Darko #200 Brašanac maltretira Real: Lepo jeste, održivo nije, ali za jedno 20 kola...

Frazu „ne pobeđuje se Real svaki dan“ može Darko Brašanac da preformuliše u „ne pobeđuje me Real svaki put“.  Štaviše, srpski vezista kao da se pretplatio na dobra izdanja sa Kraljevskim klubom, jer ga maltretira već treću sezonu. U debitantskoj na terenima Primere je pokraden za očigledan jedanaesterac u dresu Betisa, lane na pozajmici u Leganesu izbacio Madriđane iz Kupa kralja i to na „Santjago Bernabeuu“, na istom mestu dao gol u borbi za bodove pred kraj prošlog, a na početku ovog prvenstva se opet radovao.

Zajedno sa celom Vitorijom, pošto su Baski u subotu veče dočekali prvu pobedu posle 87 godina okršaja sa velikanom (1:0).
„Dobih ih i u prvenstvu“, smeje se nekadašnji kapiten Partizana u razgovoru za MOZZART Sport, objašnjavajući da mu je trijumf izboren u petom minutu nadoknade jednako važan kao i onaj iz prošle sezone sa Leganesom. „Uvek je lepo nadvisiti favorita. I to ne bilo kog, već trostrukog uzastopnog prvaka Evrope. Osećaj je isti kao kad sam slavio sa Leganesom, mada se, ipak, taj prvi put pamti za sva vremena. Čak je i Zinedin Zidan po odlasku priznao da je razmišljao da podnese ostavku kad smo ga izbacili iz kupa. Kad opet oborite takvog giganta na kolena utisci su izvanredni“.

Pojačava ih podatak da je Brašanac obaranjem Kralja ukrasio jubilarnu 200. utakmicu u klupskom fudbalu. Odigrao ih 115 kao član Partizana, 27 za Smederevo, 26 u dresu Betisa, 28 na pozajmici Leganesu i četiri na novoj adresi, za jedno od mezimčeta Baskije. Ovu poslednju toliko dobro da sastav Đulena Lopetegija nije mogao ni makac, osim da nastavi golgetersku, posledično i rezultatsku krizu.
„Imali su Madriđani inicijativu, držali loptu, naročito je posed došao do izražaja sa novim trenerom, insistira na tom detalju, međutim... Niti su Madriđani imali zrelu, stoprocentnu, šansu, niti smo im to dozvolili. Da kažu da su izašli „jedan na jedan“, pogodili prečku ili stativu... Pokušavali su mahom centaršutevima ili udarcima sa distance. Nisu bili opasni kako znaju. I to smo iskoristili“.

Potvrdio je, ne prvi put, 26-godišnji motorino iz Čajetine kako uspešno može da se nosi sa nekim od najboljih fudbalera današnjice, predvođenih zvanično najboljim evropskim Lukom Modrićem.
„Nismo imali mnogo duela, bio je Hrvat na suprotnoj strani od moje, više sam se rvao sa Krosom i Kazemirom, pa i Ramosom. Nestvarno dobrim igračima. Ne sme protiv takvih asova koncentracija da popusti ni sekundu, nije prazna priča ili floskula, stvarno imaš utisak da će te kazniti samo ako im ostaviš malo prostora ili vremena. Kako za svaku ekipu postoji recept, tako smo i mi ušli u duel s Realom da se trkamo, potrošili se jesmo, ali smo nagrađeni za hrabru igru“.

Pogotkom rezerviste Manua Garsije Alaves je slavio sa 1:0 i po okončanju osmog kola stigao na deobu četvrtog mesta, ima isto bodova koliko i Real, samo jedan manje od Barselone i dva od novog lidera Sevilje.
„Jeste malo iznenađenje za sve kad se baci pogled na tabelu. Čak i za nas. Imali smo prethodnih sedmica šansu da budemo lideri, makar na jedno veče, nismo uspeli protiv Hetafea i Levantea, ali onda smo rešili najteži mogući zadatak u Španiji i pri vrhu smo. E, sad: ne smemo nikako da pomislimo da je to održivo, jer je pitanje trenutka kad će Real, Barselona i Atletiko početi da pobeđuju u nizu“.

Zato je cilj...
„Alavesu je ovo treća vezana sezona u društvu najboljih, a kad se u Španiji prave planovi, pri čemu ne pripadate grupi najjačih timova, prvi zadatak je da i naredne sezone budete deo elite. Liga je takva da je sve moguće i da se za tili čas, u samo dve-tri runde situacija okrene naglavačke. Lane je Alaves bio prvi kandidat za ispadanje, u prvih šest kola nikog nije pobedio, na pet utakmica ni gol postigao, a onda je znatno pre kraja prvenstva isplivao van opasne zone. Ljudi iz kluba govore iz sopstvenog iskustva, zato su oprezni“.

Na Mendizorozi pamte i daleko srećnija vremena. Na primer, kad se igrala Evropa. Takođe sa Srbinom kao protagonistom. Beše 2001. godina, kad su plavo-beli sa Ivanom Tomićem u timu dobacili do finala UEFA kupa (dramatičan poraz od Liverpula, 4:5), pa ako se ovakve partije nastave, možda će se Baski, za početak, vratiti u Evropu.
„Nismo pominjali to kao zadatak. Svesni smo da je u gradu euforija zato što smo savladali najbolji tim sveta, ali nam je nedavno trener predočio da se ne zanosimo, da ne gledamo mnogo napred. E, sad, ko zna, ako ovako dobre igre i rezultati potraju još, na primer, 20 kola, onda ćemo u finišu sezone imati pravo da maštamo o međunarodnoj vizi. Zasad nas i pogled na tabeli tera da budemo pažljivi. Na primer, navijači vide da smo pri vrhu, ali mi fudbaleri znamo da smo od opasne zone udaljeni samo sedam bodova“.

Brašancu je ovo treća sezona u Španiji, a druga na pozajmici. Iako je u premijernoj igrao zadovoljavajuće za Betis, kao da klub iz Sevilje nema dovoljno sluha za njegove mogućnosti, međutim, kao što je i kao talenat Partizana prihvatio da se kali u Smederevu (danas tako nešto skoro nezamislivo za izdanke škole crno-belih) tako je lane rešio da obuče opremu Laganesa, a pred kraj avgusta i Alavesa, vodeći se idejom – samo da igra.
„Celo leto bilo je specifično. Došao sam na pripreme Betisa razmišljajući da tražim drugi klub u kom ću imati veću minutažu. Pripreme sam odradio odlično, bio blizu ostanka, ali poslednja dva dana prelaznog roka bilo javile su se dileme, razgovarao sam sa trenerom, ljudima iz kluba i prelomio. Ne žalim. Naprotiv, rekao sam sebi da se nikad u životu neću kajati za bilo koju odluku, ako znam da sam je sam doneo. I eto me u Alavesu“.

Prija mu. Po više osnova.
„Najvažnije mi je bilo da ostanem u Španiji, jer ako nije najbolja, onda je Primera među dve najbolje lige na svetu i moraš u njoj da napreduješ i igrački i ljudski. Svaka dva-tri vikenda ti se ukazuje šansa sa odmeriš snage sa Realom, Barselonom, Atletikom, Valensijom, da igraš protiv Mesija, Grizmana, Benzeme... To sam ispunio. I porodica je navikla na život, savladali smo jezik još dok sam bio u Betisu, ljudi me znaju, sve mi odgovara, pa je i to jedan od razloga zbog kojih nisam želeo da menjam državu“.

Dodatni je trener Abelardo. Nekadašnji Barselonin i reprezentativni štoper Španije je lane preuzeo ekipu bez samopouzdanja, na debiju „okrenuo“ Đironu od 0:2 do 3:2, a kad se pogleda učinak iz poslednjih deset kola minulog prvenstva samo su Barselona, Betis i Levante imali bolji učinak od Alavesa.
„Znao sam za koga potpisujem, da se neguje disciplinovan fudbal, da mora dosta da se zapne na treninzima, preore teren na utakmicama, da je intenzitet veliki. Odgovara mi. U prvom kolu po dolasku nisam imao pravo igranja, a onda sam u narednih pet odigrao četiri utakmice po 90 minuta. Zanimljivo, nismo još poraženi sa mnom na terenu“, uz osmeh predstavlja još jedan statistički podatak Darko Brašanac, koga ugovor sa Betisom veže do juna 2020.

REPREZENTACIJA? NITI IMA MESTA, NITI SE NADAM

Iako redovan na španskim terenima, Darko Brašanac nije u vidokrugu selektora Srbije Mladena Krstajića. Priznaje da se i ne nada pozivu u reprezentaciju, za koju je odigrao tri utakmice, poslednju još 2016. dok je glavnokomandujući bio Radovan Ćurčić.
„Već dugo nisam u državnom timu, niti sam u kontaktu sa ljudima iz FSS. Mada, igram u najboljoj ligi na svetu treću godinu uzastopno, imam više od 50 utakmica u Primeri, a mislim da nemamo baš mnogo fudbalera u takvim takmičenjima. Bila bi čast, kao što je uvek, kad sam se odazivao pozvima za mladu ili seniorsku selekciju, međutim, nisam siguran da za mene ima mesta. Ako ćemo otvoreno do kraja, nešto se i ne nadam pozivu u reprezentaciju“, objasnio je Brašanac.

FOTO: Action images