Čovek koji je otkrio Zvezdinog Šerifa: Prošao probu na prvom treningu, ima kvalitet i za Dinamo, da tu nije Bruno

Kada nekom danas kažeš ili za njega napišeš da je mali klub, naljutiće se. Nije politički korektno. A veličina je u spoznaji sebe i dodiru sa realnošću.

U hrvatskom fudbalu postoje dva velika kluba, Dinamo i Hajduk. Pa se to sa Rijekom i Osijekom može proširiti na “veliku četvorku”. I tu je linija posle koje polazi sve ostalo - srednji i mali klubovi koji ponekad iskoče gore, a nekad su dole i bore se goli život.

Jedan od takvih klubova je HNK Gorica iz Velike Gorice, najvećeg grada u zagrebačkom komšiluku. Mada neki Veliku Goricu suštinski smatraju i predgrađem Zagreba. Gorica je mlad klub, zvanično osnovan 2009. godine. Ali nije to bila posve nova priča. Bilo je tu suštinske istorije i tradicije.

Gorica = Nenad Črnko.

Črnko je tu od osnovanja, predsednik kluba. Ali u goričkom fudbalu je otkako zna za sebe. Otac mu je od 1967. bio predsednik niželigaša Poleta iz goričkog naselja Buševec, a on je sa 23 godine preuzeo tu funkciju od oca. Prošao je bukvalno sve rangove koji u fudbalu postoje. Od poslednje, sedme lige, pa do elitnog ranga hrvatskog fudbala sa Goricom koja je 2009. nastala fuzijom niželigaša Poleta i Radnika. Pre pet godina uveo je Goricu po prvi put u prvi razred hrvatskog fudbala. I od tada su tu.

Nenad Črnko

Gorica je danas sinonim za mali, domaćinski klub, koji dobro procenjuje, dobro radi, dobro igra i dobro prodaje. Jedan od Črnkovih i Goričinih izuma je i Zvezdina najnovija akvizicija Šerif Endiaje. Kad niko nije verovao u njega, oni jesu. I mnogo su zaslužni što je Endijae danas napadač Crvene zvezde, od kojeg se očekuje da bude kapitalno pojačanje.

“Iskreno, iznenađen sam kako se razvio nakon Gorice. Nisam ga baš puno pratio dok je igrao u Kini, ali iznenađujuće mnogo je napredovao”, kaže Nenad Črnko za Mozzart Sport i otkriva kako je to sve išlo sa senegalskim fudbalerom kojem je Gorica bila odskočna daska u karijeri:

“Kad je došao kod nas, tadašnji sportski direktor Nikoličijus (današnji direktor Hajduka, op.a.) ga nije video jer je imao drugu viziju, ali trener jeste”.

Ko je bio trener?

“Sergej Jakirović. Današnji Dinamov trener. Mi smo neplanirano ostali bez trenera koji je otišao da bude pomoćnik u Legiji i imali smo samo tri dana da nađemo zamenu. Jakirović je tada bio početnik u drugoj ligi sa Sesvetama, trenirao i kadete… Ali mi smo se odlučili da mladom i nepoznatom treneru pružimo šansu. Bila nam je to prva sezona u HNL-u, a već na polusezoni smo prodali najboljeg napadača Atijemvena u Dinamo za preko 2.500.000 evra. Imali smo budžet nešto preko 2.000.000 evra za tu debitantsku sezonu. Dakle, budžet za ceo klub, ne samo za prvi tim. Kada smo prodali Atijemvena, doveli smo Endijaea”.

Terzić za Italijane: Nemamo konkurenciju u Srbiji, Eraković je najbolji srpski štoper

Kako ste pronašli Endijaea?

“Imamo dobre skaute i dobre kontakte s agentima. Mi jesmo mali klub koji ne nudi velike pare, ali nudimo šansu za rehabilitaciju i afirmaciju. Nudili smo im da ih vraćamo u život. On je došao iz Belgije jer smo mu obećali priliku za napredak i razvoj. Nismo mogli da mu ponudimo veliki novac. Mnogo fudbalera je prethodnih godina iskakalo kroz tu našu igračku rehabilitaciju”.

Ako nije tajna, za koliko novca je tada Endiaje igrao kod vas?

“Nije mogao da ima više od 3.000 evra mesečno. Pazite, ni danas, kada smo finansijski stabilniji nego tada, ne nudimo igračima velike ugovore. Od 4.000 do 6.000 evra mesečno, pa ako zaslužiš igrama i učinkom možeš da dođeš i do 10.000. Naš budžet je danas manji od onoga što je Zvezda platila za dovođenje Endijaea. Nije nikakva uvreda da kažem da smo mali klub, koji 75 odsto budžeta popunjava od prodaja igrača. A do sada smo imali desetak milionskih transfera među kojima je i Endiaje. I još jedna stvar, Šerif je kod nas došao prvo na probu, sa čistim papirima, pošto su ga Belgijanci pustili bez obeštećenja. I već na prvom treningu Jakirović je rekao da nam treba i da ga zadržimo”.

Kako se uklopio na početku, koliko mu je vremena bilo potrebno da se prilagodi?

“Dobijao je šansu, rastao i pokazao kapacitet. Dobar deo tih igrača koji dođe tako, misli da će lako u Hrvatskoj. Ali kad počne prvenstvo, shvate koliko je HNL ozbiljna liga. Endijae je to brzo shvatio. Iako je igračima iz Afrike potrebno više vremena da se adaptiraju, zbog njihovog načina života, on se prilagodio već posle mesec, dva. Bio je totalno neprimetan ponašanjem i koristio šansu. Maksimalan je radnik, nikada nije imao ni najmanji incident ili ispad, uvek je bio izuzuetno korektan. Nikada se nije žalio ni na ništa. Zato je sa takvim karakterom i uspeo”.

Endijae je u prvoj polusezoni u Gorici propustio samo jedan prvenstveni meč (zbog kartona), vrlo brzo postao starter i dao osam golova na 17 prvenstvenih utakmica. U drugoj sezoni je na 33 meča dao sedam golova. Već u trećoj je otišao u Tursku…

Zvezdin Šerif puca od samopouzdanja: Mogu već sutra da igram…

Mrkela podvukao crtu: Bahar je zadovoljan, napravili smo bržu ekipu

“Naš najbolji igrač tada je bio Kristijan Lovrić koji je kasnije otišao u Osijek. A imali smo i Ognjena Mudrinskog. Njega znate. Malo trči, ali mu je potrebna jedna šansa da postigne tri gola. Endiaje tada nije bio klasičan špic, međutim davao je golove. Nikada nije bio najbolji igrač Gorice. Ipak, izuzetno je zahvalan igrač i svi treneri su bazirali igru na njemu. Endiaje je uvek rešavao utakmice kada niko ne očekuje. Samo se odnekud stvori u nekakvim gužvama i zatrese mrežu. Imao je sjajan tajming za skok, znao istrčati poslednjih 30 metara... Naravno, nije bio ovo što je danas. Što je i normalno”.

U Zvezdi očekuju da bude centarfor...

“Posle Gorice je otišao u Tursku i tamo eksplodirao. Bio mu je potreban kontinuitet jakih utakmica da napreduje. Pa prošle su već tri godine otkako je otišao od nas. Gledao sam ga nedavno u Adani protiv Rijeke i video koliko je napredovao. Video sam da je izrastao u ozbiljnog napadača. Ono što je pokazao do sada je kapacitet i za vodeće klubove HNL. Mislim da je Zvezda napravila dobar posao”.

Možete li ga sada zamisliti kod Jakirovića u Dinamu? Da li je to taj kvalitet?

“Ne mogu sada, jer je sada tu Bruno Petković. Ali lično bih ga mogao zamisliti kao zamenu za Bruna Petkovića, da je on otišao iz Dinama. Tada ga kod nas niko iz “velike četvorke” nije gledao, niti zvao za njega. Ali sada je to drugi igrač. Izrastao je u pravu “devetku”, promenio filozofiju i način igre. To je ogromna razlika. Potrebno mu je jako malo prostora da postigne gol”.

Pritisak u Zvezdi je ipak nešto drugo u odnosu na sve što je do sada iskusio u karijeri...

“Ako je nadogradio karakter kao što je i igru, to za njega neće biti problem. Što se tiče motorike, spreman je za Zvezdu. Ali svi vi u Srbiji morate biti svesni da igrač na takvoj poziciji mora imati i dozu sreće. Potrebna je i ona nekada da lopta uđe u gol i da krene da raste samopouzdanje. Tu je jako bitan i trener. Koliko je spreman da ga podrži i pogura. Dajte mu vazduha. Svaki igrač ima dobre i loše minute, potrebno je da mu trener veruje u oba slučaja”, savetuje Črnko.

U Gorici su imali strpljenja za Šerifa Endiajea i višestruko im se vratilo. Njemu takođe. Kao i ostalim igračima koje je Črnkov klub afrimisao. Dominik Kotarski je iz Gorice za 2.000.000 lansiran u PAOK i hrvatsku reprezentaciju. Kristijan Lovrić za 2.250.000 u Osijek, takođe je postao reprezentativac.

“Mala” Gorica nastavlja da radi “ispod radara”. Skromno i marljivo. Črnko nas je posavetovo i da u budućnosti obratimo pažnju na prezimena Krizmanić, Pršir, Banić, Kapulica… To su sledeće velike stvari iz ovog kluba. Uz želje da se Šerif Endiaje pokaže kao pogodak rukovodstva Crvene zvezde i kapitalno pojačanje.