Dan kada će se konačno zaboraviti fudbalsko stradanje Ginisovca: Strašna Marakana peti put domaćin finala Libertadoresa

Slavna i ozloglašena Marakana, fudbalski dragulj u Rio de Žaneiru, uz Monumental, Bombonjeru i Sentenario je verovatno najslavniji stadion u Južnoj Americi. Ove subote, od 21.00 biće bojište najveće utakmice klupskog fudbala na Zelenom kontinentu, odigraće se na njoj finale 64. izdanja Kopa Libertadores između Boke Juniors i Fluminensea.

Peti put će temelji stadiona, postavljeni još 1948. godine, da budu svedoci finala elitnog takmičenja. Drugi od promene sistema takmičenja. Naime, od 1960. godine finale se igralo na dva meča, po jednom na stadionima oboje finalista. Od 2019, zbog nereda koje su izazvali navijači Boke i River Plejta godinu dana ranije, igra se na jednom, neutralnom stadionu.

Domaćin finala se bira unapred, kao u evropskoj Ligi šampiona, na osnovu brojnih kriterijuma. Ovog puta je verovatno presudilo i to što je Flamengo, uz Flumiense jedan od stanara najvećeg brazilskog stadiona, prošle godine osvojio Kopa Libertadores. Odabran je za domaćina finala mnogo pre nego što se znalo da će Flamengov cimer, predvođen inovativnim trenerom Fernandom Dinizom da stigne do samog kraja.

Marakana je već izabrana jednom, 2020. godine, kada je pred praznim tribinama zbog pandemije korona virusa Palmeiras savladao Santos sa 1:0.

Prethodna tri puta na Marakani su igrali klubovi koji su je prijavili kao domaći teren. Najpre Santos 1963. godine, u finalu mu je rival bila upravo Boka. U prvom meču, odigranom 3. septembra u Rio de Žaneiru bilo je 3:2 za Brazilce, a Santos je potom pobedio i u revanšu u Buenos Ajresu sa 2:1 i tako došao do drugog trofeja. Iako je tada prva zvezda Santosa bio legendarni Pele, inače drugi strelac čitavog turnira sa pet pogodaka, junak finala bio je njegov saigrač Antonio Vilson Vijeira Onorio, poznatiji kao Kutinjo. Na Marakani je postigao dva gola, u 2. i 21. minutu, a u revanšu još jedan u 50. minutu za 1:1. Njime je ubio nalet Boke, koja je povela samo četiri minuta pre toga, izjednačivši tako u ukupnom rezultatu na 3:3. Kasnije ju je Pele dokosurio prvim pogotkom u finalima.

Za Kutinja, koji je preminuo 2019. u 75. godini, veže se i jedna urbana legenda u vezi meča na Marakani. Naime, on je bio gotovo iste visine i građe kao Pele, imali su sličnu frizuru, a i likom su bili jedan nalik drugom. Iz daleka, pogotovo iz udaljenijih redova stadiona, lako je bilo pomešati ih pošto su čak i stil igre imali sličan. Jedina uočljiva razlika bila je traka oko Kutinjove ruke, a pričalo je se decenijama posle toga da ju je stavio samo da bi se razlikovao od Pelea. Tek 2007. godine u jednom intervjuu za ESPN je demantovao to.

„Kada god bih napravio lep dribling, ljudi bi pričali da sam Pele. Kada bih pogrešio u dodavanju, onda bih bio Kutinjo. Što se tiče trake, imao sam malu povredu zgloba i zamotao sam ga samolepljivom trakom. Čim je bol prestao, skinuo sam je“, rekao je Kutinjo, član reprezentacije Brazila koja je 1962. godine postala prvak sveta.

Kutinjo i Pele (©Wikipedia)

Punih 18 godina, nečije punoletstvo, moralo je da prođe od Kutinjovih golova, pa da Marakana ponovo bude domaćin finala Kopa Libertadores. Ovog puta je Flamengo bio taj koji joj je otvorio vrata. Velikan iz Rio de Žaneira je tog 13. novembra, takođe u prvom meču finala, savladao čileansku Kobrelou sa 2:1 pred 93.985 navijača. Junak utakmice bio je Ziko, dvostruki strelac za crveno-crne. Zatresao je mrežu Čileanaca u 12. minutu iz igre, pa potom i u 30. iz penala, da bi potom Kobreloa preko Merelja u 65. minutu ublažila poraz.

U revanšu u Santijago de Čileu Kobreloa je, ponovo pogotkom Merelja, stigla do pobede sa 1:0. Nerešen ishod je, po tadašnjim pravilima, značio da mora da se odigra i treći meč finala, na neutralnom terenu. U Montevideu, na Sentenariju, Flamengo je golovima Zika slavio sa 2:0 i došao do titule.

21.00: (3,50) Boka Juniors (3,20) Fluminense (2,20)

Prvi i zasad jedini put da Marakana nije bila srećna po brazilski klub u finalu elitnog takmičenja desio se 2008. godine, kada je Fluminense stigao do svog prvog meča za trofej. Ovog puta na stadionu po kojem nadimak nosi i beogradski „Rajko Mitić“ domaćin je bio Fluminense. Za razliku od prethodna dva puta, igrao se revanš.

U prvoj utakmici, koja se odigrala 25. juna u Ekvadoru, LDU Kito je savladao Fluminense sa 4:2. Ekvadorci su poveli u 2. minutu preko Bielera, a Konka je izjednačio već u 12. Verovali su mnogi navijači tada da se favorizovani brazilski klub oporavio od šoka i rano primljenog pogotka, te da će da dođe do preokreta, ali to se nije desilo. Štaviše, na poluvremenu je stajao rezultat 4:1 za domaćina. I imena Guerona, Kamposa i Uratije, strelaca pogodaka u 29, 34. i 45. minutu. U nastavku je Tijago Neves, koji je nedugo posle ovog dvomeča postao vezista Hamburgera, pogodio za 4:2.

To je značilo da u revanšu, za nedelju dana, Fluminense mora da pobedi sa dva gola razlike (nije važilo pravilo gola u gostima) da bi došao do produžetaka, a tri za titulu. Verovali su Brazilci u čudo i 86.027 duša je ispunilo Marakanu.

Grb Fluminenesa na Marakani (©Reuters)

Međutim, već na početku – tuš sa vodom hladnijom od Severnog ledenog okeana! Krilni napadač Bolanjos u šestom minutu pogađa za 0:1. Odnosno 2:5 u ukupnom rezultatu. Fluminense posle toga kreće na sve ili ništa, a štucne je podigao Tijago Neves, nesvestan u tim momentima da će odigrati najbolju utakmicu u karijeri.

U 12. minutu je Neves prihvatio loptu na sredini terena, „lažnjakom“ je izbacio jednog Ekvadorca iz igre i poslao ga na zemlju, a potom između dvojice protivnika koji su mu ulazili u blok raspalio po lopti sa više od 20 metara od gola. Precizno, za 1:1 i erupciju na tribinama.

Pitao je se u narednim minutima domaćin za sve na terenu, dve šanse je prokockao, ali ne i treću. Izbegnuta ofsajd zamka, lopta sa levog krila brzo ubačena u peterac i Nevesov trk u idealnom momentu. Igrao se 28. minut, rezultat na semaforu je promenjen na 2:1.

Meč godine u Južnoj Americi: Boka na pragu rekorda, Fluminense sanja prvu krunu

Malo posle tog pogotka golman Fernando Enrike se igrao sa zdravljem Fluzaovih navijača, posle čega je domaćin propustio još nekoliko solidnih prilika. Ipak, do poluvremena je ostalo 2:1. Već na početku nastavka rezervista Dodo je pogodio stativu, ali golmanu Hozeu Fransisku Kevaljosu nije bilo spasa u 56. minutu, kada je Neves uzeo da izvede slobodan udarac. Sa gotovo iste pozicije, sa koje je bio precizan za 1:1, poslao je loptu ponovo u levi ugao Kevaljesovog gola. Za 3:1, za produžetke.

Mislio je Neves tada da može sve. Pokušavao je posle toga sa 30, pa 40 metara da pogodi i po četvrti put. Naravno, nije uspeo. Umalo je stigla kazna posle toga, LDU je pogodio stativu, ali se rezultat više nije menjao.

U produžecima LDU je postigao gol za 3:2, ali on je poništen zbog ofsajda. Tada nije bilo VAR-a, a da jeste možda ne bi došlo do penala. Argentinski sudija Ektor Baldasi i njegovi pomoćnici su poklekli pod pritiskom s tribina i poništili su gol.

(©Reuters)

Ostaje zabeleženo i da je od 105. minuta na teren kročio u dresu gostujućeg tima Franklin Salas. Reč je o napadaču koji se tog leta vratio sa neuspešne pozajmice u Crvenoj zvezdi, taman na vreme da postane šampion Južne Amerike.

Kako je ostalo 3:1, pristupilo se izvođenju penala. LDU je prvi stavio loptu na belu tačku, a Uratija je pogodio za 1:0. Konka je probao da izjednači – nije uspeo. U sledećoj penal seriji Kampos preuzima odgovornost, ali ni on ne pogađa, pa loptu uzima samouvereni Neves. Postigao je het-trik, pritom je dao dva vrhunska gola, šta je za njega penal?! Greška. Uplašio se u odsutnom momentu, šutnuo posred gola, po zemlji, a Kevaljos je to odbranio nogom. Verovatno ga je taj penal, između ostalog koštao toga da mu vrhunac karijere budu šest utakmica u Bundesligi, posle čega je više puta preputovao trasu Saudijska Arabija – Brazil, jer je do kraja 2021. godine ili igrao za Al Hilal, ili za neki od brazilskih klubova. Pričalo se kasnije da je Neves pre odlaska u Hamburg pregovarao i sa Atletikom iz Madrida, ali da su se Španci naprasno povukli...

Ostalo je dakle 1:0, počinjala je treća serija, a „zvezdaš“ Salas je pokazao Nevesu kako se pucaju penali u finalima. Sigurno, u suprotnu stranu od golmana, za 2:0. Sisero je konačno pogodio za Fluminense, ali je i Geron bio potom precizan. Četvrtu seriju je zatvarao Vašington, tada reprezentativni napadač Brazila, ali ni on nije bio precizan. LDU je postao šampion, a Marakana je izgubila svoju magiju.

Neves je postao najtužniji rekorder. Nikada niko sem njega nije postigao het-trik u finalu Kopa Libertadoresa, pa mu je 2022. godine čak uručen i sertifikat da je ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Slaba uteha. Najavio je Neves da će ove subote, zajedno sa ženom Marselom de Bjazi i njihovom decom Bernardom i Marijom biti na tribinama Marakane, kako bi podržao svoj bivši klub. Uz nadu da će se kletva koju je navukao onim očajno izvedenim penalom skinuti.

Zanimljivo, u intervjuu koji je pred finale dao za brazilski Globo, Neves je za neuspeh protiv LDU-a okrivio argentinskog arbitra Baldasija.

„Ono šta je sudija radio na toj utakmici je neverovatno. Trebalo je da bude rutina. On nije želeo da Fluminense pobedi te večeri. Sudija je taj koji nam nije dopustio da budemo šampioni. To ne mogu da izbacim iz glave“, kazao je Neves.

Fluminense se posle tog penala nije vraćao u finale Kopa Libertadoresa sve do ove sezone. Nije uspevao ni Flamengo dok su se finala igrala na dva meča, tako da najveći brazilski stadion nije bio domaćin. Sve do pomenute 2020. godine. Pre toga je 2013. renoviran, za potrebe Mundijala koji se odigrao u Brazilu. Upravo na njemu je Nemačka savladala Argentinu posle produžetaka sa 1:0 i tako stigla do svetske krune.

Možda ćete se, dok budete okretali kanal oko 21.00 časova na Arenu sport 1, zapitati kako li se osećaju tih blizu 79.000 navijača, koji će imati sreću da uživo gledaju meč između Fluminensea i Boke. Fantastična poseta, ali ni blizu nekim starijim mečevima na Marakani, pre postavljanja sedišta. I dalje je taj stadion rekorder, utakmicu finala Mundijala 1950. godine sa Urugvajem je gledalo između 199.854 gledalaca, koliko je prodato karata, i oko 210.000, za koliko su izveštači tvrdili da se probilo na tribine. Koliko god da ih je bilo tačno, rekord je.

Marakana je ukupno 26 puta prebacivala posetu od 150.000 navijača, a 284 puta je bilo više od 100.000. Da je fizički izvodljivo, sada bi bio ugrožen čak i onaj rekord. Jer, prema izveštajima argentinskih i brazilskih medija, oko 100.000 navijača Boke je samo doputovalo u Rio de Žaneiro na utakmicu, iako su svesni da neće moći ni polovina njih da uđu na stadion. Žele da budu što bliže klubu i tako mu pomognu da osvoji tu dugo čekanu sedmu titulu.

Naravno, sa toliko Argentinaca u najvećem brazilskom gradu neredi nisu mogli da se izbegnu. Dva dana pre utakmice svet su obišle jezive slike tuče navijača Flumiensea i Boke na plaži u Riju, dok je policija stajala sa strane i sve mirno gledala. Umeju i Brazilci da budu kvarni kada žele, nisu Argentinci jedini.

Ipak, nadajmo se da se ti neredi neće preneti sa plaže i okolnih ulica na Marakanu, da će slavni fudbalski hram biti svedok još jedne spektakularne utakmice, poput opisane iz 2008. godine. Pa neka pobedi bolji, ili će Boka postati najtrofejniji klub u Kopa Libertadoresu (uz Independijente) ili će Fluminense doći do svoje prve krune.

-------------------

Igraj novog Prognozzera - osvoji do 100.000 dnevno sa NULA dinara uloga.

-------------------

KOPA LIBERTADORES – FINALE

Subota

21.00: (3,50) Boka Juniors (3,20) Fluminense (2,20)

***Kvote su podložne promenama