Čuda od dece evropskog fudbala u poslednjih 30 godina: Ko je uspeo, ko nije, a ko se čeka?

Uvek je lepo kada se pojavi neki mlad fudbaler u nekom jakom klubu ili ligi i počne da postiže golove.

Mi novinari smo uvek spremni sa superlativima “čudo od deteta”, “supertalentovani”, “novi ovaj ili novi onaj”… I tako se rađaju zvezde ili se gase talenti. Zavisi kako ko podnese teret slave i očekivanja. Teško da neko ostane u sredini ili da mu karijera ide ravnom linijom.

Ali te karijere su uvek zanimljive za praćenje. Mladi fudbaleri lako i brzo prirastu za srce. Pogotovo ako igraju u popularnim klubovima. Ako ste videli prvi gol tog klinca, smatrate ga nekako “svojim detetom” i sa posebnom pažnjom pratite nastavak te karijere. Uz ono čuveno na kraju: “Jesam rekô…”

Tako smo na internetu naišli na listu mladih fudbalera (do 20 godina), koji su od 1990. do danas postigli najviše golova u četiri najjače lige Evrope: Premijer ligi, Primeri, Seriji A i Bundesligi. Lista je baš za pasionirane zaljubljenike u statistiku, ali i starije koji su odrasli na fudbalu od kraja poslednje decenije prošlog veka. Za ovih 30 godina je tu bilo svakakvih talenata koji su kasnije izrasli u velike igrače, ali i koji se nikada nisu razvili u ono što se očekivalo od njih. Bilo je i onih koji su baš

45. Nik Barmbi - 10 golova

Niki Barmbi je bio klasičan primer talentovanog Engleza koji nije izdržao pritisak. Sa 18 godina se ustalio u startnoj postavi Totenhema i činio je udarnu “petorku” sa imenima kao što su Klinsman, Dumitresku, Šeringem i Anderton. Postao je kasnije skupoceno pojačanje Mildzbroa, reprezentativac Engleske, pa najskuplje pojačanje u istoriji Evertona koji je ujeo za srce prelaskom u Liverpul. Karijera je tada počela da mu se ruši i nikada nije postao zlatni dečko engleskog fudbala kao što se predviđalo kada je kao tinejdžer zablistao u Totenhemu…

44. Kevin Galen – 10 golova

Pojavio se kao čudo od deteta u Kvins Park Rendžersima i u debitantskoj sezoni blistao u tandemu sa iskusnijim Lesom Ferdinandom. Dao je 10 golova u prvoj sezoni u Premijer ligi i najavio velike stvari. I to je bilo to. Sledeće sezone je Ferdinand otišao, KPR je ispao, Galen je doživeo tešku povredu i nikada više nije bio hit. Postao je rezerva, kasnije je igrao po niželigašima i nikoga za njega više nije bilo briga.

43. Keleči Ihenačo – 10 godina

Bio je velika nada Mančester Sitija, dobijao šansu kod Gvardiole, postigao i neke važne golove, ali kada je Mančester Siti pristao da ga proda u Lester postalo je jasno da tu nema velike karijere. Nigerijac je i danas član Lisica, ali nije igrač koji nosi ekipu. Dao je desetak golova za dve i po godine i ispostavio se kao igrač za sporednu ulogu u nekom timu iz sredine tabele.

42. Santi Mina – 10 golova

Ponikao je u Selti u kojoj je njegov otac ostavio trag kao igrač. Mladi Santi ga je vrlo brzo nadmašio, postao napadač o kojem se priča i kao veliko pojačanje prešao u Valensiju. Možda u pogrešnom momentu jer je klub sa Mestalje prolazio kroz krizu, a Mina se posle tri godine vratio u Seltu.

41. Đulen Gerero – 10 golova

On je postao legenda. Doduše, lokalna. Ali svakako legenda. Gerero je sa osam godina došao u Atletik Bilbao i čekao još 10 godina da mu Jup Hejnkes pruži priliku za debi u prvom timu. Tako je počela legenda o Gereru. Igrao je kao ‘desetka’, ‘devetka’, plejmejker… Postao je reprezentativac, tražili su ga Real i Barsa, ali ostao je veran Bilbau ceo život i za 14 sezona odigrao 442 utakmice na kojima je dao 112 golova.

40. Roke Santa Kruz – 10 golova

Bajern tih godina nije bio baš poznat kao klub koji juri svetske talente i rizikuje sa njima. Uglavnom je dovodio gotove proizvode ili forsirao svoju decu. Roke Santa Kruz je bio izuzetak. Kao najveći talenat paragvajskog fudbala je došao iz Olimpije i već u prvoj sezoni uspeo da se izbori za minutažu pored iskusnih vukova poput Elbera, Paula Serža, Ciklera i Jankera. Uglavnom ulazeći sa klupe. Na kraju, to je i ostao. Za osam godina u Bajernu nikada nije bio prvi špic sa punim poverenjem, a kasnije je promenio brdo klubova i na kraju se vratio u svoju Olimpiju čiji član je i danas. Ima 38 godina, ali je i dalje klasa za paragvajski fudbal.

39. Lukas Podolski – 10 golova

Otkako je debitovao za Keln kao 18-godišnjak, postao je miljenik nemačke javnosti i njen obožavani Princ Poldi. Iako je u istoj sezoni ispao sa Kelnom u Cvajtu, ostao je u klubu i igrama u drugoligaškom fudbalu uspeo da obezbedi mesto u reprezentaciji Nemačke na EP u Portugaliji. Naravno, Bajern je bio logičan sledeći korak, ali u Minhenu nikada nije prešao onu granicu od supertalenta do zvezde svetskog fudbala. Čak 13 godina je bio član Pancera za koje je odigrao 130 utakmica, vratio se u Keln, igrao i za Arsenal, Inter, u Turskoj, Japanu, a danas je član Alanje. Iako ima 34 godine, mnogima je i dalje mladi Princ Poldi.

38. Maks Arnold – 10 golova

Za razliku od Podolskog, oko Maksa Arnolda se nije digla tolika prašina kada se kao tinejdžer pojavio u Volfzburgu. Više su to bila lokalna očekivanja. Ali bilo je i prognoza da može da izraste u reprezentativca. Ispostavio se kao solidan prvoligaški igrač, a za Nemačku je odigrao jednu prijateljsku i verovatno više neće nijednu. 

37. Antonio Kasano – 11 golova

Način na koji je ovaj dečko debitovao u Seriji A će ga obeležiti do kraja karijere. Bubuljičavi klinac iz Barija je tako drsko i bezobrazno proleteo pored Lorana Blana i Kristijana Panućija, a onda matirao Anđela Perucija da se Italija preko noći zaljubila u njega. Svi su pričali o dečku koji se poigrao sa Interom. Kada se podvuče crta, bio mu je to gol karijere. Igrao je sjajno kasnije i u Romi, ali nije postao Totijev naslednik kao što se očekivalo. Dogurao je do Real Madrida gde je propao, pa je oživeo karijeru u Sampdoriji i kasnije promenio dresove gradskih rivala Milana i Intera. Ipak, više zbog lude glave nego zbog fudbalskog znanja, nije napravio karijeru kakva mu se predviđala.

36. Obafemi Martins – 11 golova

Inter ga je primetio u mlađim kategorijama Ređane i doveo ga kada mu je bilo samo 17 godina. Makar je takva zvanična priča bila tada. Pocepao je konkurenciju u omladincima i sledeće sezone debitovao kao 18-godišnjak za prvi tim. A bio je snažan, moćan i brz kao da ima već par sezona prvoligaškog fudbala u nogama. Prvo je bio džoker pored Adrijana i Vijerija, izborio se za sjajnu minutažu pored Kruza i Rekobe, a kod Mančinija je postao i starter. Davao je neke važne golove, proslavljao ih ludo i navijači su ga voleli. Ali kada su došli Krespo i Ibrahimović, Inter je morao da ga proda. Oba Oba je potom igrao u Engleskoj, Rusiji, Nemačkoj, Španiji, Americi i Kini gde je završio karijeru, da bi nedavno najavio da se vraća iz penzije.

35. Viktor Obina - 11 golova

Otkrili su ga Interovi skauti u Nigeriji i doveli ga u Kjevo gde je počeo sa adaptacijom na italijanski fudbal dok se ne iskali za prvi tim Nerazura. Ta adaptacija je izgledala sjajno. Debitovao je golom u Seriji A, nagovestio da je “novi Martins” i u Interu su zadovoljno trljali ruke što su ga kaparisali. Proveo je u Kjevu tri godine pre nego što se preselio u Inter, a tamo se nije pokazao. Kako mu je karijera brzo zasijala, tako se brzo i ugasila, pa je svaki sledeći klub bio korak nazad, da bi sa fudbalom završio u južnoafričkom Kejptaunu kod Benija Mekartija. Imao je 32 godine kada je stavio tačku.

34. Mojze Ken – 11 golova

Juventus je Mojzea Kena je otkrio u jednom malom klubu i razvijao ga kroz omladinske selekcije do prvog tima. Ken je postao prvi ‘milenijalac” koji je postigao gol u Seriji A, počeo da dobija ozbiljnu minutažu u prvom timu, dogurao i do reprezentacije i u jednom trenutku je zaista delovalo da raste u pravu zvezdu. Ipak, Juve je odlučio da ga proda Evertonu gde nije pokazao skoro ništa i čini se da bi mogao da ostane upamćen kao još jedan promašeni talenat. Još je mlad, ima vremena, ali nešto mora da promeni ako opet hoće da igra velike utakmice u velikom klubu.

33. Džermejn Defo – 11 golova

Nikada nije postao svetska zvezda, ali nikada nije ni razočarao. Otkako se kao tinejdžer pojavio u napadu Vest Hema, pa do današnjih dana u kojima kao veteran igra za Glazgov Rendžerse, uvek je bio igrač na koga treneri mogu da se oslone i koji garantuje golove. Najbolji dani karijere su mu bili u Totenhemu za koji je sa prekidima ukupno igrao 11 sezona i postao jedan od najboljih špiceva engleske Premijer lige. Utisak je da je tek u poznim godinama stekao poštovanje koje je zaslužio tokom karijere. Ostaće upamćen kao simpatičan napadač kojeg su ljubitelji fudbala voleli.

32. Iker Munijain – 11 golova

Za njega će većina uvek reći – “šteta”. Šteta jer su mu povrede unakazile karijeru i unazadile ga kada je bio jedno od najatraktivnijih krila Evrope. Šteta i što je bio tako odan i veran Bilbau i što odmah posle par sezona nije otišao u neki veći klub. A mogao je… Tražili su ga brojni evropski velikani. Govorili su da je “novi Mesi” kada se pojavio u Bilbau. I danas je u Bilbau, ali nije više talenat. Ima 27 godina i pitanje je da li će ikada više igrati onakav fudbal. Ipak, kada ga je igrao, bilo ga je uživanje gledati.

31. Kristijan Vik – 11 golova

Njega će da se sete samo pasionirani ljubitelji nemačkog fudbala. Vik se pojavio kao redak talenat u Nirnbergu početkom 90-ih godina prošlog veka i postao treći najmlađi debitant u istoriji Bundeslige. Tražili su ga Bajern i Borusija Dortmund, a on je 1994. izabrao Karlsrue i kasnije propao zajedno sa tim klubom. Karijeru je završio kada je imao samo 29 godina i danas je trener u mlađim reprezentativnim kategorijama Nemačke.

30. Maks Majer – 11 golova

Šalke ima tradiciju lansiranja mladih zvezda, a Maks Majer je bio jedna od njih. Kao tinejdžer je postao jedan od najbitnijih članova Šalkeovog veznog reda i imao je budućnost koja je obećavala. Odbijanjem da produži ugovor i da ode kao slobodan igrač je pokvario reputaciju u klubu i nije nastavio da napreduje kao što se očekivalo. Iako se u jednom momentu govorilo čak i da ga želi Barselona, na kraju je završio u Kristal Palasu gde danas nije među nosiocima igre.

29. Samuel Eto – 12 golova

Imao je samo 16 godina kada je debitovao za reprezentaciju Kameruna i kada je naterao Real Madrid da ga kupi iz Afrike. Bio je najmlađi igrač Mundijala 1998. godine, a Real je izabrao put da ga kali na pozajmicama. Posle tri pozajmice je zauvek napustio Real, eksplodirao u Majorki i došao do Barselone u kojoj je postao jedan od najboljih napadača sveta. Dao je 130 golova na 199 mečeva za Barsu, osvojio sve što se moglo osvojiti, umeo je često da se osveti Realu, a kasnije je i sa Interom pokorio Evropu. Posle Intera je promenio gomilu klubova, jurio za novcem gde god su ga zvali i završio karijeru u Kataru prošle sezone sa 38 godina.

28. Julijan Draksler – 12 golova

Iako je napravio lepu karijeru, iako je pravio velike transfere i iako je bio čak i prvak sveta sa Nemačkom, kao da se očekivalo da ostavi veći trag. Uvek je ostajao nekako u senci kada bi došlo do velikih utakmica. Sa 17 godina je zaigrao u prvom timu Šalkea, postao jedan od najvećih nada nemačkog fudbala, ali kao da nikada nije razvio talenat do kraja. Danas je rezerva u Pari Sen Žermenu, zarađuje sjajno, ali nije više igrač kojeg smatraju zvezdom evropskog fudbala. Čini se da mu je ovo vrhunac karijere.

27. Mario Gece – 12 golova

Još kontroverzniji primer od Drakslerovog. Zlatno dete Borusije Dortmund, porom izdajnik, pa Bajernov plaćenik, nacionalni heroj i na kraju pokajnik koji retko koga više zanima. Jirgen Klop ga je lansirao u najvećeg talenta nemačkog fudbala, blistao je u onoj šampionskoj generaciji Milionera, ali je prelaskom u Bajern napravio najgori potez u karijeri. Postigao je gol koji je Nemačkoj doneo titulu prvaka sveta i od tog gola mu je sve krenulo naopako u karijeri. Vratio se u Dortmund, ali ništa više nije bilo isto. Ni on, ni navijači koji su ga obožavali. Iako ima samo 27 godina, mnogima deluje kao isluženi veteran od kojeg više ništa ne može da se izvuče. Ovog leta će napustiti Borusiju kao slobodan igrač i čeka ga neka prosečna sredina u kojoj će pokušati da oživi karijeru. Očekivao se drugačiji epilog...

26. Emil Heski - 13 golova

Retko koji tinejdžer je tako zapalio engleski fudbal kao Emil Heski kada se sa izgledom Majka Tajsona pojavio u prvom timu Lestera i u prvoj sezoni kao starter sa 19 godina došao do dvocifrenog golgeterskog učinka. Ostrvo je poludelo za njim, a najviše Liverpul koji ga je učinio najskupljim igračem u klupskoj istoriji. Trebalo je da nasledi Robija Faulera i da u tandemu sa još jednim lokalnim miljenikom Majklom Ovenom bude garancija Liverpula i engleske reprezentacije u narednih nekoliko godina. Čak je imao i jednu dobru sezonu kada je Liverpul osvojio sva moguća kup takmičenja, ali sve posle toga je bilo loše. Više će ga pamtiti po promašenim šansama, 'drvenim' prijemima lopte i lošim potezima, nego po golovima. Na kraju se pokazalo da je Heski prosečan engelski napadač za klubove iz donjeg dela Premijer lige i karijeru je završio nezapaženo u drugoligaškom Boltonu.

25. Timo Verner – 13 golova

O njemu ćemo tek da sudimo za koju godinu, ali nemački talenat sada izgleda kao da je na pravom putu da postane jedan od najboljih napadača Evrope. Za Štutgart je debitovao sa samo 17 godina i nagovestio veliki potencijal, a prelazak u Lajpcig je bio pravi korak za dalji napredak u karijeri. Sada deluje da je savladao i tu lekciju i da mu je potreban neki od top klubova evropskog fubala. Deluje da je spreman za to.

24. Romelu Lukaku – 14 golova

Otkako se sa 16 godina pojavio u prvom timu Anderlehta, Evropa je brujala o snažnom Belgijancu. Bilo je teško za poverovati koliko godina ima kada ga vidite onako korpulentnog. Krenula je jurnjava za njim i ulovio ga je Čelsi. Ipak, na Stamford Bridžu nikad nije dobio pravu šansu, eksplodirao je u VBA, potom blistao u Evertonu, da bi u jednom od najvećih transfera svih vremena došao kao spasilac Mančester Junajteda. Bio je to brak koji nikome nije odgovarao i Lukaku je pobegao u Inter gde je opet postao jedan od najboljih u svom poslu. Tek posle 10 godina profesionalne karijere, Belgijanac pokazuje da je ‘devetka’ sposobna da na svojim leđima nosi pritisak velikog kluba.

23. Rahim Sterling - 14 golova

Još kao omladinac Liverpula je skrenuo pažnju na sebe i nagovestio da je velikan sa Enfilda dobio zvezdu za narednih desetak godina. Brzina, dribling, osećaj za gol… Odskakao je. Kao tinejdžer je postao starter u Liverpulu, postizao je i nameštao golove, trebalo je da bude okosnica Redsa, ali je izabrao Mančester Siti i kod Gvardiole postao jedan od najboljih igrača Evrope. Tek mu je 25 godina, a iz sezone u sezonu deluje zrelije i bolje, tako da ono najbolje tek treba da očekujemo.

22. Žoseba Ečeberija – 15 golova

Ponikao je i prošao školu Real Sosijedada, a legenda je postao u ljutom rivalu Atletik Bilbau. Taj transfer je izazvao pravi fudbalski zemljotres u Baskiji i smatra se najkontroverznijim u istoriji dva kluba. Postao je najskuplji maloletnik u istoriji španskog fudbala, a dva kluba su zbog njega prekinuli sve odnose. U Bilbau je proveo celu karijeru i za 17 godina izrastao u jednu od najvećih legendi kluba. Preko 500 utakmica i preko 100 golova za Bilbao. Bio je godinama i standardan član španske reprezentacije. Nezaboravno krilo.

21. Julijan Brant - 15 golova  

Još jedan nemački ‘vunderkind’ novije proizvodnje. Brant je imao samo 18 godina kada je u dresu Bajer Leverkuzena skrenuo pažnju nemačke fudbalske javnosti na sebe. Brz, lagan, sjajne tehnike… Odmah se videlo da su Farmaceuti dobili mladu zvezdu. Postao je i reprezentativac Nemačke, a posle pet godina u Leverkuzenu je rešio da je vreme za korak napred i prešao je u Borusiju Dortmund. Ostavio je dobar utisak u debitantskoj sezoni na Vestfalenu, ali se očekuje da pokaže mnogo više i da bude jedan od lidera u narednim godinama.

20. Domeniko Berardi – 16 golova

Čini se da je njegov zlatni voz prošao. Tada anonimni drugoligaš Sasuolo ga je otkrio na turniru malog fudbala i doveo ga u svoje mlađe selekcije. Veliki uspon kluba iz Ređo Emilije se poklopio sa Berardijevom afirmacijom i zajedno su oduševili kada su se pojavili u Seriji A. Berardi je dao tridesetak golova u prve dve sezone Serije A, a pogotovo je voleo da maltretira Milan kojem je na jednom meču dao četiri gola i potpisao otkaz Maksu Alegriju. Posle te dve sezone su ga tražili svi veliki italijanski klubovi, ali je izabrao da ostane u Sasuolu. I pogrešio. Usledile su serije povreda, počeli su da se u ligi pojavljuju mlađi i talentovaniji, pa je Berardi ostao u senci. Iako ima samo 25 godina, najveća je legenda u istoriji Sasuola sa 250 utakmica i 83 gola, ali taj status lokalni ikone će ga verovatno koštati i veće karijere. A možda još nije kasno?

19. Frensis Džefers – 16 golova

Jedan od najvećih promašaja u istoriji engleskog fudbala. Kada se kao klinac pojavio u Evertonu, počele su da se ispredaju bajke o njegovom čudesnom talentu, a Arsen Venger je mimo svih svojih pravila dao ogroman novac za engleskog talenta oko kojeg se digla prašina. Džefers nije uradio ništa u Arsenalu, slali su ga na pozajmice i jedva dočekali da ga se reše posle pet godina. Kasnije je igrao za slabije premijerligaše, drugoligaše, bio u Škotskoj, Australiji, na Malti, da bi karijeru završio sa 32 godine u četvrtoligašu Akringtonu kao sinonim propalog talenta engleskog fudbala.

18. Hose Anotnio Rejes – 16 golova

Nažalost, on više nije ni među živima. Ali će ga mnogi pamtiti kao dečka bisernog osmeha koji je umeo da igra paklen fudbal. Simbol uspona Sevilje i njenog puta od drugoligaša do kluba iz vrha španskog fudbala je baš Hose Antonio Rejes. Dete kluba iz Andaluzije koje se čekalo toliko godina da zapali navijače. Sa 18 godina je bio ponajbolji igrač Sevilje u Primeri i talenat o kojem je brujala Evropa. Najuporniji je bio Arsen Venger i za velike pare ga doveo u Arsenal, ali mu Engleska nikad do kraja nije legla i čini se da je to bio pogrešan izbor. Igrao je i kasnije za velike klubove Real, Atletiko, Benfiku, vratio se u Sevilju, ali je ostao utisak da je mogao više. Prošlog leta je izgubio život u saobraćajnoj nesreći.

17. Rajan Gigs – 17 golova

Ako se za nekoga može reći da je do kraja istrčao put od čuda od deteta do legende u jednom klubu, onda je to Rajan Gigs. Sa 17 godina se kao pojavio kao supertalenat u prvom timu i posle 24 godine napustio klub kao jedna od njegovih najvećih legendi. Skoro 1.000 utakmica, 168 golova, ko zna koliko asistencija i ‘milion’ driblinga su dokaz da čuda od dece mogu da postanu i čuda od fudbalera. Ne zna se da li ga uzbudljivije bilo gledati kada se pojavio ili kada je kao veteran pomerao granice fizike i umeo da nosi Crvene đavole na leđima.

16. Alan Smit – 17 golova

Iako je dogurao do Mančester Junajteda, Alan Smit definitivno nije napravio karijeru kakva mu se predviđala. Pojavio se kao talentovani klinac u onoj uzbudljivoj generaciji Lidsa i imao je predispozicije da postane jedan od najboljih engleskih napadača. Umesto toga je završio kao zadnji vezni u Mančester Junajtedu. Iako je uspešno obavljao tu ulogu, definitivno je bio bolji kao napadač. Težak lom noge mu je upropastio karijeru koju je kasnije završio u niželigašu Nots Kauntiju.

15. Valeri Božinov – 18 golova

Bugarin je imao samo 14 godina kada ga je otkrio tadašnji Lećeov lovac na talente Pantaleo Korvino i doveo ga na jug Italije. Božinov je postao najmlađi stranac u istoriji Serije A i eksplodirao kod Zdenjeka Zemana koji je tih godina umeo da lansira talente u žuto-crvenom dresu. Ispostaviće se da Božinov više nikada nije igrao takav fudbal kao u Lećeu. A imao je gomilu prilika u Fjorentini, Juventusu, Mančester Sitiju, Sportingu… Čini se da nije imao pravu glavu koja je mogla da isprati talenat u nogama. Postao je globtroter koji je menjao klubove kao čarape, da bi danas kao veteran dočekao da bude rezerva u drugoligašu Peskari.

14. Hose Mari – 18 golova

Kada se pojavio u Sevilji kao neka verzija miksa ‘desetke’ i ‘devetke’, Španija je bila oduševljenja njegovim talentom. Dao je sedam golova kao tinejdžer u prvoj sezoni u Primeri, ali nije sprečio ispadanje Sevilje. Ipak, nije potonuo sa njom već je kao jedan od najvećih talenata španskog fudbala prešao kao veliko pojačanje u Atletiko Madrid. Bio je dobar i u Madridu, ali su to bila nesrećna vremena Jorgandžija i posle dve godine je u velikom transferu pojačao Milan. Tamo se nikad nije uklopio i tu je krenuo veliki pad karijere koja je tek bila počela i od koje se mnogo više očekivalo.

13. Nikola Anelka – 19 golova

Bio je to jedan od najboljih poteza Arsena Vengera u Arsenalu. Anonimnog francuskog tinejdžera je doveo iz Pari Sen Žermena i napravio od njega napadačku senzaciju koja je zaludela pola Evrope. Toliko da je i Real Madrid izdvojio tada ogroman novac nadajući se da je dobio napadača za narednih desetak godina. Ali osim ogromnog talenta, Anleka je bio i čudna glava koju ništa nije moglo da impresionira i smiri, pa ni Real Madrid. Iako je dao neke važne golove, nikada u Madridu nije opravdao očekivanja, ali daleko od toga da mu karijera nije bila uspešna. Jedan je od retkih koji je iz Reala otišao sa etiketom promašaja, a potom napravio sjajnu karijeru i dugo trajao. Igrao je za velike klubove i mnogo puta je prelazio put od otpisanog do golgetera koji može da bude fatalan. Vrhunac karijere mu je ipak bio Čelsi u kojem je bio u sneci Drogbe ali je umeo da pogodi kada svi ostali zakažu.

12. Mario Baloteli – 20 golova

Kada neko do 29. godine igra u klubovima kao što su Inter, Milan (dva mandata), Liverpul, Mančester Siti, Marselj, osvoji Ligu šampiona, titule u Seriji A i Premijer ligi, pa na sve to doda i neke nezaboravne velike utakmice u dresu reprezentacije, onda to znači da je uspeo. Ali kod Marija Balotelija ne važe standardne procene i ocene. On je poseban tip za kojeg će uvek važiti mantra da je mogao mnogo više da je bio iole normalniji tip. Imao je savršenu kombinaciju talenta, mašte i fizičkih predispozicija da bude jedan od najboljih napadača sveta. Ali deluje da nije iskoristio ni 50 odsto tih kapaciteta. Kada se osvrne, može da bude zadovoljan, ali može i da žali. Verujemo da on razmišlja na ovaj prvi način. Ali isto tako i većina ljubitelja fudbala na svetu ga gleda na onaj drugi način.

11. Bojan Krkić – 20 golova

Sa mnogo više pompe su u Kataloniji najavljivali Bojana Krkića nego Lea Mesija. Španac srpskog porekla je bio čudo od deteta i u mlađim kategorijama Blaugrane oborio gomilu rekorda. Sa ogromnim očekivanjima je priključen prvom timu, davao je čak i golove, ali se ispostavilo da nikada nije prešao put od talentovanog dečaka do ozbiljnog čoveka. A nije da nije imao šanse… Trudili su se u Barsi da ga sačekaju i istrpe. Kasnija karijera u Romi, Milanu, Ajaksu, Stouku, Majncu i Alavesu je pokazala da Krkić zapravo nikada i nije bio materijal kakvim su ga predstavljali. Danas ima 29 godina, igra u Montrealu i deluje kao veteran na zalasku karijere.

10. Lionel Mesi – 21 gol

Sve ono što Krkić nije uspeo, Leo Mesi jeste. Naviknut od malih nogu da se bori sa predrasudama i da je sam sebi jedini izazov, Mesi je prošao prirodan put u La Masiji, a onda kao jedan od njenih najvećih talenata dobio šansu da okusi šmek fantastične Ronaldinjove Barselone. Ispostavilo se da je to bila simbolična smena fudbalskih gospodara u Kataloniji. Sve ostalo je istorija... Brazilac je počeo da pada, a Argentinac da raste. I izrastao je u jednog od najboljih, a po mnogima i najboljeg, fudbalera svih vremena.

9. Kaj Haverc – 24 gola

U ovom trenutku je reč o najvećem talentu nemačkog fudbala. Ima samo 20 godina, a već 110 utakmica i 30 golova u Bundesligi. Sve u toj karijeri izgleda kako treba, napreduje iz meča u meč i izrasta u zvezdu nemačkog fudbala. Logičan sledeći korak je najverovatnije Bajern, a tu ćemo videti da li će talenat preći put do legende. Svi preduslovi su tu…

8. Serhio Aguero – 25 golova

Kada neko sa samo 15 godina debituje za prvi tim velikog Independijentea, taj neko mora da je posebna faca. A Serhio Aguero se baš takvim i ispostavio na kraju. Kao tinejdžer je blistao u dresu Crvenih đavola i postao najveći biser argentinskog fudbala u tom trenutku. Nije ni čudo onda što je Atletiko Madrid tada izbrojao ogromne pare i doveo ga kao naslednika Fernanda Toresa. Kao tinejdžer je u Atletiku dao 25 prvoligaških glova. Pa nije onda čudo ni što je Mančester Siti kasnije dao još veće pare i dobio u Argentincu najboljeg igrača u klupskoj istoriji. Serhio Aguero iza sebe ima 18 sezona profesionalnog fudbala! Od toga čak 14 u evropskom fudbalu. Samo u tri sezone od tih 14 je postigao manje od 20 golova. Ako je neki neki napadač konstanta u poslednjih desetak godina i garancija golova, onda je to Aguero.

7. Alešandre Pato – 26 golova

Ako je neki igrač asocijacija brzog uzleta i još bržeg pada, onda je to Alešandre Pato. Kako je taj momak izgledao kada se pojavio u Internasionalu i kada je pomerao pamet defanzivcima Barse na SP za klubove. Milan je uradio sve što može da ga dovede, platio ogroman novac i čekao ga da napuni 18 godina. Debitovao je u napadačkom trilingu sa Kakom i Ronaldom! Postigao je gol na debiju i Apenini su odmah trijumfalno uskliknuli da je zvezda rođena. Onaj gol na Kamp Nou kada kao na motoru prolazi odbranu Barselone i za nekoliko sekundi stiže od centra do ubacivanja lopte u mrežu Valdeza će ostati najbolje svedočanstvo o brzini svetlosti koja je stanovala u nogama popularnog Patka. Ali ta brzina je očigledno bila preveliko opterećenje i za Patovo telo. Serija svakakvih povreda mu je presekla karijeru kada je trebalo da krene ka vrhuncu. Buran život van terena je samo dodatno odmogao. Ta karijera je zapravo bila završena u 24. godini. Sve posle toga je bilo neuspelo oživljavanje i tužno podsećanje na priču koja nikad nije ispričana do kraja. Pato igra i dalje u Brazilu, ima 30 godina, ali odavno je nebitan faktor na fudbalskoj mapi…

6. Fernando Tores – 26 golova

Njegovo pojavljivanje u prvom timu Atletika je bila jedina svetla tačka tih tužnih godina za madridske Jorgandžije. El Ninjo je sa samo 19 godina postao kapiten Atletika i njegova udarna igla u drugoj ligi. Simbol nade za neka srećnija vremena koja su priželjkivali Kolčonjerosi. I dao im je nadu! Pet sezona je rešetao i onda poput mnogih drugih velikih napadača napustio Atletiko. Takva je sudbina tog kluba… Otišao je u Liverpul gde je proveo najbolje godine u karijeri. U jednom periodu je sigurno bio najbolji napadač sveta zbog čega ga je Čelsi kupio u jednom od najpoznatijih transfera svih vremena. Nikada nikome neće biti jasno kako se onaj Tores iz Liverpula pretvorio u onog Toresa u Čelsija. Kako god, tada je krenuo pad koji nisu spasli ni pozajmica u Milanu, ni povratak u Atletiko. Nikada više nije bio onaj El Ninjo. Sa reprezentacijom je osvojio sve i ostaće upamćen kao jedan od onih supertalenata koji su kasnije postali igrači najviše klase. Nije trajao koliko se očekivalo, ali jeste dovoljno da ga pamtimo kao napadača od kojeg se defanzivcima ledila krv u žilama.

5. Džejdon Sančo – 27 golova

U ovom trenutku, Džejdon Sančo je jedan od najvećih talenata svetskog fudbala. Iako je tek nedavno napunio 20 godina, već ima 27 bundesligaških golova i 40 asistencija. Još kad je bio 15-godišnjak, Engleska je pričala o njegovom potencijalu, očekivalo se da bude prva velika zvezda iz omladinskog pogona Mančester Sitija, ali je na iznenađenje mnogih izabrao drugačiji put i rešio da karijeru pravi u Borusiji Dortmund. Bio je to fantastičan potez, dobio je slobodu i poverenje da rasprši svoj dijamantski talenat i izraste u jednog od najatraktivnijih igrača Evrope. Očigledno je da je prerastao Dortmund i da će se u Englesku vratiti na velika vrata. Možda i kao najskuplji igrač u istoriji lige. A onda ćemo videti da li ima glavu da izdrži taj pritisak i da postane prva faca ostrvskog fudbala.

4. Vejn Runi – 30 golova

Ako je Sančo sada najveći talenat engleskog fudbala, onda je to Vejn Runi bio pre njega. Kao dečak u Evertonu je dobio nadimak Runaldo što je dovoljno govorilo o talentu kojim je bio naoružan. Rušio je klupske rekorde, a nije imao ni punih 17 godina kada je golom u poslednjem minutu bacio na kolena tada moćni Vengerov Arsenal. Bilo je očigledno da je zvezda rođena, a Aleks Ferguson nije hteo da propusti priliku i izdvojio je veliki novac za mladu zvezdu za kojom je Mančester Junajted tada vapio. Za 13 godina na Old Trafordu je dao preko 250 golova i postao jedan od najboljih svetskih napadača svoje generacije.

3. Robi Fauler – 35 golova

Još jedno Evertonovo dete u kojem su uživali navijači nekog drugog engelskog kluba. U ovom slučaju gradskog rivala Liverpula. Robi Fauler je bio jedan od najboljih i najkontroverznijih fudbalera koji su se pojavili u Engleskoj u prethodnih 30 godina. Dovoljno je reći da su mu Liverpulovi navijači nadenuli nadimak Bog! Proveo je u Liverpulu desetak godina, ali na kraju ipak nije napravio karijeru kakva mu je predviđana kada je kao tinejdžer zapalio Ostrvo. Dao je 116 golova za Liverpul u prve četiri sezone dok nije napunio 22 godine. Posle 22. godine je u Liverpulu odigrao još četiri i po sezone i za to vreme ukupno dao samo 55 golova. Sagoreo je brže nego što je trebalo…

2. Majk Oven – 40 golova

Dok se Faulerova fudbalska zvezda polasko gasila, počinjala je da sija zvezda drugog engleskog napadača u Liverpulu. Majkl Oven je ponikao u Liverpulu i sa 18 godina već bio starter i reprezentativac Engleske. Planetu je zaludeo kao 18-godišnjak na Mundijalu u Francuskoj. Do 20. godine je već postigao 40 ligaških golova za Liverpul! Mnogi sjajni igrači su igrali u Liverpulu u prethodnih 30 godina, ali nikada nijedan kao Oven na vrhuncu forme. Iako nikada nije prebacio brojku od 30 golova u sezoni u svim takmičenjima ili 20 golova u Premijer ligi, Oven je bio jedan od najboljih igrača sveta. Imao je nešto do tada neviđeno za engleske napadače. Na kraju, postao je i najbolji igrač sveta 2001. godine. Jedini je Englez kojem je to pošlo za rukom u poslednjih 40 godina. Otišao je iz Liverpula u Real Madrid kao Galaktikos da kompletira napad sa Raulom i Ronaldom, ali od tada mu je karijera krenula niz brdo. Vratio se u Englesku, igrao za Njukasl, Mančester Junajted i Stouk, ali nije to više bio onaj Golden Boy iz Liverpula.

1. Raul Gonzales Blanko – 49 golova

Kako mladi talenat da postane veliki igrač u najvećem klubu na svetu? To praktično deluje nemoguće… Koliko dece Real Madrida je u poslednjih 30 godina uspelo da postane legenda kluba? Samo jedan. Raul Gonzales Blanko. Senjor! Prošao je kadete, omladince, C tim, B tim i sa 17 godina postao najmlađi debitant u istoriji Real Madrida. Počela je nova era u istoriji Kraljevskog kluba. Za 16 sezona u Real Madridu, Raul je dočekao i ispratio brojne fenomenalne napadače poput Zamorana, Mijatovića, Šukera, Morijentesa, Anelke, Ronalda, Ovena, Robinja, Van Nistelroja, Kasana, Saviole, Iguaina… Nikad ga niko nije izbacio iz prve postave. Nije bio ni najbrži, ni najsnažniji, ni najtalentovaniji. Ali od svega je imao pomalo. Ubitačan osećaj za gol, miliona načina za završnicu, tehnika, oni njegovi čuveni lažnjaci pred golmanom, igra glavom, igra sa one noge... Sve što napadač treba da ima. Posle 741 utakmice i 323 gola, Murinjo ga je oterao iz kluba i počela je era Kristijana Ronalda. Ali, Raul će zauvek ostati jedan od najvećih usitroiji Reala iako nikada nije voleo sebe da trpa u koš sa Galaktikosima.

(FOTO: reuters, AFP)