Čovek koji je spasao River

Pravda je na kraju možda i bila zadovoljena, a fudbaleri River Plejta survali su se kao uragan na Boku kako bi podigli trofej pobednika Kopa Libertadores.

I dok većina još priča o topovskom udarcu i klasi Huana Kintera, trenerskom majstorstvu Marsela Galjarda i emocijama koje je izazvala bitka za južnoamerički tron u srcu Madrida, nezaboravna utakmica na stadionu Santjago Bernabeu iznedrila je još jednog heroja. U njegovim rukavicama River Plejt je mnogo sigurniji... Radi se o Franku Armaniju. 

U manje od godinu dana otkako je stigao na Monumental posle osmogodišnje romanse sa Atletiko Nasionalom, Franko Armani podigao je najvažniji pehar na južnoameričkom kontinentu i stao rame uz rame sa klupskim legendama na gol crti – od Nerija Pumpida, preko Hermana Burgosa, do Marsela Barovera.

Armani je podigao lestvicu na stepenik više. Rekord Amadea Kariza i njegovih 769 minuta bez primljenog gola lako je obrisao i upisao svojih 965 minuta u klupske almanahe. Povrh svega, odbranama u polufinalnim i finalnim okršajima protiv Gremija i Boke Armani je omogućio klubu da stigne do druge kontinentalne titule u ovom veku, četvrte u klupskoj istoriji i udahnuo život ekipi, da se uzdigne čak tri puta iz pepela i Boku natera da na kraju ipak plače od tuge.

Samo u sinoćnjem meču imao je tri veličanstvene odbrane kojima je trasirao Riveru put do trona. Zaustavio je onaj strašan volej Pabla Pereza, potom odlično osetio centaršut Vilje Kana za Benedeta, da bi u 122. minutu meča sigurnim boksovanjem pored svog protivnika i kolege s gol linije Andrade otvorio kontru kojom se Piti Martinez na najlepši način oprostio od dresa Rivera. Realno, kod one majstore Nandeza i reakcije Benedeta ni mnogo bolji golmani od Armanija ne bi mogli bolje...

Samo odbranama u četiri najvažnije utakmice Armani je opravdao beskrajno poverenje Marsela Galjarda, koji je i insistirao u januaru da klub plati Nasionalu otkupnu klauzulu od 3.000.000 dolara kako bi postao golman Rivera. Od tada je nezamenjivi šraf složene mašinerije s Monumentala.

Armani je postao pridošlica kojoj je najmanje vremena trebalo da se okiti najsjajnijim perjem. Kada smo već pomenuli Pumpdida, Burgosa i Barovera, njima je dosad trebalo najmanje vremena da to učine. Burgos je u River stigao 1994. i dve godine kasnije postao osvajač Kopa Libertadores. Pumpido i Barovero su isti poduhvat ostvarili za po tri godine. Prvi je na Monumentalu zaigrao 1986, drugi 2012. godine.
“Ova titula pripada navijačima, jer su nas oni vodili do trona. Bilo bi još lepše da smo titulu osvojili na našem Monumentalu, pred krcatim tribinama, ali ovo je nešto fantastično, jako važno za sve nas“, izjavio je Armani posle utakmice.

Teško da je mogao da zamišlja ovakav rasplet u trenutku kada je dolazio iz Nasionala, ali sada je Armani postao možda i najvažniji golman u klupskoj istoriji. Svakako je bio tihi heroj najvažnije utakmice...

Foto: Reuters