Da li ste spremni za najveću žurku u Rio de Žaneiru ove godine?

Mogu da vam pričaju šta hoće, i da je Engleska kolevka fudbala, i da je fudbal igra u kojoj na kraju uvek pobedi Nemačka, i da su Italijani uvek bili miljenici fortune. Međutim, ne postoji nijedna nacija na svetu koja u svojoj kolektivnoj svesti i u DNK ima toliku strast prema ovoj čarobnoj igri kao što to ima Brazil i područje Južne Amerike. Ne kažu džaba da je ta regija kolevka navijanja. Možda je nama ovde dobro poznata metafora hleba i igara, samo što je to u Brazilu dostiglo nesagledive visine. Brazilci su zbog fudbala u stanju da pate kao niko drugi i da se raduju kao niko drugi, nekad se ide toliko daleko da ljudi dižu ruku na sebe. Odvaja se poslednji real kako bi se otišlo na stadion, bez obzira što će sutradan frižider biti prazan ili što će na stolu čekati koverta sa neplaćenim računima i upozorenjima za isključenje struje.

Brazilci su spremni da sve to zaborave na 90 minuta i prepuste se svojoj najvećoj strasti, pa sve i da je ona za njih štetna i čini ih ponekad samodestruktivnim, ne kaže se uzalud da je ljubav slepa i da čovek u njoj nema ispravan sud.

Ako smo već spomenuli strast, u Rio de Žaneiru nema veće od one prema Flamengu i Fluminenseu. Ova dva velikana će u ranim jutarnjim časovima (01.00h) po 452. put odlučiti ko je gazda u gradu. Ovde nije reč samo o meču dva arhi rivala. Derbi Fla-Flu prevazilazi fudbal i duboko je urezan u kulturno tkivo Rija. To je rivalstvo koje se prostire na sve aspekte svakodnevnog života u gradu. Nebitno da li se nalazite u baru, restoranu ili plaži, šansa da čujete kako neko izgovara "Flamengo" ili "Fluminense" je stoprocentna.

Prvi meč odigran je 1912. godine, ali da bi se shvatila cela geneza odnosa ova dva kluba, treba se vratiti godinu dana ranije. Fluminense je bio šampion, međutim, grupa od deset igrača predvođena Albertom Borgertom, brazilcem koji vuče poreklo iz Mađarske, rešila je da napusti klub nezadovoljna odnosom uprave prema njima. Odlaze u Flamengo koji u tom momentu čak i nema fudbalsku sekciju, nego se bavi isključivo veslanjem.

Pomenuta desetorka verovatno ni u najluđim snovima nije mogla da pretpostavi da su tim potezom zanavek podelili grad i posejali seme iz kojeg će se izroditi jedno od najvećih rivalstava na tlu Južne Amerike, ili kako je to opisao Renato Tera režiser dokumentarca o rivalstvu ova dva velikana

"Fla-Flu je postao sinonim za rivalstvo, ali nije kao druga rivalstva. Flamengo je rođen iz Fluminensea, tako da to više liči na rivalstvo dva brata koja se jako dobro poznaju, a ipak, nisu u dobrim odnosima".

Ko što to obično biva, kod dva kluba se stvorila klasna podela. Fluminense je klub buržoazije, Trikolore se ponosio svojim engleskim korenima, odnosno činjenicom da ga je osnovao sin engleskog diplomate koji je živeo u Brazilu. Njegove pristalice su na stadion dolazile u smokinzima odeveni po poslednjoj modi tadašnjeg starog vremena. Flamengo je klub radničke klase, siromašnih ljudi koji su živeli u Favelama. Uprkos tome, popularni "Mengao" broji preko 46 miliona navijača. Nijedan klub na svetu nema toliko pristalica.

Istorija duela ova dva giganta prepuna je čudnih, zanimljiv, bizarnih, nazovite kako hoćete, događaja. Tako je 1916. godine meč prekinut posle upada navijača Fluminensea na teren, razlog tome je nezadovoljstvo odlukom sudije da tri puta ponovi izvođenje penala za Flamengo. a ceo incident krenuo je od policajaca koji su pustili publiku da uđe na teren.

Skoro tri decenije kasnije, 1941. u vihoru ludila Drugog svetskog rata, Flamengo i Fluminense igrali su za trofej Karioka šampionata. Mengao je bio domaćin i morao je da pobedi dok je Fluminenseu odgovarao i bod. Šest minuta pre kraja, rezultat je bio 2:2, a golman Trikolorea doživeo je prelom ključne kosti i nije bio u stanju da nastavi. Kako u to vreme nisu postojale izmene,situacija je postala problematična. Domišljati gosti rešili su da loptu napucaju u jezero koje se nalazilo odmah pored stadiona. Nađena je rezervna, ali i ona je odmah završila u vodi. Čelnici Flamenga su čamcima otišli do jezera i uspeli da nađu loptu, ali onda su igrači Fluminensea odbili da nastave utakmicu zbog toga što je lopta bila previše natopljena vodom. Poslednjih šest minuta trajalo je još pola sata, gosti su ostali sa još jednim igračem manje zbog isključenja, ali su na kraju, ipak, slavili.

Lako je razumeti zašto je duel ova dva velikana toliko unikatan. Oni predstavljaju dve duše istog grada, igraju na istom stadionu - Marakani, duhovnom domu brazilskog fudbala. Imaju legendarne igrače za koje su usko vezani brojni uspesi reprezentacije Brazila. Kad kažete Flamengo - mislite na Zika, ako izgovorite Fluminense - onda govorite o Robertu Rivelinju, tvorcu elastiko driblinga. Ali, tu negde između njih, uhlebilo se ime Dejana Ramba Petkovića, jednog od retkih stranih igrača koji su nosili dres oba kluba. Srbin je u Flamengu toliko obožavan da je uvršten u Kuću slavnih, iako je igrao za omraženog rivala.

Danas, situacija je nešto drugačija. Flamengo se bori za plasman u Kopa Libertadores, Fluminense za opstanak i protiv najvećeg rivala ne za pobedu na poslednjih osam susreta. U ukupnom zbiru, Flamengo ima 20 pobeda više, međutim, to ne igra apsolutno nikakvu ulogu. Na klupama se nalaze poznata lica. Nekadašnji levi bek Atletiko Madrida Filipe Luis je na klupi crveno-crnih, dok Fluminense vodi Mano Menezes, bivši selektor Brazila. Marakana je spremna za još jedan spektakl. Jedno je sigurno, niko neće mirno spavati, neko od sreće, a neko od tuge,ili kako je to opisao brazilski pisac Nelson Rodriges

"Fla-Flu nema početak, Fla-Flu nema kraj. On je postojao 40 minuta pre bilo čega. A onda se masa probudila".