Dan kad je Mesi obukao 11, a nije bio glavni na rođendanskoj žurci: Ovo je tvoja kuća, možeš da se vratiš (VIDEO)

Ima dana kad je revijalni meč važniji od takmičarskih. Igralo se širom Južne Amerike za bodove (u toku su prvenstva Argentine, Brazila, Urugvaja...) ili pehar (na programu je bilo finale u Kolumbiji), ali nigde nije bilo toliko emocija kao u Rosariju, gde je aktivnom bavljenju fudbalom zbogom rekao Maksi Rodrigez. I ne pamti se da je na nekom oproštaju slavljenik morao da deli slavu ga gostom. Doduše, ne bilo kojim. Posebnim. Lionelom Mesijem. To već ima smisla.

U Rosariju, na stadionu "Marselo Bijelsa", Maksi je organizovao meč legendi Njuesl Old Bojsa (u kome je počeo i završio karijeru) i legendi Argentine, koju je predvodio kapiten reprezentacije, koji je navijače u Rosariju doveo u egzaltirano stanje, jer su ga posle tačno 14 godina vremena videli uživo tamo gde bi voleli da i sam stavi tačku na karijeru, ako se zna da je Leo upravo iz tog grada. Uz napomenu da, za razliku od Maksija, nikad nije odigrao ni minut za Njuels.

A mogao bi, nekad...

„Sad vidiš, sad vidiš, ovo je tvoja kuća, možeš da se vratiš“, skandirali su navijači Njuelsa Mesiju nekoliko puta tokom egzibicionog susreta, mada ni sami nisu bili sigurni da će se Leo pojaviti na terenu.

Razlog je u činjenici da je Mesi slavio 36. rođendan i nije mogao da garantuje čak ni prijatelju da će uspeti sve da uskladi, ali posle porodičnog ručka pokazao je koliko ceni Maksija i doslovce pola sata pre početka susreta se pojavio na stadionu. Prethodno su se već pojavile zvančne postave i publika je isprava bila razočarana što Mesija nema, ali kad se pojavio bacio ju je u trans. Prošlo je 14 godina otkako ga je prethodno videla.

"Dosta vremena je prošlo otkako sam poslednji put slavio rođendan u Rosariju, okružen porodicom i prijateljima. Prvi put kao svetski šampion, tako da je posebno."

Kad je već došao na zabavu postarao se da je uveliča onim što najbolje radi. Igra fudbal i daje golove. Postigao ih je tri, tako da je bio glavna zvezda predstave posvećene njegovom nekadašnjem saigraču iz državnog tima. Zanimljivo, noseći broj 11 na poleđini dresa. Prvi put posle dugo godina... Samo što je ova prilika tako iziskivala, pošto su svi obukli specijalno dizajnirani dres posvećen Maksiju, MR11, kombinaciju njegovih inicijala i broja. Uz to, konfete, vatromet, pesma, sve što prati ovakve situacije. Za Mesija, Maksija, tako i za ostale.

U timu Njuelsa pojavili su se momci koji su 2013. osvojili poslednju titulu za klub, kao i asovi iz prošlih vremena, Maksijevi saigrači iz selekcije koja je još 2001. bila najbolja na Mundijalitu. U opremi Njuelsa su između ostalih igrali: Usto Viljar, Lusiano Vela, Roberto Sensini, Gabrijel Hajnce (sadašnji trener), Fabio Aurelio, Pablo Peres, Dijego Mateo, Giljermo Marino, Ariel Ortega, David Trezege i Gabrijel Batistuta. Na klupi je sedeo Herardo Tata Martino, budući Mesijev trener u Interu iz Majamija.

U dresu legendi Argentine igrali su: Mariano Anduhar, Lionel Skaloni, Valter Samuel, Gabrijel Milito, Huan Pablo Sorin, Fernando Gago, Esteban Kambijaso, Andres D’Alesandro, Maksi Rodrigez, Havijer Saviola, Anhel di Marija i Lionel Mesi. Trener ovog tima bio je Hose Pekerman.

Na kraju je Njuels dobio 7:5, a da ovo, ipak, kako bi i trebalo bude meč Maksija Rodrigeza – u drugom poluvremenu igrao za Old Bojse – postarao se sam nekadašnji as madridskog Atletika i prvotimac Liverpula, uz napomenu da su se na terenu pojavile ui njegove ćerke, Alma i Aitana. Čak su i one postigle po gol!