Da li sad shvataš, sine?

Legendarna je to priča: kako je Svetislav Pešić zbog neposlušnosti izbacio Vladimira Radmanovića iz tima u Indijanapolisu, nekadašnji NBA as nije dobio ni medalju. Pripala je njegovoj zameni u timu Aleksandru Smiljaniću.

Na dočeku na čuvenoj terasi, kako je to pričao Saša Đorđević, prišao je Radmanoviću, zagrlio ga pred nepreglednom masom navijača i rekao mu: „Da li sad shvataš, sine“?

Možda danas nešto slično kroz glavu prolazi Gabrijelu Vejgi. Veliki novac menja ljudima život iz korena, nećemo da se lažemo. „Pare, pare, pokreću svijet, politiku i nogomet“, pevalo je nekada Zabranjeno pušenje. Ali, pare ne mogu kupiti titulu evropsku...

Bio je Gabri Vejga jedan od najvećih talenata španskog fudbala. Ofanzivni vezista koji bi danas, da nije otišao krivudavim putevima petrodolara, verovatno igrao značajnu ulogu kod selektora De La Fuentea na minulom Euru. Po svemu pripada ovoj generaciji, supertalentovanoj, podmlađenoj, a fantastičnoj, bez jasno vidljivih granica. Timu koji je protutnjao do evropskog fudbalskog Olimpa. Ali, Gabri je odlučio drugačije.

Da ti tata Toni kaže: Ne radi se to tako, sine

Kada je u leto prošle godine jedna vest smenjivala drugu, da mladog supertalenta Selte iz Viga žele oba Mančestera, Real i Atletiko, Napoli, kao bomba je odjeknula informacija da je Vejga izabrao – Al Ahli. Sve je bilo jasno kao dan kada je objavljena suma: mladi as će za tri godine ugovora zaraditi 30.000.000 evra neto.

Vejga je brže-bolje rekao „da“, a Toni Kros je prokomentarisao:

„Sramota“!

Umesto da se kali u nekom od najjačih klubova Evrope, da igra najjače mečeve Starog kontinenta, Gabri je odlučio da ide linijom manjeg otpora: slabiji fudbal, a puniji džepovi. Mada, on se drugačije branio:

„Ovo je sto odsto moj izbor. I najbolji je za moj razvoj, jer ću raditi sa mladim trenerom, a u timu punom zvezda. Napredovaću u ligi Saudijske Arabije“, tvrdio je Vejga.

Sezonu je završio sa četiri gola i tri asistencije na 20 utakmica na dva fronta. Bio je Gabri bomba koja baš i nije eksplodirala.

Sada, godinu dana kasnije, malo ko ga uopšte pominje. A, mogao je da drži visoko pehar evropskog prvaka i da ga pozdravlja armija ljudi u domovini. Ipak, daleko od očiju, daleko od – trona...