Da li je ovo ta sezona? Još korak do trofeja čekanog 125 godina za tim koji ujeda

NEC je istorijski i tradicijski “nebitan klub” u holandskoj istoriji. Prvih pola veka postojanja je proveo na granici između prvoligaškog i drugoligaškog fudbala, a od 60-ih godina prošlog veka je uglavnom bio prvoligaš bez nekog većeg uspeha. Retko kada je završavao u gornjoj polovini tabele, a najveći uspeh u istoriji mu je peto mesto 2003. godine koje mu je donelo i debitantski plasman u Kup UEFA. U finalu Kupa Holandije je do večeras bio pet puta. Dva puta je do sada gubio finala od Fajenorda (1994. i 2024) i po jednom od Brede (1973), Rode (2000) i Ajaksa (1983. u poslednjoj utakmici Johana Krojfa). Naravno da u finalima protiv Fajenorda i Ajaksa nisu imali šanse kao autsajderi, a lagano su gubili i od Brede i Rode (dva puta po 0:2) što i nije čudo jer su pomenute sezone završavali na devetom, odnosno 15. mestu na tabeli.

Međutim, ove sezone je sve drugačije! Otkako je letos na klupu došao Dik Shruder iz španskog Katseljona i napravio ekipu na “japanski pogon” koja ujeda uz plejadu veterana poput Jaspera Silesena (36), Brama Najtinka (35), Tjarona Čerija (37), Brajana Linsena (35), Džetra Viljemsa (31)… Početkom novembra, kada je ekipa implementirala Shruderove zamisli, krenuo je NEC da melje… Pobedio je na osam od 11 mečeva u Erediviziji i uz samo jedan poraz za tri meseca izbio na treće mesto koje donosi kvalifikacije za Ligu šampiona… Ajaks ga je smenio u prošlom kolu sa treće pozicije, ali ta trka je i dalje otvorena. Nosioci igre uz pomenute veterane i par mlađih lica su bila trojica Japanaca (Kodai Sano, Koki Ogava i Kento Šiogai) koje su zimus tražili brojni jači klubovi. Šiogai je otišao u Volfzburg, ali je Totenhem odbijen za Sana i time je pokazana ambicija da NEC uradi nešto veliko do kraja sezone.

Očekivalo se moćda da to bude u prvenstvu, ali izgleda da će biti u Kupu Holandije. Ko god da dođe za rivala u finalu, NEC neće biti autsajder kao što je to bilo u pređašnjim finalima. Naravno, Telstar bi svakako bio poželjniji rival od Alkmara.

Ali, nakon što je večeras eliminisan i nadigran PSV, sve je otvoreno.

Fudbalska groznica je zahvatila Najmehen ove sezone. Terase, prozori, lokali su danas bili okićeni obeležjima NEC-a, na tribinama je razvijen transparent dugačak 100 metara na kojem je pisalo “Svi ćemo da izađemo na ulice za trofej”, pobeda je proslavljena vatrometom iznad stadiona… A na terenu je sve prštalo jer NEC igra ludački dobar i dinamičan fudbal. Jesenas su u Ajndhovenu poraženi 3:5, ali je PSV strepeo…

I večeras se igralo bez garda u ludačkom ritmu. Timovi su se smenjivali u šansama, a prvo poluvreme je bilo praznik za oči. Iskusni lisac Linsen je u šestom minutu doveo NEC u vođstvo pošto je natrčao na otpadak, ali je PSV uzvratio žestoko. Saibari glavom i Denis Man iz odbitka nakon loše intevrencije Silesena su preokrenuli na 2:1, ali je Izraelac Eli Dasa sačuvao najbolje za kraj poluvremena. Uhvatio je spektkularan volej i poravnao na 2:2.

Visok presing je zaštitini znak Shruderovog NEC-a i baš zahvaljujući njemu su u 61. minutu došli do novog vođstva preko Basara Onala. U poslednjih pola sata je PSV navalio svim silama, ali je NEC sve izdržao, muški se potukao i servirao navijačima veče za pamćenje.  

Pred timom iz Najmehena je još 10 mečeva do kraja sezone u kojima mogu da ispišu ubedljivo najlepšu stranicu u istoriji kluba, osvoje prvi trofej, ali i plasiraju se ka Ligi šampiona.