u Juventusu, titulu nije osvojio... Nedavno je obeleženo 20 godina od titule Lacija, koju je Juventus izgubio u onom pljusku u Peruđi...

“To je trn u mojoj karijeri, bilo bi jako lepo da sam osvojio titulu. Trebalo je da je uzmemo. Neverovatno, na Renato Kuriju je padala kiša, izvan stadiona nije. Pjerluiđi Kolina je bacio loptu na travu i nije odskočila, delovalo je nemoguće da se igra. Ali, ipak treba reći da je onaj Lacio jedan od najjačih timova svih vremena“.

Godinu dana kasnije Kovačević je stigao u Lacio u paketu transfera za Marsela Salasa.

“Očekivao sam da ću imati više prostora. Na početku i jesam igrao, ali bez dobrih rezultata. Konkurencija je bila ogromna, a onda su počeli da se javljaju i problemi u klubu, zbog čega sam se vratio u Španiju. Sećam se koliki su nam pritisak nabili navijači – kada ne pobediš, ljudi te teraju napolje iz kluba“.

Kao igrač Lacija delio je svlačionicu sa Dejanom Stankovićem i Sinišom Mihajlovićem...

“Često se čujem s Mihinim asistentom Miroslavom Tanjgom, raspitujem se kod njega kako je Siniša. Bio sam siguran da će se izvući. Ne poznajem mnogo ljudi kao što je Siniša, on je bio lav još kao igrač. Uvek je hteo da pobedi. Čak iako ste prijatelji, on bi vas išutirao na treningu ako mu se nešto ne sviđa. Bio je pravi lider i to je i danas kao trener“.

U Real Sosijedadu je kroz dva mandata skupio gotovo punu deceniju, zbog čega je Kovačević bio jedan od miljenika navijača. Isti su mu smislili poruku: “Darko gol, no problem“. I dalje se pamte njegove role u tandemu sa Nihatom i ona ispuštena titula...

“Sve je bilo savršeno, čak sam i razmišljao da tamo završim karijeru. Ali, ipak sa otišao u Olimpijakos koji me je želeo još iz vremena dok sam igrao za Juventus“.

Nekadašnji direktor reprezentacije Srbije karijeru je započeo u četvrtoligašu Kovinu, iz kojeg je ekspresno dostigao visine Crvene zvezde.

“Za godinu i po dana po postigao sam 40 golova, pre nego što sam prodat u Šefild Venzdej“, priseća se Kovačević, pre nego što je uvršten u 50 najlošijih pojačanja u istoriji Premijer lige po Tajmsu. “Imao sam 21 godinu, zatresao sam mrežu samo četiri puta, a samo je trebalo da imam malo više strpljenja...“

Sa reprezentacijom Jugoslavije igrao je na Mundijalu 1998. i Evropskom prvenstvu 2000. godine pod komandom Vujadina Boškova. Oba puta san Plavih uništila je Holandija.

“Imali smo jak tim, bili smo Savićević, Mijatović, Jugović, Milošević, Jokanović, Stanković, Đukić... Bilo je jako teško izabrati najboljih jedanaest iz tog skupa. Velika šteta što nismo napravili nešto više, nedostajalo nam je i sreće. Boškov je bio sjajan trener, izvukao je najbolje iz nas i znao je kako da sastavi tim koji će dati sve na terenu“.

Na konstataciju uglednog italijanskog novinara da su napadači poput Darka Kovačevića u deficitu, usledio je odgovor:

“Vremena Vijerija, Batistute ili Morijentesa su završena, sada treneri grade drugačiju taktiku. Čak i Imobile koji postiže dosta golova nije klasična devetka. Napadač starog kova je, na primer, mali Vlahović iz Fjorentine. Uskoro će biti u reprezentaciji Srbije“.