„Čuje se zvono, otvaram vrata i tamo stoji Karlo Anćeloti?! Ušao je, seo sa nama, jeo... Nema mu ravnog!“

Real Madrid ima sjajan start sezone i pobedio je u svakoj utakmici Primere i Lige šampiona. Možda je nekome delovalo da su Merengesi proletos osvajanjem Lige šampiona dostigli zenit i da sledi pad ali po rezultatima na početku nove sezone bi se reklo da su još jači i bolji.

Uz samo dva bitna pojačanja i jedan bitan odlazak. Jedno od ta dva velika pojačanja je Antonio Ridiger čiji transfer je dogovoren još u drugom delu prošle sezone. Došao je kao slobodan igrač iz Čelsija i za sada deluje kao sjajno pojačanje.

Nedavno je Ridigerov agent otkrio da je Realova ponuda zapravo bila najmanja koju je igrač dobio. Ugovor u Čelsiju mu je isticao a klub mu je za produžetak ponudio duplo manje od onoga što je tada zarađivao Romelu Lukaku.

Nemac je bio razočaran tom ponudom i odlučio je da napusti Stamford Bridž. Agent je otkrio da su mu klub iz Premijer lige (čitaj Mančester Junajted) i klub iz inostranstva (čitaj PSŽ) nudili duplo više novca od Real Madrida. Ali igrač je hteo samo u Real...

To je potvrdio i u intervjuu za medije u domovini.

„Za mene su postojale samo dve opcije: Ili ostajem u Čelsiju ili idem u Real Madrid. Ništa treće nije dolazilo u obzir. Krajem aprila su stvari postale konkretne. Brat me je tada ’prevario’. Igrali smo protiv Reala u četvrtfinalu Lige šampiona i posle prvog meča koji smo izgubili mi je rekao: ’Toni, ne znam da li će ovo uspeti i da li će te oni i dalje želeti! U revanšu moraš da pokažeš apsolutno sve da bi prešao tamo’. To me je motivisalo pa sam revanš završio razbijene glave“, kaže Antonio Ridiger.

U Real je došao kao iziričita želja Karla Anćelotija koji ga je kontaktirao u aprilu i rekao da ga lično on hoće u Madridu i da ga vidi kao neophodno pojačanje. Tada je prelomio... I nije se pokajao. Italijan ga je oduševio po dolasku u Madrid.

„Bio je to prvi dan u novoj kući. Bili smo tu tek nekoliko sati i odlučili da u dvorištu napravimo roštilj... Odjednom je neko pozvonio na vrata. Otvaram, a tamo stoji Karlo Anćeloti. Neverovatan momenat za mene“.

Nemac je bio šokiran pristupom novog trenera.

„Seo je sa nama za sto, jeo, pričao, upoznao moju porodicu... Veoma normalan i realan čovek. Sedeo je dva sata i pričali smo o svemu. Iskren da budem, nikada u karijeri nisam doživeo ništa slično. A posle nekoliko meseci rada sa njim, mogu da vam kažem da mu u svetu fudbala nema ravnog kada je odnos sa igračima u pitanju. On je Don Karlo. Trenerska legenda. Osvajao je Lige šampiona kada sam ja bio klinac. Raditi sa njim u najboljem klubu na svetu je ostvarenje sna“, kaže Nemac kojeg su tokom karijere trenirali Tomas Tuhel, Antonio Konte, Lučano Spaleti, Joakim Lev, Hansi Flik, Mauricio Sari...“

Otkrio je i da mu je idol kao klincu bio bivši štoper Reala.

„Pepe je bio moj uzor. Gledao sam snimke njegovih igara i kako zaustavlja protivnike. Želeo sam da budem kao on. Bio sam jako mali i hteo sam svima da pokažem da mogu da budem žestok momak. Taj film mi je tada bio u glavi. Neverovatno je kakav igrač je bio Pepe. Ne samo u duelima, već i u čitanju igre. A danas u Realu slušam priče kako je on zapravio divan i miran momak van terena. Možda niste znali ali Pepe je jedini čovek kojeg sam u karijeri čekao sat vremena samo da bismo razmenili dresove. On, Tijago Silva i Serhio Ramos su trojica ljudi na čije dresove u kolekciji sam najponosniji“.

U Realu ga je sačekao zemljak i kolega sa kojim do tada nije bio prisan.

„Dugo godina smo Toni Kros i ja bili saigrači u reprezentaciji, lepo se slagali i poštovali ali jedva da smo progovorili dve rečenice jedan sa drugim. Tipa „zdravo“, „kako si“ i te stvari... Možda jednostavno nismo imali vremena, ne znam... U Realu sam otkrio potpuno drugačijeg Tonija Krosa. Jako dobro priča španski, otvorena je osoba i uvek raspoložen da pomogne. Od prvog dana mi je pomagao oko jezika i ostalih stvari. Jako opušten tip. Kada vidim koliko ga cene i poštuju u Španiji i kakav ugled ovde ima, to mi je motiv za dalju karijeru“.

Dok je u Čelsiju bio jedan od lidera svlačionice i nezvanični di-džej, u Realu je samo jedna od zvezda. Tamo ne pušta muziku.

„Ne, nema šanse. Karim Benzema je ovde gazda svlačionice. Ali može da se sluša to što pušta. Miks afro-ritma, hip-hopa i malo regetona za domaće...“.

Impresioniran je stadionom i Realovom publikom.

„Ništa se ne dešava, ništa se ne čuje a onda se odjednom stadion zatrese i protivnik se zaledi. Ovdašnji navijači veoma dobro poznaju fudbal i tačno znaju kada i kako da reaguju da pomognu ekipi. U revanšu smo ih vodili 3:0 u Madridu i imali ih u šakama. Niko nije doveo Real u Madridu u takvu situaciju kao Čelsi u kojem sam igrao. Mislio sam da će se domaća publika okrenuti protiv Reala i početi sa zvižducima ali sam se prevario. Naprotiv. Vrištali su kao da je Real dao gol, a ne mi. Pomislio sam ima nešto u tom vazduhu... Četiri minuta kasnije, Modrićeva spoljna i stvari su krenule svojim dobro poznatim tokom...“