Da se spustimo sa oblaka i pogledamo u ogledalo: Osam utakmica, sedam poraza i gol-razlika 6:21

Bilo je lepo dok je trajalo. Srpska fudbalska liga 11. u Evropi. Nije baš da je neko zaista verovao u to, ali igra brojki je dovela do toga da na UEFA rang-listi zemalja odemo “u nebo”. Ali naplata iluzije je stigla ekspresno, kao u nekom vestern filmu.

Osam utakmica četiri srpska kluba u Evropi ovog leta i bilans: jedna pobeda, sedam poraza i gol-razlika 6:21! Fudbalski masakr. Što je najcrnje, deluje da tu neće biti kraj, jer TSC i Čukarički, koji imaju garantovana mesta u Ligi Evrope i Ligi konferencije, prema onom što su pokazali, nemaju čemu dobrom da se nadaju u tim takmičenjima. A, mogu da im zapadnu ozbiljne aždaje.

Najspektakularnije od svega zvuči podatak: da TSC i Čukarički nemaju srećnim spletom okolnosti garantovana mesta u grupama, sledećeg četvrtka bi Mozzart Bet Superliga ostala bez četiri predstavnika na međunarodnoj sceni. Jer i ova dva što “idu dalje” nisu nikog pobedila. Ubedljivo gube, a prolaze. Blagodeti UEFA regula, koje Srbija koristi ove sezone, a pitanje još koliko će puta.

TSC je ispao od Brage, Vojvodina od APOEL-a, a isto čeka Brđane protiv Olimpijakosa i Partizana protiv Nordsjelanda. Jedino je tim Igora Duljaja uspeo da prođe Sabah, što mu nije neka uteha posle katastrofe u Danskoj.

TSC BEZ ULAGANJA

UEFA koeficijenti: Bez Partizana mrka kapa! Povratak u realnost i pet rivala u koje gledamo od jeseni

Zalutao je TSC u kvalifikacije za Ligu šampiona, što se videlo u dvomeču sa Bragom. Portugalci su delovali kao svemirski brod naspram Topolčana u dve utakmice, pogotovo u Srbiji (4:1), gde su u prvih 20 minuta dali četiri gola. Da im je trebalo 12 da daju, delovalo je da bi uspeli bez problema.

A, opet, Panatinaikos je pokazao da ta Braga nije baš takva supersila kao što je izgledala protiv TSC-a, iako su Portugalci uspeli i njega da slome u Kamenolomu.

Ne bi mnogo bolje TSC prošao ni da je dobio za rivala nekog drugog iz liste mogućih prilikom žreba, ali ostaje činjenica da je vicešampion Srbije gotovo prespavao prelazni rok i nije pokazao ni najmanju ambiciju da se osetnije pojača, iako je došao do profita od skoro 10.000.000 evra prodajom Petra Ratkova i garantovanim učešćem u Ligi Evrope.

TSC je imao delikatan zadatak da nadoknadi odlazak dvojice od trojice najboljih igrača (Ratkov i Luka Ilić), a doveo je momke od kojih većina ne prave ozbiljnu razliku ni u Mozzart Bet Superligi. Tačno je da je Žarko Lazetić dobio širi sastav, odnosno više raspoloživih igrača nego što ih je imao prošle sezone, ali nijedno ime koje bi pokazalo kako Topolčani žele da rastu, razvijaju se, podižu ambicije, koliko god da im je osvajanje drugog mesta došlo brže nego što su očekivali.

Prema projekciji žreba, Topolčane iz prvog šešira vrebaju Liverpul, Vest Hem, Roma, Leverkuzen, Atalanta, Viljareal, iz drugog Sporting, Ren, Betis, Marselj, verovatno i Olimpijakos, možda PSV Ajndhoven, a iz trećeg Brajton, Frajburg, možda Union Sen Žil, Molde, uz prihvatljivije Karabag, Šerif, Slovan...

Šta može TSC protiv njih u grupi?

ČUKARIČKI PUCAO SEBI U NOGU

Totalna nemoć, 4. deo

Sve što se desilo u Pireju bilo je nekako “nacrtano” da će se dogoditi Čukaričkom. Nerazumljiva smena trenera Kerkeza posle prvog kiksa u Mozzart Bet Superligi i dovođenje totalno neiskusnog Matića rezultirali su fijaskom prvo u “domaćici” protiv IMT-a (0:3), a onda i porazom od Olimpijakosa (1:3), koji je mogao da bude mnogo gori nego što je, pošto su Brđani izdržali da ne prime gol celih tri minuta, a posle 15 su primili još jedan... Malo su i Grci kasnije spustili gas, a i mladi golman Samurović je uspeo da nekoliko dobrih prilika odbrani.

Pravo niotkuda Samurović, kao i njegov kolega u štoperskoj liniji Luka Subotić dobili su priliku da debituju za Čukarički i to baš u Atini protiv Olimpijakosa. Lako je shvatiti, teško je razumeti.

Nije se ni Čukarički pretrgao od investiranja u tim tokom letnje pauze, gotovo sva pojačanja koja je doveo stigla su bez obeštećenja, dok najzvučnije ime, Vukašin Jovanović, još nije kandidat za mesto u timu.

Čudesna je stvar da je Čukarički po koeficijentu drugi najbolji klub četvrtog šešira Lige konferencije. Njega iz prvog vrebaju Ajntraht, Klub Briž, Fenerbahče, AZ Alkmar, Gent, iz drugog PAOK, Aston Vila, Fjorentina, Genk, Plzen, Ludogorec, a iz trećeg Bešiktaš, Sparta Prag, pa tu i prihvatljiviji Olimpija, Zorja, Helsinki, Spartak Trnava, Zrinjski…

Barem protiv tih rivala Brđani bi mogli, odnosno, morali da uzmu neki bod kod kuće. U Leskovcu.

VOJVODINA ODMAH ZAVRŠILA

Pokazalo se – mnogo buke ni oko čega. Od glasnih najava da će se Vojvodina uskoro boriti za titulu, do ispadanja iz Evrope na prvoj prepreci. Ako su Braga za TSC i Olimpijakos za Čukarički zaista preveliki zalogaji, onda APOEL za novosadsku Staru damu svakako nije trebalo da bude. Ili da se makar dobije jedna utakmica, ako ništa drugo.

A, ispostavilo se da koliko god to rezultatski izgledalo tesno (1:2, 1:2), Vojvodina ni u jednom momentu nije bila ni blizu prolaska. Na kraju je “visio” trener Radoslav Batak, koji je poneo “titulu” prvog smenjenog šefa struke u novoj sezoni srpskog fudbala.

Ni Vojvodina nije učinila ništa da se kvalitetno pojača tokom leta. Štoper Crnomarković i napadač Vukić, koji je bio rezervista u TSC-u prošle sezone, jedina su nova lica koja su na Karađorđu dočekala Kiprane. Posle svega usledili su i rastanci, Traore i Baraj, koji zaista ništa specijalno nisu pokazali za godinu dana u Srbiji, razdužili su crveno-belu opremu. Pre njih je Kabić otišao u Crvenu zvezdu.

PARTIZANOV RASPAD NEPOSTOJEĆEG SISTEMA

OCENE – PARTIZAN: Kuku, Aranđele! Ali i kuku, Antiću, Šćekiću... To što rade Severina i Menig se sramotom može nazvati

Potpuni slom. Samo što njim niko nije iznenađen. Dobro, možda niko nije očekivao baš pet komada u Danskoj, ali da Partizan izgleda očajno na terenu videlo se od početka sezone, pogotovo u Evropi. Crno-beli su na jednu majstorsku “prevaru” Bibarsa Natha i na penale prošli azerbejdžanski Sabah, u utakmici u kojoj niti su imali sve pod kontrolom, niti su stvarali šanse, niti su imali ikakvu igru. A, onda su otišli na “skener” u Farum i tamo videli da im je tim šupalj kao rešeto. Od desnog beka, preko štopera do levog beka i krilnih napadača. Ne zna se ko je gori.

Najveći krivci za propast Partizana sede u svečanoj loži stadiona u Humskoj i rukama, nogama, noktima, zubima drže se za fotelje i nemaju nameru da se povuku. Kao što ni Igor Duljaj “neće da se preda”, iako je napravio dva istorijska rezultata u nekoliko meseci: završio je kao četvrti u Mozzart Bet Superligi, što nijednom treneru Partizana nije uspelo od 1990. godine i primio pet komada od tima kakav je Nordsjeland.

I za Partizan je sreća što neće ove jeseni naleteti na nekog još jačeg, na neki Ajntraht, Fenerbahče, Klub Briž… Mada i u Danskoj mogao je da primi deset. Šta bi onda moglo da bude još gore? O raspadu kluba iz Humske 1 će se još dosta pričati, jer negde neko mora nešto da uradi dok se crno-beli nisu sveli na nivo biljke, čemu tandem Vazura (de fakto sad prvi čovek kluba) – Vučelić nezadrživo jure.