Jedino kako je moglo! Čolo Anćeloti i spartanski Kralj okončali vladavinu Sitija (VIDEO)

Valjda je jedino tako bilo moguće. Na penale! Jer, fudbal ne može niko da igra bolje od Mančester Sitija...

Real Madrid je pre godinu dana nastradao kao retko kada u istoriji, osramoćen kao nikad i morao je da stisne ruku Mančester Sitiju koji ga je ponizio serviravši mu osvetu za ono što se desilo godinu dana ranije u onom ludom preokretu u Madridu. Real je tada "prevario" Siti, večeras je opet ali na drugi način. Jedini mogući.

Trilogija dva najjača tima i poslednja dva prvaka Evrope je večeras dobila treći deo. Real Madrid se 100 i kusur minuta grčevito branio, izdržao do penala i tamo skinuo krunu Sitiju koju je on njemu pre godinu dana uzeo. Iz četvrtfinala Lige šampiona ga je eliminisao strogom defanzivom i na penale. Posle 1:1 za više od dva sta igre, ukrajinski golman Andrej Lunjin je izrastao u heroja Real Madrida, skinuo penale Bernardi Silvi i Mateu Kovačiću i omogućio Anotniju Ridigeru da u petoj seriji sa bele tačke stavi tačku na vladavinu Mančester Sitija fudbalskom Evropom. Kraljevski klub je prelomio da Liga šampiona dobije novog kralja.

Karlo Anćeloti večeras kao da je obukao ono crno odelo gradskog rivala Čola Simeonea i na teren poslao Spartance spremne da ginu skoro tri sata protv dominatnijeg rivala koji je sve pokušao ali na kraju malo toga konkretnog uradio. Da je ovo uradio Atletiko, pogled fudbalske planete bi verovatno bio drugačiji, pričalo bi se o estetici, fudbalskom moralu i igri... Ali kada to uradi Real, onda to za nijansu izgleda manje ružno.

Siti je u svakom meču ove sezone u Ligi šampiona dao tri gola, ali večeras jedva jedan posle jedine slabije intervencije odbrane gostiju. To nije bilo dovoljno da se eliminiše Real. Penalima su se mnogo više radovali gosti i iskoristili šansu koja se ukazala iako je Luka Modrić otvorio promašajem penal seriju. Ali tada je Andrej Lunjin izrastao u supeheroja Madrida i čini se da je Real slučajno kao pre dve i po decenije dobio golmana za budućnost. Tada je to bio Iker Kasiljas koji je vrebao šansu pored Boda Ilgnera i Albana Bizarija. Ušao je Lunjin u ovu sezonu kao treći golman iza Kurtoe i Kepe i završiće je kao prvi. Možda i kao jedan od heroja. Večeras je bio savršen!

Valjda po prvi put u sezoni je Gvardiola imao sve igrače na raspolaganju, pa su se u odnosu na prvi meč u startnu postavi vratili Ederson, Voker i De Brujne. Izveo je Pep najjače što je imao, a na klupi su ostali Stons, Ake, Kovačić, Doku, Alvarez... Anćeloti ništa nije menjao osim što je suspendovanog Čuamenija u tandemu sa Ridigerom zamenio Načo Fernandez koji je pre dve godine u Madridu baš protiv Sitija odigrao meč karijere. 

Ali na terenu je to bilo drugačije u odnosu na prvi meč pre osam dana. Jeste Real na početku probao u visokom pritisku ali nije bilo one agresije kao u prvom meču kada su ulazili „u meso“ Građanima. Domaći teren ipak pravi razliku... Probao je Real sa četvoricom u prednjoj liniji da smanji protok lopte do Rodrija i De Brujnea i uspevalo mu je na po;etku. Kros i Kamavinga su žrtvovani pozadi da pokrivaju ogroman deo terena i odradili su strašan posao. Pritiskao je i Siti napred, pogotovo kada bi Lunjin imao loptu u nogama, a baš iz takve situacije se posle desetak minuta izrodio gol gostiju. Ukrajinac je dao loptu na stranu do Karvahala a ovaj bez mnogo pametovanja uputio dugu na Belginema.

Upravo je Belingem ta nova snaga i energija Reala koja im je falila prošle godine sa Benzemom. Uradio je Englez u toj situaciji sve što bi Francuz ili neki drugi vrhunski centarfor. Izbegao je ofsajd, primio loptu i sačuvao je pored dvojice, a onda poslao na stranu. Valverde je izbacio Vinisijusa po desnom krilu, a on na petercu našao Rodriga. Užasno je reagovao Voker u toj situaciji, a i pre toga je lošom postavkom pokvario ofsajd. Rodrigo nije odmah iskoristio poklon na petercu pošto mu je Ederson odbranio, ali se Brazilac ispravio posle odbitka.

Imao je Real idealno otvaranje utakmice i posle njega se upustio u svestan rizik da se brani protiv Sitija u Mančesteru od 12. minuta. Verovatno bi to mnogi probali ali su retki tako nešto izdržali. Prva kontra i gol Rodriga su im možda dali za pravo za takav pristup ali ono što smo gledali do kraja ne razlikuje Anćelotijev Real od Simeoneovog najtvrđeg Atletika... U redu, možda je to i jedini način da se parira Gvardiolinom Sitiju ali deluje da Real u ovom timu ima veće kapacitete od večeras prikazanog da bude podređen rival koji 100 i kusur minuta vreba iz kontre.

Bilo je lako za prepostaviti da će Siti dominirati u nastavku, ali za razliku od prošle sezone, Real je uspeo da ga u tom dominaciji usmeri na stil igre koji je lakše braniti. Ridiger ovog puta nije bio zalepljen za Halanda i čistio je sve što je padalo u kazneni prostor, Kamavinga je dobro patrolirao ispred odbrane pa su domaći morali mnogo više da šalju loptu na stranu. A tamo Griliš ništa nije mogao Karvahalu i potrošio je mnogo vremena i napada. Još manje upečatljiv je bio Bernardo Silva na desnom krilu.

Iako je imao loptu u apsolutnom vlasništvu, Siti nije uspevao mnogo toga konkretnog da stvori kroz pas i kombinatoriku pa je šanse imao jedino iz prekida i centaršuteva. Dva puta u prvom poluvremenu je Lunjin vadio loptu ispod prečke posle De Brujneovih direktnih pokušaja iz kornera, a skinuo je Belgijancu i bombu sa 20 metara. Erling Haland je večeras uspevao da umakne Ridigeru, tražio duele sa Načom i imao dva solidna pokušaja glavom. Prvi je prebacio preko gola, u drugom je pogodio prečku, a Bernarda Silvu je iznenadio odbitak pa je promašio prazan gol sa dva metra... Ozbiljnu sigurnost gostima je ulivao mladi Lunjin na golu. Perfektno poluvreme. 

Ali, to je bila samo polovina zadatka. Pred drugo poluvreme se postavljalo pitanje koliko još patnje Real može da izdrži?

Kao bokser koji je unapred odlučio da bude vreća za udaranje favoritu, da podnosi udarce dok može da stoji na nogama i da eventualno čeka šansu kada će rival spustiti gard i da proba sa udarcem spasa. Ne ide to uz Realov imidž i tradiciju ali je večeras izabrano kao legitiman način da se ostvari konačna pobeda na Etihadu. Možda zaista i ne postoji drugačiji način da se pobedi Siti u Mančesteru. Gvardiolin tim ima samo jedan poraz na svom terenu u Ligi šampiona u poslednjih pet godina uz 28 čak pobeda i samo dva remija. Mnogi su probali, nikome nije uspelo...

Real se u drugom poluvremenu još više povukao i prepustio teren domaćima. I mogao da sve upropasti već na početku kada je Haland umalo iskoristio nesporazum Lunjina i Nača. Kako je meč odmicao, pritisak Sitija je bio sve veći. Real je praktično odustao i od ideje o kontri. Vinisijus, Rodrigo i Belingem su često bili u Realovoj prvoj trećini i duplom bloku.

Siti je stezao obruč, napadao u talasima, ali nije uspevao da izađe pred Lunjina. Realova odbrana je odolevala kao u najslavnijim danima italijanskog kateanaća. Anćelotijev slavni zemljak Nereo Roko bi bio ponosan da je mogao da vidi kako se Real savr[eno brani. Umetnost defanzive.

Do 76. minuta.

Prvi put Toni Ridiger u ovom dvomeču nije očistio kao treba. Samo je odbio loptu na nogu De Brujneu a on je zakucao pod krov Realovog gola. Neminovno se napokon desilo, Siti je stigao do zasluženog izjednačenja.

Gvardiola je prvi posegnuo za izmenom, uveo direktnijeg Dokua umesto neubedljivog Griliša, a Anćeloti je pokušao da energetski podigne ekipu ulascima Dijaza i Modrića umesto Krosa i Rodriga. Nije Italijan imao mnogo opcija sa klupe i odlučio se da juri penale.

Siti je nastavio da stišće. De Brujne je bio ubedljivo najbolji njegov pojedinac. Imao je strašan šut koji je Lunjin vrhovima prstiju izvadio ispod prečke, potom još jedan kada je natrčao na povratnu i poslao je preko gola. Centimetri su delili Belgijanca od statusa apsolutnog heroja.

Ali problem za Siti je što je samo on bio konkretan u domaćem timu. Uzalud posed, pasovi, driblinzi... Foden, Silva, Rodri i Haland nisu uspevali da uđu u šansu pa je Norvežanina pred produžetke zamenio Hulijan Alvarez.

Umor je polako stizao igrače. Niti je Siti imao snage za taj dodatni napor, niti je Realov bedem popuštao. Kada umor stigne, lakše je ekipi koja se brani... Štaviše, jedinu šansu u produžecima su imali gosti. Dobili su prvi korner na meču u 108. minutu i posle njega je u prilici bio Ridiger ali je gađao pored gola. Nemac je opet odigrao strašan meč ali je sa dva poteza mogao da bude tragičar.

Na kraju je ispao heroj. Iako je Ederson, koji inače loše brani penale, odbranio prvi šut Modrića, Lunjin je iznikao u giganta na golu. Neverovatno hladnokrvno je sačekao Bernarda Silvu i uhvatio mu šut po sredini, a u drugoj seriji pročitao i Kovačića. Kod Reala su nepogrešivi bili Belingem, Vaskez, Načo i na kraju Ridiger.

Real je uzeo ono po šta je došao i zakazao klasik evropskog fudbala u polufinalu protiv Bajerna.

MANČESTER SITI – REAL MADRID 1:1 (1:1, 0:0), PENALIMA 3:4

/De Brujne 76 – Rodrigo 12/

Stadion: Etihad (Mančester)

Sudija: Danijele Orsato (Italija)

Žuti kartoni: Griliš, Gvardiol, Rodri (Mančester Siti), Karvahal, Mendi (Real Madrid)

MANČESTER SITI (4-1-4-1): Ederson – Voker, Akanđi (od 112. Stouns), Dijas, Gvardiol – Rodri – Silva, Foden, De Brujne (od 112. Kovačić), Griliš (od 72. Doku) – Haland (od 91. Alvares).

REAL MADRID (4-4-2): Lunjin – Karvahal (od 110. Militao), Naćo, Ridiger, Mendi – Valverde, Kros (od 79. Modrić), Kamavinga, Belingem – Rodrigo (od 84. Dijas), Vinisijus (od 103. Vaskes).