Da, pobedi se u zube gleda!

Iza trijumfa Crvene zvezde u 169. večitom derbiju ostalo je samo blještavilo statističkih podataka. Petostruki uzastopni šampion Srbije je nastavio niz nepobedivosti u sudaru sa arhineprijateljem iz Humske na devet utakmica, poslednji gol od Partizana na Marakani (računajući prvenstvene okršaje) primio je u aprilu 2019. godine što znači da deca rođena u tom periodu sada idu u srednju vrtićku grupu. Ali ne pamti se kada je jedna pobeda u večitom derbiju izazvala manje pozitivnih emocija kod navijača Crvene zvezde, čak je osećaj išao u blagu frustraciju, od večeri koju je srećnim pogotkom rešio Aleks Vigo.

Da nazovemo stvari pravim imenom. Tamo gde se fudbal ne igra u salonskim rukavicama, niti se konzumira zlatnim escjagom – mislimo na Atinu, Rim, Istanbul, Buenos Aires – važno je samo pobediti u večitom derbiju. U takvim podnebljima ti si heroj grada barem tri meseca ako onog preko puta baciš na kolena.

ZAPAD I TREBA DA ZVIŽDI, ZVIŽDAO JE I DEJANU SAVIĆEVIĆU

Međutim, ako u nekom kontekstu zvižduke sa zapadne tribine tokom dekadentonog drugog poluvremena, uporede sa pošašću savremenog doba i uticajem nezadovoljnih jedinki sa društvenih mreža, odgovorni sa Marakane biće na krivom putu. Ta publika nije brenovala ni mnogo veće generacije, niti asove koji predstavljaju najveća imena u istoriji Crvene zvezde. Primera radi zviždalo se Dejanu Savićeviću u finalu Kupa 1992. godine, jer je kao svetski šampion i kapiten tima zbog lagane povrede izašao sa megdana Partizanu.

OCENE - ZVEZDA: Uživanje je gledati Erakovića, velika uloga Srđana Mijailovića!

Da ne govorimo da su „toplog zeca“ sa zapada preživeli Perica Ognjenović, Dejan Rambo Petković, Mihajlo Pjanović, pa kao predsednici Dragan Džajić i sadašnji selektor Dragan Stojković.

U onom izdanju tokom drugog poluvremena Zvezdina publika nije videla samo dominaciju Partizana i tim Miloša Milojevića koji je bio u zagrljaju sa fudbalskom malograđanštinom. Uočila je pre svega nadolazeću oluju, odnosno mečeve u Ligi šampiona, koji bi mogli da naprave elementarnu nepogodu u Ljutice Bogdana. Tako za sada deluje, da Crvena zvezda apsolutno nije spremna za izazove elitnog fudbala, iako je večiti derbi utakmica van kategorije. To je meč gde se ne igra fudbal. Tim sa Marakane trenutno nema fizičke resurse da igra intenzivno više od sat vremena, mada će vam ljudi iz Zvezde reći da nije bilo Ivanića, te da su Rodić, Katai i Pešić igrali duel protiv Partizana pod blokadama. A i da su pored toga obezbedili titulu u martu, što je u ovom veku bila karakteristika Olimpijakosa, koji je znao da izgubi od Panatinaikosa. Zvezda od Partizana u poslednje tri godine – ne zna.

Nekako u tom smeru išla je vrlo iscrpna i emotivna priča Miloša Milojevića na konferenciji za medije posle završetka utakmice. Mladi trener nije direktan u obraćanjima kao njegov prethodnik i bivši šef Dejan Stanković, ali je poslao skrivene poruke. Zna on savršeno da je u očima javnosti potcenjen, i da je uoči 169.večitog derbija bio u sendviču izgubljenih situacija. Da je pobedimo ubedljivo, bilo bi komentara da je to normalno, jer se to očekuje od Crvene zvezde u sudaru sa ovakvim Partizanom. Sada kada je porodio trijumf uz mnogo sreće, svestan je da mora da trpi kritike zbog režije. Ali ne i za konačan proizvod.

„Napravili ste frku posle Ludogoreca, pričalo se da samo bivši igrači mogu da dobiju derbi. Videli ste da nije tako. Ne mogu da kažem da je ovo moja najveća pobeda u karijeri, jer smo imali plus 13. Ali svako znači, otišao sam ispred severa da to proslavim. Uradio sam to instinktivno. Ja sam svoj san dosanjao, sutra mogu da prestanem da se bavim ovim poslom. Kao dečak igrao sam u Zvezdi, san mi je bio da igram za prvi tim. Nisam bio dovoljno kvalitetan. Drugi san mi je bio da budem trener Zvezde i pobedim u derbiju. To sam uspeo večeras. A ako je vama do kvalitetnog fudbala, onda platite 150 funti za ulaznicu, odete do Engleske i gledajte Premijer Ligu“, poručio je mladi stručnjak.

BOLJE BITI MILOŠ MILOJEVIĆ NEGO ZORAN FILIPOVIĆ

Ima jedna stvar koja ide u prilog Milošu Milojeviću. Bolje je u trenerskoj istoriji Crvene zvezde ostati upamćen kao sadašnji šef stručnog štaba, nego kao Zoran Filipović. Ne računajući izlet kod Aleksandra Jankovića (4:1), Crvena zvezda je najbolje u derbijima igrala pod komandom nekada rasnog golgetera. Pobeđivala je sa 3:0 u Humskoj, lagano slavila kao domaćin (2:0), teško primala golove i stalno gurala loptu napred. Ali je sa Filipovićem na klupi, zbirno za dve sezone, napravila minus od 34 boda u odnosu na Partizan, iako je imala Pjanovića, Vidića, Lalatovića, Milovanovića i Vidaka Bratića.

Nije slučajno Miloš Milojević pomenuo Ludogorec i poraz na pripremama u Antaliji. Bio je to signal za uzbunu u Zvezdinom hotelu i sastanke do duboko u noć. Problem Miloša Milojevića je što mu ekipa, uz povremne prekide, igra daleko od realnog potencijala. Što se muči, što psihološki trokira, što izgleda jako umorno i teško pobeđuje. Kod prethodnih trenera pojedinci su najbolji fudbal u karijeri igrali upravo na Marakani. Ono što je Vladan Milojević uradio sa Vujadinom Savićem i Žuletom Stojkovićem predstavlja trenerski „masterklas“. Kod Dejana Stankovića je Mirko Ivanić promenio stav, karakter, čak i ljudske osobine, dok se Aleksandar Katai šalio.

Kod Miloša Milojevića nema takvih slučajeva, sve je nekako ravna linija i igranje na individualni kvalitet. Ali ima još jedan ozbiljan podatak koji ide bivšem omladincu Crvene zvede u prilogu.

Vladanu Milojeviću su bila potrebna tri meča da dobije Partizan, Dejan Stanković je tek iz četvrtog pokušaja skinuo kletvu i postao kasnije nepobediv. Sadašnji trener je na drugom večitom derbiju slavio pobedu.

Iako treba da joj se gleda u zube. Septembar je jako blizu. Stižu Olajinka i Stamenić, biće potrebno još kvaliteta i fizike kako bi Zvezda zagrebala u Ligi šampiona po takmičarskom fudbalu. I nadala se novom Liverpulu.