Čudotvorac Emeri zna šta radi: Pet razloga zbog kojih je Aston Vila hit Premijer lige

Ponestaje epiteta za igre Aston Vile u Premijer ligi. Najveće otkrovenje, najatraktivnijeg i najkvalitetnijeg nacionalnog prvenstva planete potuklo je u prethodne tri nedelje i Mančester Siti i Arsenal i dovelo sebe u poziciju da u slučaju večerašnjeg potencijalnog trijumfa nad Šefild Junajtedom, bar na kratko, preuzme čelo tabele engleske elite.

Vodio je Unaj Emeri velike klubove poput Arsenala i Pari Sen Žermena, osvajao tri pehara Lige Evrope sa Seviljom, jedan sa Viljarealom, ali deluje da Španac u Birmingemu gde je njegov tim od starta sezone dobio svih osam ligaških utakmica, proživljava možda i najlepše trenutke bogate trenerske karijere.

U razgovoru za britanski Sky Sport, Emeri je pričao o razlozima zbog kojih je Aston Vila ove sezone tu gde jeste. U samom vrhu Premijer lige, u poziciji da sanja realne snove o plasmanu u Ligu šampiona.

Visko postavljena defanzivna linija

Zvuči neverovatno, ali Aston Vila je ove sezone napravila najviše uspešnih ofsajd zamki u elitnom društvu engleskog fudbala i čak 82 puta uhvatila rivale u nedozvoljenoj poziciji. Poređenja radi, drugoplasirani u ovom segmentu Totenhem učinio je to 56 puta, a svi ostali premijerligaši su na duplo manjoj brojci od Vile.

"Uvek sam radio sa četvoricom pozadi pokušavajući da zadržim liniju. Nekada više, ponekad niže. Na primer, kada sam pre 20 godina počeo da se bavim trenerskim poslom, poslednja linija mi je stajala jako visoko. Ponekad smo se mučili i vremenom sam to menjao i korigovao. Ali uvek sam preferirao da stoji više nego niže. Kada sam došao ovde, počeo sam da radim sa igračima, i oni postajalo im je sve komfornije da stoje visoko", objasnio je Emeri pa nastavio: "Ponekad su odlučivali da se drže visoko čak i kada je protivnik mogao da napravi jedan pas i bude u prednosti. Zbog toga je bilo posledica na početku. Naravno, to je moja odluka. Ali igrači su se osećali dobro i sami su donosili odluku. Dobro se osećaju kada stoje visoko. Ponekad analiziramo situaciji i pomislimo da je rizik veliki, ali treneri iz mog stručnog štaba mi kažu, 'Kako da igračima kažem da menjaju kada se osećaju prijatno.' Jednostavno ne mogu. Ali svake nedelje analiziramo tu liniju."

Martinezovo učestvovanje u igri

Pep Gvardiola je u modernom fudbalu promovisao značaj golmana u začetku akcija, a jednog od najboljih u tom segmentu u Premijer ligi ima upravo Vila. Osim što sjajnim refleksima pleni i na gol liniji, Emilijano Martinez se ne libi i da istrči van šesnaesterca i nojerovski otkloni opasnost koju štoperi ili bekovi nisu uspeli da preduprede.

"Golman je tu da štiti ekipu i kada zadnja linija nema rešenje za duge lopte", rekao je španski stručnjak.

Martinez je počistio najviše lopti ispred svog šesnaesterca ove takmičarske godine (20), a pritom je vodeći i kada je reč o vremenu provedenom u posedu lopte, odnosno prosečnom broju sekundi po dodiru. Pre svakog pasa, Argentinac, vlasnik Lav Jašin nagrade za najboljeg golmana planete je u proseku ima četiri sekunde kod sebe pre nego što odigra.

"Ideja je da kontrolišemo utakmice našim pozicioniranjem. Ako protivnik ne pritiska našeg golmana onda i on može da započinje akcije, ali ne žurimo sa pasom. Možda možemo da se rešimo jednog protivničkog igrača, ako on krene direktno na Emilijana. Naravno, postoje i situacije u kojima vodimo, a rival ne kreće u presing. Mnogi timovi se ne odlučuju da krenu na golmana. Ako igrate protiv Alisona, Davida Raje ili Edersona, rizikujete čim ih pritisnete jer oni učestvuju u gradnji akcija vrlo dobro. Ali kada protivnici vode, a vi ih ne pritiskate, to nije dobro. Morate da krenete napred, inače će rival samo čuvati loptu. Igrali smo protiv Zrinjskog prošle nedelje i rezultat je bio nerešen, a Zrinjski nije krenuo napred i prihvatio je remi. Nama je taj rezultat garantovao prvo mesto u grupi. Naš golman je držao loptu kod sebe i nije želeo da krene napred. Publika i igrači su već počeli da negoduju i da viču da krene da igrea. Ali Emi je rekao, ne, krenite vi na mene. Ovde sam. Imali smo bod u džepu na gostovanju i prvo mesto u grupi. To je takođe deo naše ideje."

Igra iz poslednje linije

Sa Martinezovom mirnoćom i sposobnostima štopera, naročito Paua Toresa, Vila pleni načinom na koji iznosi loptu iz poslednje linije. Letnje pojačanje iz Viljareala Tores je ove sezone u začetku akcija već nosio loptu sa sobom čitava tri kilometra. Jedino Sitijev Ruben Dijas ima približne brojke. Dokaz da je Vila vrlo sigurna kada je lopta u njenom posedu.

"I ja kao trener konstantno učim jer se fudbal menja. Pre dvadeset godina, bilo je potpuno drugačije. Razlike postoje i kada poredimo današnju Premijer ligu sa onom od pre pet godina. Ne tako davno golmani nisu imali tehniku da učestvuju u građenju akcija. Danas, neki golmani imaju bolju igru nogom od nekih igrača, slično je i sa štoperima. Na primer, kada sam bio u Arsenalu, igrali smo protiv Brajtona sa Luisom Dankom. Akcije nikada nisu počinjale od njega. Igrali su dugim loptama. Ali vremenom se i on adaptirao. Sada je potpuno drugačiji igrač, od njega počinju akcije, siguran je sa loptom u nogama", rekao je Emeri, a onda objasnio da neće biti problem za njegov tim to što će Klemon Lengle menjati povređenog Paua Toresa protiv Šefilda: "Klemon igra sa istom idejom kao Pau."

Ofanzivniji Džon Mekgin

Dok Daglas Luiz i Bubakar Kamara jedu protivnike na centru igrališta, Džon Mekgin je ove sezone dobio ofanzivniju ulogu kod Emerija. Njegov pogodak je nedavno srušio Arsenal na Vila parku, a 29-godišnjak je sa četiri pogotka i dve asistencije debelo premašio učinak iz prošle sezone kada je bio fokusiraniji na defanzivne zadatke. Već je oborio lični rekord po broju pogodaka u Premijer ligi.

"Guram ga više ka šesnaestercu kako bi postizao golove. Ne mogu da prebacim odgovornost samo na napadače. Želim da imam golove sa krila, iz veznog reda, čak i od centralnih defanzivaca. Uvek guram Ezrija Konsu napred, govorim mu, Konsa, potreban mi je jedan gol od tebe. Znam da Džon (Mekgin) to može. Može da trči. Može da uđe u šesnaesterac. Ali ne samo da uđe, već da postiže golove. Ako već ulaziš u kazneni prostor, učini to sa idejom da postigneš gol. Zahtevaj to od sebe. On upravo to radi. Naravno, zahtevam od njega da radi to češće. I tražim više dodavanja jer ponekad želi da zbrza stvari u poslednjoj trećini. Obično kažem - Džone, ako možeš dobro da dodaš, onda produži. Ako ne, onda odigraj kratko, dajte sebi vreme da strpljivo napredujete u završnoj trećini. Protiv Mančester Sitija je odlično čuvao loptu. Može da igra i visoko i nisko, usko ili široko. Može da igra tako jer imam mentalitet za te stavri. Poseduje veštinu, kvalitetan pas, kretnju, ima moći u tim nogama..."

Votkins postaje vrhunski špic

Nema mnogo ubojitijih špiceva u Premijer ligi od Olija Votkinsa. Gledajući samo 2023. godinu i ne računajući pogotke iz penala, reprezentativac Engleske postigao je 20 golova, samo dva manje od lidera Erlinga Halanda koji je u istom periodu isporučio 22.

Transformisao je Emeri Votkinsa od vremena kada je sarađivao sa Stivenom Džerardom i Dinom Smitom i na pleća mu stavio dosta zadataka van šesnaesterca. Međutim, to Englezu ne predstavlja teret. Naprotiv. Taj ranac na leđima Oli nosi s uživanjem.

"Pokušali smo da ga postavimo kao napadača kome možemo da ubacujemo lopte da postiže golove glavom. Radimo kolektivno i individualno sa njim. Imam pomoćnika koji radi taj individualni posao, analizira šta želimo od njega. Dali smo mu dobru strukturu u kojoj će se osećati prijatno. Radio sam sa mnogo napadača i uvek su postizali golove. Imao sam Kavanija, Alvara Negreda, Davida Vilju, Karlosa Baku, Đerarda Morena i Roberta Soldada. Od Olija nam je potrebno da se ubacuje iz drugog plana, zadržava loptu, a zatim da ulazi u šesnaesterac i postiže golove. Eli čak i kada ne pogađa, uvek je posvećen svim zadacima, uvek odradi sve što je potrebno. A onda, njegova odgovornost su golovi. Kada je reč o izvođenju penala, tu sam se odlučio za Daglasa Luiza. Ne zato što Oli ne pogađa, ali oslonio sam se na podatke kako bih izabrao najefikasnijeg izvođača. Oli se nije žalio, prihvatio je to. Uz malo sreće, igraćemo finale kupa i moći će da pogodi u penal seriji."

Ne treba posebno naglašavati koliko je birmingemski tim već sada nadmašio očekivanja, odnosno koliko bi se Vilamanija tek rasplamsala ako bi Emerijevi puleni kalendarsku godinu završili kao lideri Premijer lige. Pokazali su da mogu, ne samo da igraju, već da pobede najmoćnije engleske timove, šampiona države i Evrope.

Imaju Vilansi na kormilu trenera koji zna šta radi i koji zna kako se podižu pehari. A Vila je u igri za nekoliko njih. Birmingem može mirno da spava i da sanja realne snove.