Crtaj, slikaj, gradi i budi najveći umetnik u gradu umetnika: Đirona, to je lepota koja oduzima dah (VIDEO)

Čista umetnost. Kao što su je u prošlosti stvarali ljudi po kojima se prepoznaju ulice Barselone, tako sad igra Đirona. Ne, nema u njoj ništa krvničko kao što je bila odlika Atletika kad je mučio velike dok sam nije postao takav, niti je ovo Lester modernog doba, pošto su Englezi više ličili na bandu koja se sa noževima zaletela na engleske moćnike i pljačkala ih. Ovo je milina za oči, srce i dušu. Čak više nije ni bajka, nego stvarnost, jer manji klub vlada Katalonijom, možda će i španskim fudbalom. Taman da ne osvoji titulu, pobrao je takve simpatije na svim meridijanima da se trijumf na terenu zvaničnog prvaka tretira senzacijom samo za neupućene. Za one koji su pratili ekipu sa Montilivija ovo je dokaz vrednosti i napretka.

Preambiciozno bi bilo uporediti anonimuse sa onima koji su ostavili snažan otisak u gradu Barseloni, po čemu su njene ulice i građevine prepoznatljive. Mada, zar vam se ne čini da to kako loptu miluje Aleiš Garsija ne podseća na arhitehtu Antonija Gaudija; može li se Viktor Cigankov posmatrati očima Slavadora Dalija ili se to Kristijan Stuani pod stare fudbalske dane pretvorio u najbolju verziju Pabla Pikasa? Spektakl u svakom potezu, kao kad je potrebno crtati, slikati, bojiti... Lepota u svetu sporta na primeru završne utakmice nedeljnog programa 16. kola Primere – 4:2.

Na terenu prvaka, protiv učesnika Lige šampiona, tamo gde je Ćavijeva ekipa preokretima razoružavala Seltu i nedavno Alaves. Samo što Mićelov tim ne liči na pobrojane, već je veran sebi. Igrao je kao da su preko puta Almerija ili Rajo Valjekano i opet oduševio. Izdanja Đirone oduzimaju dah.

Sve što radi deluje smisleno. Igra fudbal. Igra se fudbala. I zato je prva na tabeli. Sad sama. Bez Real Madrida kao pratilje poslednjih nekoliko sedmica. Ovaj tim morate da volite.

Kad je prvenstvo počelo bio je iznenađenje. Više nije. Kad je izgubio od Reala govorilo se da će pasti. Nije. Kad je nastavio da pobeđuje pitali su se gde su granice. Niko ne zna. Jedino što svi u Đironi znaju da igraju fudbal. Onaj izvorni. Napred. Prste da poližeš. Savio i Cigankov po bokovima, Dovbik kao razarač u napadu, Stuani koji je stavio tačku kao još jedan potcenjeni genijalac, Ivan Martin čije lopte izrone ispred napadača, a van domašaja rivala, pa bekovi Jan Koutu i Migel Gutjeres (dao gol) koji odlaze napred kao kamikaze. Poezija!

Đirona je sve što aktuelna Barselona nije. Hrabra, smela, maštovita, rastrčana, ubojita. Dala je četiri gola na Monžuiku gde Ćavijeva ekipa igra domaće utakmice dok traje renoviranje Nou Kampa. Postala je prva ekipa posle pet godina koja je Barsi na njenom terenu spakovala četiri gola u prvenstvu (prethodno Betis, novembra 2018). Realno, mogla je još toliko.

Barsa jeste dala dva komada, ali suštinski nijednog časa nije bila konkurentna. Ako gledamo samo aktuelni trenutak, čini li se da Cigankov pruža više od, na primer, Rafinje? Da rezervista poput Valerija može da bude produktivniji od Ferana Toresa? Možda će neko reći da je neuporedivo, možda je velika istina da se Đironini fudbaleri ne bi snašli u Barseloninom sistemu, ako bi dobili priliku da igraju za Ćavija.

Samo, njih briga, oni uživaju. I sanjaju. Da ostave trag u pokrajini koja se divi Gaudiju, Daliju i Pikasu.

PRIMERA – 16. KOLO

Petak

Hetafe – Valensija 1:0 (0:0)

/Majoral 87/

Subota

Alaves - Las Palmas 0:1 (0:1)

/Rodriges 31/

Betis - Real Madrid 1:1 (0:0)

/Ruibal 66 - Belingem 53/

Viljareal - Real Sosijedad 0:3 (0:3)

/Merino 38, Subimendi 41, Kubo 45+4/

Majorka - Sevilja 1:0 (1:0)

/Larin 11/

Nedelja

Atletiko Madrid - Almerija 2:1 (2:0)

/Morata 17, Korea 22 – Baptistao 62/

Granada - Atletik Bilbao prekinuto

Kadiz - Osasuna 1:1 (1:0)

/Rođer 19 - Budimir pen 70/

Barselona – Đirona 2:4 (1:2)

/Levandovski 19, Gundogan 90+2 – Dovbik 12, Gutjeres 40, Valeri 80, Stuani 90+5/

Ponedeljak

21.00: (2,45) Rajo Valjekano (3,30) Selta Vigo (2,95)

***Kvote su podložne promenama