Dajte malo tog srpskog inata: Bez pola tima, selektora, publike, sa lošim nizom na leđima...

Kad je teško, proradi srpski inat. Često to kažu naši sportisti. Nešto apstraktno, a tako opipljivo, tipično za ovo podneblje. Nešto što se stranci muče da prevedu. Možda kao neki revolt, ali i malo više od toga. Pojavi se kada svi kažu da je gotovo, da je sve propalo, da šansi više nema. Kao što se ovih dana sećamo da su tako mislili da su nestale i srpska država i vojska kada su se povukle do Krfa...

I srpskoj fudbalskoj reprezentaciji malo ko daje šanse za vaskrs pred večerašnji meč protiv Nemačke u 5. kolu Lige nacija (20.45). Prvo, fali joj pola tima. Neki izostaju zbog povreda, neki zbog kartona, neki zbog privatnih problema. Selektor Veljko Paunović nije kukao zbog toga, shvatio je sve kao izazov, a ne kao problem, ali je jasno svima da ionako skromna po kvalitetu reprezentacija Srbije večeras mora da igra u, žargonski rečeno, skrpljenom sastavu.

A, taj sastav neće imati ni selektora na klupi. Veljko Paunović je dobio crveni karton na utakmici protiv Holandije u Ajndhovenu zbog protesta. Naći će se već modalitet kako će davati uputstva igračima, ali to neće biti sa klupe, niti će moći u svlačionicu.

Neće biti ni publike na tribinama. Dobro, da budemo pošteni, navijači se ni do sada nisu proslavili brojnošću, niti podrškom, uz sve poštovanje onima koji su bili na tribinama protiv Grčke i Holandije. Verovatno bi večeras protiv Nemačke bilo više ljudi, došli bi makar da vide Jirgena Klopa, kao što su punili tribine kada su dolazili Englezi ili Kristijano Ronaldo. Biće graje 5.000 dece na Marakani, čisto da se ne čuje kako se dozivaju igrači po terenu. Mada, koliko su puta poslednjih godina igrali pred praznim tribinama što zbog kazni, što zbog korone, više je pitanje kako bi se Orlovi snašli da zateknu 50.000 gledalaca na stadionu.

Tu je i još jedna stvar koja stoji na ramenima fudbalerima Srbije pred ovaj meč: najcrnji rezultatski niz u novijoj istoriji domaćeg fudbala. Srbija je u 2026. godini dobili samo jednu od osam utakmica, a izgubila je čak šest zaredom. Jesu neke bile prijateljske, pa ne bole mnogo, ali ume da bude problem kada se uđe u agoniju poraza kako da se iz nje ekipa iskobelja. Ne pomaže ni to što su naredna dva susreta protiv uvek za nas jake Nemačke i protiv Grčke koja doživljava fudbalsku renesansu, a koja je počela baš u Beogradu.