Čoviću nagrada za pretrpljen bol: Lalatova Voša u finalu Kupa, Čuka bez Evrope (VIDEO)

Davnašnja želja Nenada Lalatovića konačno se obistinila. Nije uspeo sa Crvenom zvezdom, Čukaričkim i Radničkim, ali jeste sa Vojvodinom. Nemanja Čović se u 31. minutu iskrao pažnji čuvara i sproveo centaršut Nikole Drinčića iza leđa Đorđa Petrovića pa je Vojvodina u više nego dobrom okršaju na Banovom brdu pobedila sa 1:0 i plasirala se u finale Kupa, prvi put još otkako je 2014. i osvojila pehar najmasovnijeg srpskog takmičenja.

Utakmica je odlučena u 31. minutu kada je neiskusna odbrana Čukaričkog konačno zaspala. Dimitrije Kamenović je zakasnio da izađe na Drinčića, kobna greška imajući u vidu kakvu kiflu ume da zavije Vošin kapiten. Išao je taj centaršut pravo na glavu Čovića, koji se spretno ušunjao između Asmira Kajevića i Nikole Ćirkovića i glavom pogodio nebranjeni deo mreže.

Zaslužena nagrada za sve što je ove sezone istrpeo 28-godišnji napadač. Letos je stigao na Karađorđe iz komšijskog Proletera, odmah pokidao ligamente kolena i na teren se vratio tek sredinom februara. Mnogo toga je pregurao preko glave u poslednjih 12 meseci, sada mu se sve vratilo.

Pobedi Voše nema se šta zameriti, mada i Čukarički ima za čim da žali, jer smo većim delom meča gledali sasvim ravnopravnu predstavu u kojoj su Brđani čak i bili nešto ofanzivniji, sasvim logično s obzirom na to da im je Kup bio jedina šansa da se domognu Evrope nakon neuspeha u prvenstvu. Međutim, Voša je imala jasnije ideju šta će sa loptom kad joj je bila u nogama. Dok se Čuka sporo prebacivala iz faze odbrane u napad, Vojvodina je grabila iz kontri i provocirala grešku protivničke poslednje linije. Sijaset puta su se Brđani snašli, ali imajući u vidu mladost ekipe Aleksandra Veselinovića nije to moglo večno da potraje.

Nije to bio jedini problem u Veselinovićevom timu. Petar Bojić i Miljan Vukadinović su zadavali velike muke Kamenoviću i Ćirkoviću. Kamenoviću je bilo posebno teško s obzirom da je indisponirani Vinsent Eze često kasnio da zatvara svoj deo terena. Zbog toga ga je uostalom Veselinović i izveo iz igre već u 39. minutu kada je Petar Mićin kročio na teren.

Povezao je Mićin redove domaćeg tima, vraćao se po loptu i olakšao njeno prenošenje do poslednje trećine terena, kad je i Miladin Stevanović ušao u igru prešaltala se Čuka na sistem sa trojicom štopera pozadi i Ćirkovićem i Birmančevićem kao ofanzivnim bekovima. Kružila je oko kaznenog prostora gostiju, ali je Voša u tih drugih 45 minuta uspela da potpuno anestezira Slobodana Tedića i time sasvim otupi Čukinu oštricu.

U prvom poluvremenu je Tedić još i uspevao da „martinelama“ širi Vošinu odbranu, Birmančević je u tom delu igre bio rastrčan i umeo da u kombinaciji sa Milutinom Vidosavljevićem napravi konfuziju u odbrani Voše, međutim, nedostajala je Čuki završnica. Dva Tedićeva voleja išla su tik pored gola i to je otprilike bilo to.

A u nastavku, još manje ideje u Čukinoj igri, mada su bili značajno bliže protivničkom golu, čini se ipak i značajno nervozniji zbog zaostatka. Nasuprot tome, Voša strpljiva, hladnokrvna, svesna zadataka u svakom trenutku. Mladi Dejan Zukić je lucidnim lobom pogodio i prečku i zagrejao dlanove raspevanih navijača Vojvodine. Centimetri su nedostajali da time kruniše dobru igru Lala, nije ni toliko bitno, na kraju su svi zajedno, predvođeni egzalitranim Lalatovićem. mogli da proslave plasman u finale Kupa. Potpuno zaslužen.

Samo još da sačekaju da vide: Partizan ili Crvena zvezda?

ČUKARIČKI - VOJVODINA 0:1 (0:1)

/Čović 31/

Stadion Čukaričkog

Sudija: Danilo Grujić (Niš)

Čukarički (4-1-4-1): Petrović – Ćirković, Šapić, Puškarić, Kamenović (od 61’ Stevanović) – Kovač – Vidosavljević (od 78’ Ndiaje), Eze (od 39’ Mićin), Kajević, Birmančević – Tedić.

Vojvodina (4-2-3-1): Rockov – Andrić, Bralić, Saničanin, Đorđević – Drinčić, Stojković – Bojić (od 74’ Devetak), Čović, Vukadinović – Mrkaić (od 65’ Zukić).