Clásico Joven

Meksiko Siti, najveći je i, veruje se, najstariji grad u ovom delu sveta. Osnovan još davne 1325. godine kao bastion Astečke kulture i carstva. Lice mističnog grada zauvek je nestalo u vekovnom plamenu konkvistadora kojima su konačno Libertadori stali na put početkom 19. veka. Međutim, prestonicu po kojoj je ova latinoamerička država i dobila ime, i danas potresaju mnogi sukobi, oni modernog doba koji uglavnom sežu u prirodu društvenog staleža, geografske blizine obeležene susedstvom i tradicijom koja se iz njega razvija.

Upravo u takvim okruženjima stvarana su neka od najvećih animoziteta u svetu fudbala. Grad je oduvek bio dom za dva od tri najpopularnija kluba u državi, sve dok se početkom sedamdesetih godina prošlog veka, jedan mali provincijski klub, nije nastanio u blizini dva prestonička džina, a ubrzo dostigao i prestigao njihove visine. Čak i danas, posle više od 50 godina staža kao stanovnika prestonice i svrstavanjem među najveća četiri kluba u Meksiku, i dalje se u običnim razgovorima na ulicama, tavernama i parkovima, može čuti oslovljavanje sa "ma oni tamo, iz Idalga", što ovde ima dvosmisleno značenje. Idalgo jeste jedna od saveznih država, ali je ujedno i reč koja označava pripadnika najnižeg staleža u Španiji ili Portugaliji.

Do 1916. godine fudbal je uveliko bio popularan sport u Meksiku, a posebno među studentima na univerzitetima Maskarones i Marista de la Perpueta. Studenti, pripadnici oba univerziteta, formirali su fudbalske sastave pod imenima Rekord i Kolon. Kasnije iste godine, dve ekipe su se konsolidovale i ujedinile u jedan tim, kako bi bio konkurentniji u tadašnjoj gradskoj ligi. Za novoformirani klub, mnoga imena uzimana su u razmatranje, ali je predlog mladog Pedra Četa Kintanilja usvojen kao zvaničan i koji je postojan i danas. Naime, on je predložio da se klub nazove Amerika, iz razloga što su ga osnovali 12. oktobra na dan Kristofera Kolumba.

04.05: (2,85) Klub Amerika (2,65) Kruz Azul (2,85)

Svi članovi sa oduševljenjem su prihvatili predlog, a ubrzo je dizajniran i grb na kome je prikazana mapa dveju Amerika, na levoj strani sa slovom "C" za klub i desnoj sa slovom "A" za Ameriku. Boje kluba usvojene pošto je Rafael Garza Gutijerez, jedan od članova, došao na sastanak u očevim plavim pantalonama i žutoj košulji. Odeća je na njemu visila, kao na čiviluku, što je isprva izazvalo smeh, ali su se upravo iz te komične situacije rodile prepoznatljive boje ekipe. 

Amerika je bila jedan od pokretača i osnivača Primera divizije 1943. godine, kao prve zvanične profesionalne lige na tlu Meksika, koja je ujedno predstavljala i prvo takmičenje na nacionalnom nivou, na kom su isprva učestvovali samo klubovi iz glavnog grada i tri savezne države, a kojima su se kasnije priključivale i ostale. Danas, popularni Orlovi, kako glasi nadimak ovog kluba, poseduju rekordnih 13. titula nacionalnog prvaka, takođe najtrofejniji su i u Kupu Meksika sa šest pehara, kao i na čitavom kontinentu gde su u sedam navrata osvajali pehar KONKAKAF Lige šampiona, najeminentnijeg klupskog takmičenja za Severnu, Centralnu i Karipsku Ameriku.

Klub ima višedecenijsko rivalstvo sa Čivasom iz Gvadalahare, a kao dva najuspešnija kluba u državi njihovo rivalstvo se smatra Nacionalnim Klasikom. Međutim, Amerika ima jedno starije i veoma popularno gradsko rivalstvo sa klubom Universidad de Nasional, poznatijeg kao UNAM Pumas. Upravo oni su predstavljali dva gradska velikana, po trofejima i broju pristalica, kao i njihovim stadionima, sve dok se Orlovi nisu ugnezdili na velelepnu Asteku, najveći stadion u Latinskoj Americi. Međutim, početkom sedamdesetih, nastala je prava najezda Zečeva iz Idalga, koji su se takvom brzinom nakotili u prestonici, drakonski menjajući do tada poznatu fudbalsku scenu, ne samo glavnog grada već i čitave države.

Severno od federalnog distrikta i glavnog grada, na samoj granici sa saveznom državom Idalgo, nalazi se mali grad San Migel Vindo. U njegovom predgrađu nalazi se mesto pod imenom Haso (Jasso) u kome se nalazi fabrika cementa. Radnici koji su bili zaposleni u najvećoj cementari u državi, 22. marta 1927. su se okupili u krugu fabrike sa idejom da formiraju fudbalski klub, koji je simbolično poneo ime upravo po preduzeću čiji su ga članovi i osnovali, Kruz Azul.

Od svog osnivanja 1927. pa sve do 1960. godine amaterski tim formiran od radnika iz fabrike, bezbroj puta putovao je na gostovanja u Meksiko Siti gde se sučeljavao sa rezervnim sastavima velikih profesionalnih klubova, poput Amerike, Atlante, Asturijasa i Nekakse. Uspešni rezultati Sementerosa, kako glasi jedan od popularnih nadimaka ovog kluba, u ovim prijateljskim susretima, kao i u gradskoj ligi, izazvao je reakcije čelnika kompanije da izgradi novi stadion u Hasu, a tim je 1960. ušao u profesionalnu epohu, nastupajući u meksičkoj drugoj diviziji.

Početkom sedamdesetih godina, tačnije 1971, preseljenjem predstavništva kompanije Kruz Azul u Meksiko Siti i fudbalski tim dobio je novo okruženje u La Norihi, južnom delu prestonice, gde je nastupao na lokalnom stadionu, sve dok mu gradska vlast nije odobrila da koristi stadion Asteka do 1996. godine kada se uselio na svoj Estadio Azul.

Danas Kruz Azul spada među četiri najveća i najpopularnija u državi. Po parametrima nacionalnih titula, čiji je pehar osam puta dolazio u posed Sementerosa, takođe se nalazi na četvrtom mestu iza Amerike (13), Čivasa (12) i Toluke (10). Šest pehara šampiona KONKAKAF Lige šampiona, čini ga drugim najuspešnijim kolektivom na kontinentu. Takođe, Kruz Azul je bio prvi tim iz Severne Amerike koji je stigao do finala Kopa Libertadores 2001. godine, dok su još klubovi iz Meksika nastupali u ovom prestižnom takmičenju, izgubivši u penal završnici od, tih godina, paklenog sastava Boke Juniors.

Džonatan Rodrigez, najbolji strelac Kruz Azula (©AFP)

Clásico Joven iliti u slobodnom prevodu Mladi Klasiko, naziv je gradskog rivalstva između dva najtrofejnija i najpopularnija prestonička tima, Klub Amerike i Kruz Azula. Prvi susret ovih timova, prijateljskog karaktera, zabeležen je 23. juna 1963. godine, u kom su Orlovi slavili sa 4:0. Prvi gol na tom meču postigao je Fransisko Valdes u 32. minutu, ne sluteći da time ostavlja neizbrisiv trag u istoriji i onome što će godinama kasnije eskalirati u jedno od najvećih animoziteta u zemlji. Manje od godinu dana kasnije, Kruz Azul je krunisan u kampanji 1963/64 druge divizije, čime je izborio promociju u elitni rang meksičkog fudbala. Na taj način, naredne sezone održava se i prvi zvanični sukob ovih timova, u kom je Amerika ponovo slavila, ovoga puta sa 2:1. Moralo je da prođe 12 uzastupnih sukoba, kako bi Sementerosi u sezoni 1967/68 ostvarili prvu pobedu nad Orlovima, minimalnim rezultatom i golom Raula Areljina.

Tokom dekade šezdesetih godina prošlog veka, Kruz Azul je imao prepoznatljiv stil igre. Igrači su bili izuzetno fizički spremni, a u ekipi je bilo i nekoliko veoma brzih asova - trkača, kako ih oslovljavaju - koji su pravili specifičnu kretnju po terenu, sa naglim promenama pravca. Ove karakteristike, zajedno sa uglavnom belim uniformama, koje se danas u većini slučajeva koriste kao gostujuća garnitura, navele su navijače i publiku da ih uporede sa zečevima, od kojih je čitavo predgrađe Haso vrvelo tih godina. Nadimak je uzeo maha, a zec je usvojen kao maskota kluba.

U sezoni 1971/72 Sementerosi su osvojili prvu od tri titule u nizu, a do kraja sedamdesetih pehar nacionalnog prvaka pet puta završiće u njihovim rukama, što će proizvesti novi nadimak kluba, La Máquina - Mašina, aludirajući na plavu lokomotivu kojom je prevožen cement iz fabrike. Nažalost po simpatizere ovog kluba, bio je to kraj zlatnog doba u kome su računajući i dve nacionalne titule iz prethodne dekade, ukupno sakupili sedam, kao i tri pehara namenjena kontinentalnom prvaku.

Početkom osamdesetih, tačnije 24. maja 1980. godine, došlo je do istorijskog sukoba koji se smatra pokretačem ovog rivalstva, budući da je u tom meču, zvanični televizijski komentator i radio spiker, a kasnije i sportski pisac Herardo Penja Kehel, na samom startu susreta upotrebio izraz Mladi Klasiko, naziv koji se zadržao i danas. Razlog tome bio je, kako je rekao, jedno novo rivalstvo koje je bilo na pomolu, a kako je već postojao stari gradski animozitet između Klub Amerike i Pumasa, logično je bilo osloviti ga suprotno tome, dakle Mladi.

Đovani Dos Santos, uzdanica Klub Amerike (©Reuters)

Ali, i još jedna karakteristika po kojoj se može prepoznati izvor nastalog imena jesu veoma mladi sastavi dveju ekipa koji su istrčali na teren tog dana, a koji prema procenama nisu bili u proseku stariji od 26 godina. Rezultat sa ovog meča bio je 4:1 u korist Kruz Azula, a samo dve godine kasnije Amerika je uspela da se osveti i ostvari pobedu od 5:0, što je najubedljiviji trijumf jedne od rivalskih strana zabeležen u ovom klasiku.

Ako je protekla dekada bila obeležena ostvarenjima Kruz Azula, osamdesete su predstavljale revanš Orlova, koji su osvojili pet titula šampiona države, a za trofeje u sezonama 1983/84 i 1988/89 upravo su u finalima slavili nad svojim novostečenim rivalom. U pomenutom periodu, Amerika se uselila na Asteka stadion, posle održanog Svetskog prvenstva 1986. godine u Meksiku, a do kraja decenije svoje ime upisala je i na dva trofeja u KONKAKAF Ligi šampiona.

Devedesete su se odlikovale alternativnom dominacijom obe ekipe, ali van svog Meksika. Tek jedna titula prvaka države u ovom periodu pripala je nekom od ova dva sastava. To je uspeo Kruz Azul 1997, u prvoj sezoni u kojoj je nastupao na svom novom stadionu Azul, ali je to ujedno bila i poslednja titula nacionalnog šampiona za Sementerose, koji su se do danas obreli još pet puta u finalima, ali bez uspeha. Na internacionalnoj sceni, Amerika je pridodala svojoj vitrini sa trofejima još dva pehara namenjena kontinentalnom prvaku, isto koliko je i njihov rival ostvario u pomenutom periodu.

Početkom novog milenijuma, Klub Amerika je nastavila sa periodičnim osvajanjem titula, ali dosta teže nego decenijama ranije. Mnogi klubovi širom države doživeli su neverovatan progres, a šampionska scena u Meksiku nikada nije bila toliko prošarana različitim osvajačima. Iz sezone u sezonu pojavljivali su se novi šampionski timovi kao što su Leon, Keretaro, Tigres, Santos Laguna, Monterej, Pačuka, a pored njih čak ni Čivas, kao drugi najtrofejniji klub, nije uspevao da dođe do titule.

Ipak, Orlovi su uspeli da se održe na vrhu po broju trofeja, a jedan od najdražih zabeležen je u finalu Klausure 2013. godine upravo sa Kruz Azulom. Mnogi smatraju da to finale zauzima prvo mesto u meksičkom fudbalu po mnogim parametrima. Događaj koji nije upamćen samo po emocijama, drami i načinu na koji je definisan, već i po tome što je postavljen najveći rekord u posećenosti jednoj fudbalskoj utakmici u Meksiku. Naime, tog 26. maja 2013. u revanš susretu na tribinama stadiona Asteka okupilo se 124.459 gledalaca, premašujući dotadašnji sopstveni rekord koji je zabeležen na meču između Argentine i Zapadne Nemačke u finalu SP 1986. Danas ovaj velelepni stadion ima manji kapacitet za gotovo 20.000 mesta.

Priča je započeta tri dana ranije, na stadionu Azul, gde je domaća ekipa ostvarila minimalnu pobedu golom Argentinca Kristijana El Čaka Himeneza. I susret na Asteki počeo je povoljno po Sementerose, već u 14. minutu igrač Amerike Hesus Molina zaradio je direktan crveni karton i isključenje. Prednost igrača više iskorišćena je nedugo potom kada su gosti poveli sa 1:0 golom Teofila Gutijereza. Međutim, do kraja meča Kolumbijac je propustio još dve idealne šanse pred golom Moisesa Munjoza. Izgledalo je da se titula smešila Azulu posle više od 15 godina, ali su ga u samom finišu Gutijerezovi promašaji skupo koštali.

U 89. minutu Orlovi su izjednačili pogotkom Akivara Moskere. Duboko u sudijskoj nadoknadi i u poslednjem napadu na tom susretu, prilikom izvođenja kornera, golman Amerike Munjoz je došao u šesnaesterac protivnika, i na centaršut saigrača uspeo da loptu glavom smesti u mrežu svog kolege. Meč je otišao u produžetke, kasnije i u penal završnicu, u kojoj su Orlovi slavili sa 4:2. Kruz Azul je za ovu propuštenu priliku već naredne godine pronašao utehu u vidu šestog pehara KONKAKAF Lige šampiona.

U formatu Apertura za 2018. godinu, poslednji put su se ova dva sastava susrela u finalu nacionalnog prvenstva, ali ni izdaleka tako uzbudljivom kao u pomenutom iz 2013. Amerika je i ovoga puta trijumfovala, ukupnim rezultatom 2:0, što joj je donelo 13. titulu fudbalskog prvaka države,dok je Sementerose ostavila na brojki od osam.

Klasiko Hoven iliti Mladi Klasiko odigrao se u 182 navrata, u kojima Klub Amerika ima prednost, ali i ne baš tako ubedljivu sa 65 pobeda naspram 55 koliko ih je ostvario Kruz Azul, dok je 62 puta okršaj završen bez pobednika. Kruz Azul, kojeg sa klupe predvodi Peruanac Huan Rejnoso je lider Klausure sa dva boda više od Klub Amerike Santijaga Solarija. Sementerosi su nanizali 12 ligaških pobeda, a Orlovi će da urade sve kako bi ga prekinuli.

MEKSIKO 1 - 15. KOLO

Subota

Nekaksa - Keretaro 0:0

Mazatlan - Atlas 0:0

23.55: (2,75) Atletiko San Luis (3,00) Puebla (2,60)

Nedelja

02.00: (1,95) Gvadalahara (3,30) Tihuana (3,80)

04.05: (2,85) Klub Amerika (2,65) Kruz Azul (2,85)

19.00: (3,10) Pumas (3,10) Tigres (2,30)

Ponedeljak

02.00: (1,92) Santos Laguna (3,35) Toluka (3,80)

04.05: (1,85) Monterej (3,40) Pačuka (4,20)

Utorak

04.00: (1,50) Leon (3,90) Huarez (6,25)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ