Čudesna sudbina Ameli Pulen - remastirano izdanje fudbalskim idejama

Trećeg septembra 1973. u 18 sati 28 minuta i 32 sekunde, muva plave boje koja zamahne krilima 14.670 puta u minutu, sletela je na ulicu Sveti Vinsent na Monmartru. Istog trenutka, na terasi restorana u blizini, vetar je magično naterao dve čaše da zaplešu neviđeno na stolnjaku. U međuvremenu, u stanu na petom spratu, 28. avenija Truden, Pariz 9, vraćajući se sa sahrane najboljeg prijatelja, Ežen Koler je izbrisao njegovo ime iz adresara. U istom trenutku, spermatozoid sa jednim x hromozomom, koji pripada Rafaelu Pulenu, naleteo je na jajnu ćeliju njegove supruge Amandin. Devet meseci kasnije, Ameli Pulen je rođena.

Ovim jedinstvenim rečenicama naratora počinje jedan od najnagriđivanijih francuskih filmova svih vremena "Les fabuleux destin d'Amélie Poulain". Po našem - Čudesna sudbina Ameli Pulen.

Film iz 2001. govori o ekscentričnoj usamljenoj devojci koja živi u svom svetu, uživa u malim stvarima poput zaranjanja ruke u džak žita, lomljenja krem brulea kašikom, bacanja kamenčiča u vodu, a posebno je poznat po filmskoj muzici Jana Tjersana, kompozitora rođenog ... u Brestu. Ima li nečeg sudbonosnijeg od činjenice da je tvorac možda i najromantičnijih instrumentala koji su ugledali svetlost dana, rodom iz grada u kom se ove sezone piše najneverovatnija priča klupskog fudbala na Starom kontinentu.

Povezanost između pomenutog filma i fudbalske priče pogađa više nivoa. S jedne strane, romantični deo preplavljen je mnogobrojnim elementima magičnog realizma u oba slučaja, ali nije zanemarljivo ni komercijalno poređenje. Film o gospođici Ameliji Pulen jedan je od najisplativijih u istoriji francuske kinematografije, sa 18 puta većom zaradom u odnosu na uloženo u stvaranje, a slična je priča i sa Fudbalskim klubom Brest. Crveno-beli iz Bretanje posle 24. kola Lige 1 zauzimaju drugu poziciju na tabeli, što je dostignuće u domenu naučne fantastike, kada se uzme u obzir činjenica da su Pirati 15. tim lige od ukupno 18 po tržišnoj vrednosti igračkog kadra.

Jedna od čuvenih kompozicija iz filma o Ameli nosi naziv J'y suis jamais alle, u prevodu - Nikada nisam bio tamo. U slučaju da izabranici Erika Roja izdrže u preostalih deset kola i završe sezonu među prva tri, otići će tamo gde nikada nisu bili i gde nisu smeli ni da se usude da sanjaju da će jednog dana biti. Ako ovog proleća drevni stadion Fransis Le Ble zaista ostane neosvojivi bastijon Bretanje, plasiraće se fudbaleri Bresta u Ligu šampiona i za čitav grad učiniti najvažniju stvar još od vremena kada je Kardinal Rišelje osnovao vojnu luku u prvoj polovini 17. veka.

Sagledavajući spisak učesnika elitnog evropskog takmičenja iz prethodnih 15 godina, stiče se utisak da je Lester iz sezone 2015/16 jedini slučaj da se nekom timu iz Liga petica pred početak sezone predviđala borba za opstanak, a da se na kraju plasirao u Ligu šampiona (uzgred postao i prvak). Naravno, ne bi trebalo zanemariti i činjenicu da je platežna sposobnost najjeftininijih klubova Lige 1 značajno manja od najjeftinijih premijerligaša, a sve to navodi na zaključak da bi potencijalni plasman Bresta u Ligu šampiona bio jedno od dva najveća iznenađenja u Ligama petica viđenih u novije doba.

21.00 (2,20) Lans (3,35) Brest (3,60)

Nikada bretonski crveno-beli nisu zauzimali visoko mesto u hijerarhiji francuskog fudbala, o čemu svedoči i podatak da od osnivanja 1950. godine klub nije uspeo da sezonu u prvenstvu završi iznad osmog mesta, a i takve (sredina tabele ili malo iznad sredine) su bile retkost. Osam godina po formiranju, Brest je prvi put zaigrao u trećem rangu, zatim čekao do 1970. na promociju u drugi i konačno 1979. dospeo u prvi.

Jedan od najvažnijih igrača u tom periodu bio je jugoslovenski krilni napadač Drago Vabec. Stekao je status legende u zagrebačkom Dinamu tokom sedamdesetih, a onda se otisnuo u Francusku i impresionirao statistikom u dresu Bresta. Za četiri sezone u drugoj po veličini francuskoj vojnoj luci, dao je 60 golova na 118 utakmica i tako do danas ostao igrač sa najvećim procentom golova po utakmici u prvoj ligi u istoriji kluba. 

FOTO: AFP

Za vreme predsedničkog mandata Fransoe Ivineka tokom osamdesetih godina, klub je beležio najkonstantnije rezultate i uglavnom bio u sredini tabele, ali se ključni zaokret u poslovanju kluba (ispostaviće se negativan) dogodio 1986. Zahvaljujući kompaniji Lekler, Brest je počeo da dovodi južnoameričke fudbalere šakom i kapom, uglavnom ih preplaćivao i tako uništio klupske finansije. Interesantno, u tom velikom talasu, igrač Bresta bio je i Horhe Iguain, a to je za posledicu imalo rađanje njegovog sina Gonsala u ovom gradu. Vredi istaći i da je kultni Horhe Luis Braun takođe nosio dres Bresta, baš one sezone po osvajanju svetske titule u Meksiku. Argentincima je bio predodređen tih godina, pošto je među Brestovim stativama stajao, navijačima na ovim prostorima dobro poznati -Serhio Goikočea.

Sa značajnim povećanjem broja stranaca u timu, nije Brest uspevao da napravi iskorak, a poslednji trzaji dešavali su se sa tada mladim trenerom Slavoljubom Muslinom. Sa Srbinom na klupi, crveno-beli su 1990. završili sezonu na devetom mestu i tako je poslednji put do danas okončali u gornjoj polovini tabele. Samo godinu dana kasnije klub je proglasio bankrot, a vodeći igrač tog tima bio je David Žinola. Pre nego što je igrao za velike klubove, tada mladi Žinola morao je da smiruje nezadovoljne navijače koji su uleteli na teren decembra 1991. i želeli da se obručanaju sa upravom kluba zbog dugovanja od 150.000.000 miliona franaka i automatske selidbe u "beton" ligu.

Posle devet godina tavorenja u amaterskim ligama, konačno je Brest 2000. godine dospeo do profesionalnog ranga (treća liga) i tu ostao četiri godine. Verovatno i najbolji igrač koji je nosio dres Bresta jeste Frank Riberi. Majstor fudbala igrao je samo jednu sezonu za Pirate (2003/04), ali je to bilo dovoljno da sa Brestom uđe u Ligu 2. Riberi je leta 2004. otišao u Mec, kasnije u Galatasaraj i Marselj, a ostalo je istorija...

Konačno je 19 godina posle bankrota, Brest dočekao da se ponovo vrati u elitu 2010, predvođen sada, nažalost, pokojnim Aleksom Diponom (francuskom verzijom Dejvida Mojesa, karakterno, a i fizički). Posle tri skromne sezone ispao je iz Lige 1, a onda se 2019. vratio i tu je i sada već petu uzastopnu.

Imenovanje Erika Roja za šefa stručnog štaba u januaru 2023. nije ulivalo nimalo poverenja među Brestove pristalice. Tokom devedesetih nastupao je Roj po tri godine za Lion i Marsej i tako ostvario respektabilnu igračku karijeru, ali je po njenom završetku više radio kao funkcioner nego kao trener. Pre dolaska u Brest, proveo je 57-godišnjak samo jednu sezonu na klupi nekog tima i to još 2011. kada je vodio Nicu. Čak ni u funkcionerskim vodama gde je duže radio nije se proslavio. Od 2017. do 2019. bio je sportski direktor Lansa (tada osrednjeg tima u Ligi 2), a onda je isti posao radio u Votfordu koji je posrtao i na kraju se survao u Čempionšip.

Da i nije baš ministar za propast, pokazao je Erik Roj u drugom delu prošle sezone, kada je izborio opstanak u ligi i ispunio zacrtano. Odluka od prethodnog leta da ostane trener Bresta ispostavila se jednom od najboljih u istoriji kluba. Sve do novembra prošle godine ničim nije Brest nagoveštavao da bi mogao da bude kandidat za plasman u Ligu šampiona. Solidne rezultate, ali ništa više od toga beležili su crveno-beli u prvih 11 kola, a onda je posle poslednje reprezentativne pauze počeo veliki niz. Od 26. novembra (skoro tri i po meseca) Brest nije izgubio prvenstvenu utakmicu, a u tom periodu zabeležio je učinak od devet pobeda i četiri nerešena rezultata. Posebno se pamte remi na Parku prinčeva posle dva gola zaostatka na poluvremenu i pobeda protiv Marseja golom u poslednjim minutima.

Najviše impresionira važnost sistema kom su pojedinci podređeni - i sve funkcioniše. Zvuči neverovatno za tim koji je drugi na tabeli posle 24. kola, da nijedan igrač nije dao više od pet golova u sezoni, ali se čak 11 upisalo u strelce. Po pet golova imaju Kamori Dumbija, Romen Del Kastiljo i Mahdi Kamara. Četiri puta su se u strelce upisali Žeremi Le Duaron i Pjer Les Melu, a po tri Stiv Munije i Matijas Pereira Laž. Pored iskusnog Les Melua, koji je glavna spona na sredini terena, čini se da je najkvalitetniji igrač tima stameni defanzivac Lilijan Brazije. Ako nečeg ima u nauci o imenima, šta bi drugo mogao da bude čovek imena Lilijan. Momak poreklom sa Gvadalupe plaćen je Renu 1.700.000 evra i kao takav stekao status igrača za kog će Brest izvesno inkasirati 15.000.000 evra ili više.

Na obeštećenja za sve igrače u aktuelnom igračkom kadru potrošeno je tek oko 25.000.000 evra, a najveći deo otpada na dvojicu najpoznatijih - Stiva Munijea i Marka Bizoa. Beninski napadač nije se proslavio u Premijer ligi (Hadersfildu), ali je očigledno Liga 1 taman njegov nivo i tu je svoj na svome. Pametno je utrošio Brest 5.000.000 evra i opravdano se najviše isprsio za holandskog golmana Bizoa. Samo 18 golova primili su Pirati od početka sezone, što je tek gol više od najbolje odbrane lige, Nicine.

FOTO: AFP

Preostalih deset kola rešiće baš sve. Brest će se u narednih nešto više od dva meseca sastati sa gotovo svim konkurentima za direktan plasman u Ligu šampiona, a prvi takav duel je večeras (21.00) na vrelom Boler Deleliju protiv Lansa. Narednog vikenda, Rojeve momke očekuje sudar na Le Bleu protiv Lila, dok će u aprilu igrati protiv Liona, Monaka i Rena. Jedina povoljna okolnost je što više neće morati na megdan Pari Sen Žermenu.

Od Bresta sve zavisi. Ovo je prilika kakvu ne sme da ispusti i kakva se klubovima te platežne sposobnosti nudi jednom u nekoliko decenija. Kao što Tjersan kaže jednom od svojih kompozicija "Pas si simple" (nije tako lako), ali će 15.000 duša koje budu ovog proleća ispunjavale 102 godine staro zdanje Fransis Le Ble, do poslednjeg trzaja glasnih žica pokazati zašto je u srednjem veku važila izreka "Ko nije gospodar Bresta, taj nije pravi vladar Bretanje", aludirajući na bitke Engleza i Francuza za presto u ovom gradu tokom 14. i 15. veka.

Sada je vreme za završni juriš Pirata iz 29. departmana, krunisanje najlepšeg fudbalskog valcera Evrope i odlazak na mesto gde nikad nisu bili.

FRANCUSKA - 25. KOLO

Petak

Nica - Monpelje 1:2 (1:2)

/Boga 12 - Todibo 10ag, Savanije 42p/

Subota

17.00 (3,30) Lorijen (3,45) Olimpik Lion (2,30)

21.00 (2,20) Lans (3,35) Brest (3,60)

Nedelja

13.00 (1,42) Pari Sen Žermen (4,60) Rems (7,50)

15.00 (3,80) Strazbur (3,60) Monako (2,05)

15.00 (2,90) Avr (3,25) Tuluz (2,70)

15.00 (2,40) Mec (3,40) Klermon (3,20)

17.05 (2,15) Lil (3,50) Ren (3,70)

20.45 (1,53) Olimpik Marsej (4,10) Nant (6,50)

*** kvote su podložne promenama